Uloga roditelja u odrastanju i vaspitanju tinejdzera

Roditelji tinejdžerki (devojčica) obično su u većoj panici od roditelja tinejdžera (dečaka) kada je u pitanju davanje slobode detetu da samostalno odlučuje o nekim pitanjima i aktivnostima izvan kuće, tj. Neposrednog roditeljskog nadzora. »Šta se dogodilo sa našom devojčicom na njen četrnaesti rođendan«, pitaju se roditelji, posebno majke. Evo nekih odgovora na to pitanje.

Nedavnoje Anina četrnaestogodišnja kćerka Sara napustila njihov dom. Za odlazak od kuće odabrala je vreme kada majka nije bila kod kuće, spakovala svoje stvari i ostavila oproštajno pismo u poštanskom sandučetu. Otišla je da živi sa svojim ocem. On će je voziti svojim skupocenim autom u školu, dozvoliće joj da preuredi svoju spavaću sobu na način na koji to ona želi, i najvažnije od svega, obećao joj je veću slobodu da radi ono što želi.

Kćerkin postupak veoma je pogodio Anu. »Nas dve imale smo određene nesuglasice i neslaganja, ali nikada nisam ni pomislila da bi one mogle dovesti do ovoga.

Strah me je samo i da pomislim šta će joj otac sve dozvoliti da radi. On misli da Sara nikada ne može da pogreši i učini nešto loše«, rekla je Ana porodičnom savetniku i, na kraju, zaključila: »Ja kao da sam najgora majka na svetu. «
Sara je iznela svoju stranu priče: »Ne razumem mamino ponašanje. Ona me nikada ne sluša. Kad god joj nešto govorim, ona me prekida, upada mi u reč. Ona me uopšte ne razume. Otišla sam da živim kod tate. Očekujem da joj sada bude lakše jer ne mora da brine o meni i da se stalno svađa sa mnom. Međutim, kada je pozovem da čujem kako je, ona ne zna šta da mi odgovori. Zbunjena je. Mislim da mama ima velike probleme.

Ovo je samo jedna epizoda koju neke majke doživljavaju sa svojim devojčicama – tinejdžerkama. Nisu sve ovako drastične, ali su sve stresne i zbunjujuće. Sada kada vam je kćerka u tinejdžerskim godinama sećate se svojih briga (koje su iz vaše sadašnje perspektivne ništavne) oko odvikavanja od pelena ili polaska u školu, kada su vam prijatelji, koji imaju tinejdžere govorili: »Sačekaj da dođe u tinejdžerske godine, pa ćeš saznati šta su pravi problemi! « Posle svega što ste doživeli shvatate da ste bili upozoreni na vreme! Tada ste se smejali i odbacivali te primedbe, ne shvatajući da će vaša kćerka ući u pubertet pre nego što toga postanete i svesni.

Šta se dogodilo sa maženjima, zajedničkimtrenucima, pričanjem i smejanjem? Naravno, vaša tinejdžerka i dalje vodi prisne razgovore i smeje se na sav glas, ali više ne sa vama, svojom majkom, nego sa svojim drugaricama! Odjednom, vaša kćerka ima primedbe na vašu frizuru, način odevanja, porodični auto. Počela je da govori nekim jezikom koji vi ne razumete. Šta se dogodilo sa vašom kćerkom? U čemu ste pogrešili?

Kako je to biti mama
U najvećem broju slučajeva, majke vode brigu o domu (čak i kada su zaposlene izvan doma i imaju svoju karijeru) i nose veći teret odgovornosti, nego očevi, kada je u pitanju vaspitanje dece i odnos sa njima. One su emocionalno više vezane za dom i za ono što se događa članovima porodice. Majke se osećaju odgovornima za opstanak i uspeh cele porodice. Mnoge majke poistovećuju se sa problemima i izazovima svoje dece i žele da na sebe preuzmu svaki teret svoje dece.

Dok u razdoblju adolescencije devojčice prolaze kroz vreme upoznavanja sa sobom i pronalaženja odgovora na pitanja vezana za lični identitet, majke, takođe, prolaze kroz sličan proces i sličnu borbu sagledavanja sebe kao majke i procenjivanja uspešnosti svoje majčinske uloge. Da li su uspele kao majke? Da li su stvorile porodicu i dom kakav su želele da imaju?

Dok deca prolaze kroz razdoblje adolescencije, majke prolaze kroz period krize i sumnje u svoje sposobnosti kao roditelja i zato je dovoljna samo jedna gruba reč ili neodmerena primedba tinejdžera na račun svoje majke, da se ona oseti veoma pogođenom i zapadne u depresiju.

Iz ovih razloga, veoma je važno da majka bude sigurna u sebe i veruje u ispravnost svojih principa i ciljevg

Na primer…
Jovana je majka četrnaests's bliznakinja. Čini joj se da je mgs – up**o najteži period u njenom životu Sze što njene kćerke žele od s> ~zevoz i hrana. Sve što uoal. * e“s^oešno. Pravila koja je postaviga se krše ili poštuju uz gunđanje i mrmljanje. Veoma joj teško pada kadg e ‘ćerke ne poštuju u javnosti. Jovana ne zna šta da radi. Ona se seća svojih tiinejdzerskih godina. Bile su to godine nelrestanog ratovanja sa majkom. Posledice se osećaju i danas, jer nikada nije uspela da izgradi skladan odnos sa svojom majkom. Iako Jovana nije sigurna kako treba da se postavi prema svojim kćerkama u svakoj okolnosti, načelo koje je vodi u oešavanju problema ogleda se u želji ca sačuva i izgradi pozitivan odnos sa szojom decom, koji će, kada malo odrastu, zaista cvetati.

Jedna druga majka tvrdi da je neophodno, iako je to veoma teško soditeljima, dozvoliti deci da nauče neke stvari i iz sopstvenog iskustva, nenametljivo stajati blizu njih, radajući se da će u životu primenjivati načela i vrednosti hojima ste ih učili rečima, ali osebno ličnim primerom.

Kako je to biti tinejdžer
Ako vaše dete još uvek nije u tinejdžerskim godinama, možete malo zastati i pohvaliti samu sebe: vi ste zerovatno roditelj pun samopouzdanja,  dete je srećno, imate dobru komunikaciju sa svojim detetom, male neesuglasice brzo rešavate, sve držite pod kontrolom. Čestitamo vam, ali budite spremni za izvesne promene kada vaše dete uđe u pubertet.

Shvatite svoje dete. Ono se suočava sa mnogim promenama u periodu puberteta. Telo vašeg deteta sazreva i veliki broj hormona je u to uključen. Ono želi da bude prihvaćeno u svom drustvu. Školski zadaci su sve komplikovaniji. Na izlazu iz osnovne škole od naseg deteta se očekuje da zna kako primetili. Ja ne činim ništa loše. Barem ne nešto što je veoma loše… Mama, uglavnom, nije tu. Ona mi kupuje odeću, zato što ja nemam novca, ali mrzim odeću koju mi ona kupuje. Moram da je nosim, jer nemam šta drugo da obučem… I, naravno, pravila, pravila. Ona očekuje da je uvek poslušam u svemu. « Blago se nasmejala, pa je dodala: »Međutim, volim što mama ima svoja pravila koja moram da poslušam, jer mi to daje dobar razlog pred drugovima zašto ne radim neke stvari. « A onda, kao da se njen tinejdžerski ego malo pobunio, nastavila je: »Naravno, nećete reći mojoj majci da sam vam ovo na kraju rekla.

Tinejdžeri vole kada se roditelji prema njima ophode sa poštovanjem,
otvoreno, iskreno i kada se osećaju prihvaćenim u svojoj porodici. Kritikovanje, ponižavanje i licemerje podstiče u njima odgovr koji roditelji doživljavaju kao buntovnost. Međutim, razmislite: kako se vi osećate kada vas neko kritikuje, ponižava i neiskren je prema vama?
Nenametljivo blizu, ali dovoljno daleko
Dajana Levi, porodični terapeut i savetnik, predlaže sledeće smernice za izgradnju pozitivnog odnosa sa vašim tinejdžerom:
Nemojte se ophoditi prema svom tinejdžeru kao da vam je ravan po godinama i iskustvu, jer on to nije.

Odnos koji imate sa svojim prijateljima, sa kojima delite svoja mišljenja, razmenjujete ideje i planove, prepričavate razne rekla – kazala priče, ne možete i ne treba da imate sa svojim detetom. Prijateljski odnos koji imate sa svojim detetom mora da bude u skladu sa njegovim mogućnostima i uzrastom, jer ne sme da poništite onu autoritativnu stranu odnosa roditelj – dete koja je neophodna detetu.

Pažljivo slušajte ono što vam dete govori. Nemojte odmah donositi sud ili kritikovati.

Pažljivo slušajte kada vam vaše dete prepričava ono što mu se događalo u toku dana ili se događalo njegovim prijateljima. Ako mu je potreban savet, tražiće ga. Svojim pažljivim slušanjem, podstičete ga da vam se otvori. Međutim, kako treba da postupite kada ono što vam dete govori izgleda opasno, kada je vaše dete ili njegovi prijatelji na ivici opasnosti?

Poslednja stvar koju želite jeste da svojim brzopletim komentarom i savetom učinite da vaše dete prestane da govori i povuče se u sebe, zadržavajući ostatak priče za sebe. Ostavite svoje primedbe i savete za kasnije.

Kada osetite da možete da se uključite u razgovor, činite to odmereno i s poštovanjem, ostavljajući detetu prostor da izrazi svoj sud i mišljenje. (Zar vam nije stalno da čujete šta vaše dete misli o svemu?)

Kada savetujete nemojte biti ljuti, razočarani ili iznenađeni onim što vam je dete reklo. Radije iznesite činjenice zbog kojih mislite da u nečemu postoji opasnost i iskažite svoju brigu i ljubav prema detetu. Ukoliko se kasnije ispostavi da su vaši strahovi bili neosnovani, recite detetu: »Tako mi je drago što je sve dobro prošlo. « Ukoliko se obistinilo ono što ste predviđali, nemojte to isticati, pa će se u vašem detetu produbiti poverenje prema vama.

Bure pubertetskog doba prolaze. Jednog dana, kada budete pogledali svoje dete, shvatićete da ste preživeli oluju. Do tada, budite strpljivi, pružite svom detetu saosećanje, podršku i ohrabrenje. Budite nenametljivo blizu, a dovoljno daleko.

Tags:tinejdzer i roditelji