Zimzelen kao lek
Zimzelen je biljka čije stablo puzi povrh zemlje, u donjem delu drvenasta je i pušta u zemlju žilice. Grane na kojima rastu cvetovi uspravne su, listovi rastu parno „jedan prema drugom“, svi su kopljasto-jajasto duguljasti, sjajni, goli i kožasti. Cvetovi su usamljeni, po jedan u pazuhu grančice, s dugačkom petelj- kom. Krunica cveta je svetloplava ili svetlo- ljubičasta, retko bela. Zimzelen raste po kamenjarima, u zaklonima, na vlažnim mestima, u šumama, a sadi se i po baštama i po grobljima kao ukrasno bilje. Cveta od aprila do maja.
Dobre osobine ove biljke priznate su od mnogih lekara. Neki je preporučuju kao lek protiv curenja krvi iz nosa, drugi kao specifičan lek protiv gušobolje, treći kao lek protiv zapaljenja u plućima itd. Po Leklerku, glavni njeni sastojci jesu: tanin, pektin i gorčine koje se rastvaraju u vodi. Oni opravdavaju njenu primenu kao gorkog sredstva koje jača, steže i zaustavlja krv Zimzelen utiče povoljno na bolesnike koji pljuju krv, kao što je to konstatovao i utvrdio dr Žorž Pti na mnogobrojnim slučajevima, i zbog toga je preporučuje.
Preporučuje se kuvani čaj od lišća (odvar) u dozi 60 grama na litar vode. Piti po nekoliko šolja dnevno. Ali se sigurniji rezultat može dobiti ako se upotrebi prašak od nje (2—5 grama dnevno), ili tečan zgustak u istoj dozi, 2—5 grama dnevno, ili kao vino po ovom receptu:
Iseckanog lišća od
zimzelena 100 grama
Vina župskog …. 1000
Ostaviti da to kisne 10 dana, procediti pritiskujući i davati 2-4 kašike dnevno pre jela.
Ovo je dobar, jeftin i svakom pristupačan lek za lečenje grudnih bolesnika kad pljuju krv iz pluća. U Francuskoj se upotrebljava kao sredstvo koje treba da presuši mleko kod žena koje neće da doje.