Koje aktivnosti treba da imaju deca

Neka deca uspevaju da nekako prežive u svetu večitog »reda, rada i discipline«, ali veliki broj dece pati od ozbiljnih posledica takvog načina života. Ona postepeno prestaju da se raduju životu.

Čak i letimičan pogled na spisak dnevnih aktivnosti u mnogim porodicama pokazuje koliko su roditelji opterećeni raznim poslovima da gotovo nemaju vremena da se posvete jedno drugom, svojoj deci i sebi samima. Međutim, ono što još više zabrinjava stručnjake jeste saznanje da su i sama deca sve opterećenija mnogim aktivnostima koje treba da obave u toku dana. Njihov dnevni raspored postaje sve složeniji i zgusnutiji.

Dok neka deca uspevaju da nekako prežive u tom svetu večitog »reda, rada i discipline«, veliki broj dece pati od ozbiljnih posledica zbog takvog načina života. Ona postepeno prestaju da se raduju životu. Zato je ovo ozbiljna tema kojom treba da se pozabave svi roditelji. Nema sumnje da vannastavne aktivnosti koriste deci, jer im pomažu da razviju svoje talente i vidike, pomažu im da upoznaju svet i izgrade se kao ličnosti.

Međutim, to ne znači da roditelji treba da ispune svaki trenutak dana u životu svoje dece nekim »korisnim« aktivnostima i isprogramiraju njihov dan. Za pravilan razvoj dece neophodno je da deca imaju razdoblje u danu koje nije isplanirano, već prepušteno njima samima da spontano, bez žurbe pronađu i čine ono što ih ćini zadovoljnim i radosnim. Da bi deca uživala u tim trenucima moraju biti odmorna i opuštena.

Nezavisni mislioci
Slobodno vreme za igru i spontanost neophodni su deci da bi razvijala svoju kreativnost, učila da samostalno razmišljaju i upoznavala samu sebe. Detinjstvo ne sme da postane razdoblje neprestanog rada i postizanja rezultata. Čak i školska deca tokom dana treba da imaju slobodno vreme predviđeno za igru. Treniranje nekog sporta ne može da se računa kao vreme za igru, jer u razvoju te aktivnosti više se naglašavaju rezultati i sposobnosti nego druženje i opuštanje.

Ohrabrite dete da se igra i omogućite mu kvalitetno vreme za to. Neka to budu slobodne igre, u kojima dete može da koristi i razvija svoju maštu, stvaralaštvo, istražuje, otkriva nešto novo. Programirane igre (poput »Ne ljuti se čoveče«) su korisne, ali ne smeju da budujedina dečija igram jer ograničavaju dete već utvrđenim pravilima i ne pružaju slobodu u igri.

Vannastavne aktivnosti, umereno zastupljene, veoma su korisne za dete, ako ono uživa u njima. I ovde postoji kritični momenat, kada roditelji treba da prepoznaju sklonosti i interesovanja svog deteta i pažljivo ga usmere. Sviranje na jednom instrumentu tomaže detetu da razvije svoj talenat. Timski rad timskim sportovima pomaže detetu da razvija svoje društvene sposobnosti i osećaj za timski rad.

Pametna igra
Na desetine istraživanja je urađeno, posebno u Americi, i otkriveno da postoji – *eposredna veza između vannastavnih aktivnosti i uspeha u školi. Međutim, zeliki boj dece ima prenatrpan lnevni raspored. Primećeno je da roditelji koji mnogo rade i nalaze se u glavnoj vremenskoj stisci, najčešće deci nameću ubrzan životni tempo. Oni ne shvataju da njihova decu, isto kao i oni, uzdišu pod pritiskom obaveza. Istraživanje koje je sproveo Univerzitet za istraživanja u Mičigenu, u Sjedinjenim američkim državama, pokazalo je da školska deca koja imaju samo 30 posto vremena u toku dana kao slobodno vreme, dok je 70 osto dana ispunjen časovima u školi. Rešavanjem domaćih zadataka i bavljenjem vannastavnim aktivnostima su retki dani kada su deca slobodna i imaju mogućnost da se igraju kraljeva i princeza, traženja skrivenog blaga u dvorištu ili spasavanja sveta.

Važna pitanja
Kada organizuju aktivnosti svom detetu, roditelji moraju biti u stanju – sstave fanicu i vide kada je raspored dovoljno ispunjen. Neki roditelji upisuju decu u one sekciJe i na one časove koje bi oni sami želeli da pohađaju, a ne zato što je to želja i zanimanje njihove dece. Pre nego što negde upišu svoje dete, roditelji treba da se zapitaju da li je to neophodno njihovom detetu i da li to čine zbog sebe ili svog deteta.

Roditelji treba pažljivo da posmatraju svoju decu. Ako zapaze da se dete duže vreme žali ili da je nesrećno, potrebno je da detetu izađu u susret i načine potrebne izmene.

Broj i vrsta vannastavnih aktivnosti zavisi od ličnog interesovanja i sposobnosti svakog deteta, pa zato nije moguće postaviti stroge standarde. Neka deca odlično se snalaže, uživaju i napreduju sa rasporedom koji bi za drugu decu bio suviše naporan i stresan. Isto tako, neka deca bi se dosađivala tokom dana kada ne bi imala neke organizovane aktivnosti.

Dakle, kako roditelji mogu da saznaju šta je potrebno i dovoljno njihovoj deci? Kako da prepoznaju da je dnevni raspored njihove dece suviše naporan za njih?

Ključ je u detetu
Pre nego što upišu svoje dete na bilo kakve časove, roditelji moraju da razgovaraJu sa njim i postave mu sledeća pitanja: Koji sport, instrument ili strani jezik najviše voliš i zašto? Kako želiš da provodiš svoje slobodno vreme? Da li zaista želiš da budeš uključen u ovuaktivnost? Želiš li da pokušaš, pa ćemo videti da li ćeš voleti ovuaktivnost i prema tome nastaviti da se baviš njom ili ne?

Umerenost mora da postane ključno pravilo u organizovanju vannastavnih
aktivnosti.

Starost detetaje, takođe, važan vodič u odlučivanju. Sve aktivnosti nisu primerene svakom uzrastu.

Sledeća pitanja mogu da pomognu roditeljima da prepoznaju da li je njihovo dete preopterećeno:
Da li je vaše dete često umorno?
Da li ima problema sa spavanjem ili ishranom (premalo ili previše spava ijede)?
Da li je dete razdražljivo ili preosetljivo?
Da li se često žali na glavobolju ili bolove u stomaku?
Da li je popustilo u školi?
Da li jedva uspeva da na vreme uradi domaće zadatke?

Ovo su znaci za uzbunu koji pokazuju da dete živi pod velikim stesom. Ukoliko roditelj uoči neki od ovih znakova kod svog deteta, neophodnoda sedne i razgovara sa njim.

Roditelj kroz razgovor sa detetom treba da zaključi kako da mu pomogne i smanji pritisak.

Roditelji ne smeju da zaborave da su njihovi sinovi i kćerke samojednom deca. Ponekad najbolja aktivnost na koju roditelji mogu da usmere svoju decu, iskazuje se rečima: »Dušo, slobodno izađi napolje i igraj se. «

Ove čarobne reči donele su dobro generacijama u prošlosti. Učiniće to i za današnju generaciju mališana.