Lečenje organa za varenje lekovitim biljem

Bolesti organa za varenje uvek su složene (komplikovane) bolesti. Izgleda da su samostalne. ali su u stvari uvek povezane jedna s drugom. Tako npr., retko da je stomak bolestan sam, već obično zajedno s dvanaestopalačnim crevom (deo na izlasku iz stomaka i na početku tankog creva). Oba ova dela u vezi su s radom jetre.

Oboljenje jetre i žučne kese sa svoje strane izaziva zastoj krvotoka u celoj unutrašnjoj oblasti između rebara i pupka a tako isto i zastoj u crevima, pa i daleko u debelom i zadnjem crevu, gde izaziva stvaranje šuljeva itd. Greške u jelu i piću,halapljivost, pijanstvo, pretovarenost dovode isto tako do složenih oboljenja i organa za varenje.

Ali i bez ovoga kod pojedinih ljudi mogu da budu mlitavi mišići stomaka i creva, a mogu da budu bolesne delimično ili potpuno sitne žlezde u stomaku i crevima. Usled toga stomak i creva nemaju snagu da teraju hranu napred ka debelom crevu i izlazu, kao i da luče dovoljno sokova koji vare hranu ni do- voljno „maziva“ da hrana klizi po njima.

Nasledna oboljenja ovde takođe nisu retka. U tu kategoriju ubrajaju se ljudi koji uz slabe stomake pate i od nervoze i istrošenih nerava: koji su odmalena fizički nežni i slabi, malokrvni, mrljavi na jelo.Koji pate od urođenog spuštenog stomaka i creva, tankih i debelih, koji pate od gojaznosti, zatvora, grčeva i dr. bolesti, stečenih u trbušnoj duplji tokom života (kod žena naročito).

Vrlo veliku ulogu igraju ovde zapaljenja bilo jednog dela organa za varenje, bilo celog kanala usled raznih bacila, mikroba i sitnih parazita, kao i sitnih i krupnih glista. Ta zapaljenja izazivaju komplikacije od dalekosežnih posledica (npr. čak zapaljenje bubrega).

Usled toga nikome nije lako izvršiti podelu stomačno-crevnih bolesti i rasporediti prema njima lekovito bilje. Ipak, u interesu nestručnjaka koji treba da razumeju stvari koje se njih tiču. Ja sam izvršio podelu ovih bolesti ne toliko prema tom strogo naučnom zahtevu, koliko prema praktičnoj potrebi samih nestručnjaka i bolesnika, i to prema znacima bolesti koje oni mogu na sebi da uoče i da prema njima uzimaju lekove.

Razume se da je najbolje da dijagnozu bolesti odredi lekar, naročito u teškim slučajevima, kad postoji sumnja na ranu u stomaku, ranu u dvanaestopalačnom crevu, na krvarenje u crevima, na rak i druge vrste tumora. Ali gde se to ne može, savetujemo da se bolesnici i njihovi bližnji, nestrucnjaci, zadovolje ovom našom podelom bolesti organa za varenje i prema njima da primene odgovarajuće biljne lekove.

U lečenju organa za varenje lekovitim biljem, odvajkada veliku ulogu igraju gorki lekovi. Gorčine „imaju svojstvo da pojačavaju, polako ali trajno, u razmeni materija oksidaciju, koja se vrši pod kontrolom simpatičkog nerva“. Time se naučno opravdava upotreba gorkih lekova i možemo reći da su se oni upotrebljavali u svim vremenima i da su ih lekari preporučivali da kod bolesnika izazovu bolji apetit, da podstaknu na rad i varenje ostale puteve, poboljšaju ishranu i snagu organizma pružajući mu ovako nova i jača sredstva za odbranu.