Kako i zašto nastaje bol u vratu?

U prošlom broju dali smo prakgične savete kako da očuvamo svoj kičmeni stub. Ovom prilikom osvrnuću se na cervikalni, odnosno vratni deo kičme, ali prethodno želim da podvučem zašto toliko pažnje poklanjamo čuvanju kičmenog stuba.

Očigledno je da oboljenja kičmenog stuba pogađaju ljude u periodu njihove pune zrelosti i dobu kada se od njih najviše očekuje. Pravilnim lečenjem tok bolesti može se usporiti, a pacijenti osloboditi tegoba da bi što duže bili sposobni za privređivanje i kao takvi prihvaćeni u porodici i društvu.

Iako napretku tehnike za mnogo šta možemo da zahvalimo, u pogledu ovog oboljenja njena suvišna primena odigrala je negativnu ulogu, jer se mnogo manje krećemo, a sedimo u često neodgovarajućim položajima.

Osim toga što bolesnici trpe nesnosne bolove, oni su pogođeni i psihički, jer osećaju da su svojom bolešću degradirani. Njihov radni, porodični i društveni doprinos je manji nego od strane zdravih ljudi. Društvo u celini gubi, jer oboleli često odsustvuje sa posla zbog povratnog karaktera bolesti.

Dok nas ne zaboli obično ne razmišljamo mnogo o vratu. Za mnoge to nije ništa više nego zgodno mesto o koje bi obesili ogrlicu. Neke druge kulture daju veći značaj vratu: u Japanu vrat ispod potiljka smatra se privlačnim. U jednom plemenu u istočnoj Burmi žive žene »žirafe« kojima vrat služi za dokaz statusa i bogatstva. One nagomilavaju veliki broj teških bronzanih obruča koji guraju ramena na niže, a to čine već od detinjstva, tako da vrat ovih žena može biti dugačak čak 33 cm. Inače stanovnici Burme imaju sličnu građu vrata kao i drugi narodi.

Većina sisara ima sedam vratnih pršljenova, čak i žirafa, čiji vrat može da ima dužinu čak dva metra.

Osam nerava koji potiču iz kičmene moždine sprovode podražaj za pokret i osećaje, uključujući i bol prema glavi i ramenima, grudima i rukama. Vratni nervi poput grane zimzelenog drveta, prolaze kroz male otvore na stranicama pršljenova koji se nazivaju forameni, odnosno prorezi. I četiri glavne arterije i vene koje sprovode krv između glave i srca takođe prolaze kroz vrat. Teška glava biva poduprta od sedam malih koščica – pršljenova koje na mestu drže 32 složena mišića. Dakle, atlas prvi pršljen trpi najveći teret. Osoba koja ima telesnu težinu oko 60 kg ima glavu tešku oko 4 kilograma.

Vrat se pokreće više nego bilo koji deo kičmenog stuba. On je čvrst, ali ima i savitljiv sistem mišića i ligamenata, koji glavu stalno drži uspravno, a ipak dozvoljava da se vrat pokreće na tri osnovna načina i uz mnogobrojne kombinacije. To su: fleksia savijanje napred, ekstenzija glava unazad, bočno naginjanje i rotacija.

Vrat je sačinjen tako da bi zaštitio svoj dragoceni tovar sačinjen od kičmenog stuba, nerava i krvnih sudova. Međutim, ako nešto neprijatno počne da se odigrava u vratu, efekti mogu biti dalekosežni. Bol koji potiče iz vrata može se osećati i u drugim delovima tela kao što su recimo: lobanja, lice, uši, ramena, ruke, šake, prsti ili ponekad čak i grudi. Ovaj bol se naziva referentni bol.

Čime se mogu izazvati problemi sa vratom?
1. Povredama
2. Nepravilnim držanjem tela
3. Jakom napetošću
4. Premorom
5. Nekim oboljenjem

Jedan ili više ovih činilaca mogu da izazovu bol u vratu i otežano pokretanje.

Uz stresove kao što je loše držanje tela, odnosno gojaznost, preterano uzimanje hrane, emocionalna napetost i visok stepen nesreća na putevima ulaze u sliku »moderne epidemije« koje nam se surovo sveti. Vrat ima sopstveni način protesta protiv preterane ili pogrešne upotrebe.

Na sve naše nepažnje reakcije su sledeće:
1. Potiljčane glavobolje,
2. Vrtoglavice i mučnine,
3. Trnjenje u prstima i ispuštanje predmeta iz ruku.

U saobraćaju nastaju česte povrede. Kada je vrat primoran da se pomera više od svog normalnog raspona pokreta, mišići se istegnu i ligamenti pucaju. Bilo da je u pitanju sudar ili naglo kočenje, sila inercije čini svoje, pa tako glava i vrat uvek trpe. Kada se telo pomera u jednom pravcu, a glava u drugom sva sila tog pokreta, koja je oko 250 – 300 kg se prenosi na vragg. Žrtva ovakve nezgode može u početku da oseća samo blagu nepagodnost ili ukočenost vrata, a tek kasnije bol u ruci koji napreduje. Iz tog razloga neophodno je da se povređena osoba obavezno javi lekaru, da on izvrši sve potrebne preglede.

Postoje i povrede na radu, u industriji, na primer kod pretovara. Zato je potrebna posebna opreznost i korišćenje svih propisanih zaštitnih sredstava.

Sport je poznat po velikim povredama vrata i kičme, posebno kod mladih ljudi. U fudbalu – udaranje lopte glavom ili blokiranje igrača glavom povijenom nadole je čest uzrok povreda. Skakanje u plitku vodu ili udaranje glavom u nizak predmet može da bude fatalno, jer mnogi u takvom slučaju ostaju potpuno oduzeti.

Položaj tela ima mnogo zajedničkog sa vratom, iako to većina ljudi ne shvata. Glava i kičma moraju da budu u ravnoteži u odnosu na liniju gravitacije. Kada loš položaj tela zbog gojaznosti ili slabosti mišića stomaka, ili pak zbog dugotrajnog sedenja povuku krivinu donjeg dela leđa napred, gornji deo leđa se još više iskrivi unazad, i primorava vrat da se krivi prema napred, da bi kompenzovao loš položaj ostalih delova kičme.

Poslovi ili druge aktivnosti koje zahtevaju mnogo naginjanja imaju tendeciju da ljude teraju da zaoble ramena, a vrat isture napred. Bez obzira na uzrok, ukoliko je zaista težina glave i samo malo van svog prirodnog gravitacionog centra, mišići vrata se zatežu, odnosno grče, i time stvaraju mišićni zamor. Kada mišići vragta ostanu dugo ukočeni i bez odmora nastaje bol u vratu, koji veoma nalikuje klasičnoj glavobolji. Jedini lek na duge staze je popravljanje položaja tela.

Ponekad i loš položaj pri likom spavanja može da prouzrokuje izmeštanje vrata, jer nije u liniji sa normalnim psšožajem. Na svu sreću ovo tzv. Ušinuće vrata nestaje posle nekoliko dana bez lekarske intervencije.

Emocionalni stres koji nastaje zbog raznih briga ili potiskivanja osećanja besa, tuge ili straha može takođe da zgrči mišiće vrata. Nervozna i napeta osoba mora duže da se oporavlja od ovog stanja.