Zašto ostaviti pušenje

Iako u svetu postoji težnja da se smanji ukupan broj pušača, zavisnost koju stvara nikotin ostaje još uvek najmasovnija zavisnost a nikotin jedno od vrlo široko upotrebljavanih psihoaktivnih sredstava.

Porast broja pušača među mladima i među ženama je vrlo zabrinjavajuća pojava. Brojna istraživanja provedena pre nekoliko godina u Sjedinjenim Američkim Državama ukazala su na pušenje kao najopasniji uklonjivi rizični faktor u nastanku raka na plućima i niza drugih bolesti. Ova spoznaja pokrenula je orojne pušače da napuste pušenje. Računa se da danas, uprkos velikim naporima da se smanji broj pušača, još uvek približno 30% odraslih Amerikanaca puši. U našoj zemlji postotak pušača znatno je viši, prema nekim istraživanjima gotovo dvostruk.

Među pušačima koji su nastavili da puše, prema ispitivanjima izvršenim u SAD, postoji veliki broj tzv. »teških« pušača, od kojih bi mnogi želeli da prestanu da puše, ali to nisu u stanju da ostvare, jer je cigareta preuzela kontrolu nad njihovim ponašanjem. Razmišljanje, razgovor, putovanje ili samo obični radni dan postao je nezamisliv bez cigarete. Svako psihičko ili fizičko opterećenje dobrodošla je prilika za pušenje. Ponekad, a što se može i češće dogoditi takvim pušačima, oni pale drugu cigaretu a da prethodnu još nisu do kraja popušili. Nađu li se u prilici gde »bonton« nalaže da nije pristojno pušiti, skoro nesvesno, bez ikakve dozvole vade i pale cigaretu. Ako to ne učine, situacija im postaje nepodnošljiva iako se radi o nekom sastanku, sednici ili nečem drugom. Jedva čekaju vreme pauze kao poslednju šansu za preživljavanje. U slučaju kad ne mogu da nabave svoju omiljenu vrstu cigarete, puše cigarete koje im dođu pod ruku. Nađu li se u neprilici zbog zatvorenih trgovina, u stanju su da zaustave nepoznatog čoveka i potraže cigaretu. Ukoliko im ne pođe za rukom da se domognu cigarete, postaju nervozni, razdražljivi, drugim rečima nepodnošljivi.

Nikotin izaziva zavisnost

Pušenjem se na jedinstven način istovremeno unosi u organizam nekoliko hiljada štetnih sastojaka. Među njima ima trideset sigurnih kancerogena, bilo da se radi o inicijatorima tumorskog procesa, promotorima, akceleratorima ili tzv. Kokarcinogenima. Iako se o nekim sastojcima duvanskog dima, koji se nalaze u malim koncentracijama u dimu, kao i o njihovom međusobnom delovanju malo zna, mnogi mehanizmi delovanja nikotina dobro su poznati.

Nikotin zauzima posebno mesto među sastojcima duvana, upravo zbog toga što se smatra kao spoj (alkaloid) koji dovodi do razvoja zavisnosti. U organizmu pušača vremenom se razvije tolerancija na efekte nikotina. Organizam podnosi sve veću količinu nikotina a posle prestanka pušenja, odnosno uzimanja nikotina, pojavljuju se apstinencijski simptomi.

Nikotin unesen udisanjem duvanskog dima vrlo brzo se apsorbuje u završnim delovima disajnih puteva. Tako brzu apsorpciju omogućuje velika površina plućnih alveola. Nikotin prelazi krvnomoždanu barijeru (hematoence – falnu) i preplavljuje mozak. Ulaz u moždano tkivo odvija se na dva načina pasivnom difuzijom nikotina kao i aktivnim transportom. Nikotin stimuliše nikotinske receptore, a kao rezultat toga oslobađaju se različite supstancije kao što su acetilholin, norepinefrin, dopamin, serotonin, vazopresin, hormon rasta i ACTH. Oslobađanje tih supstancija dovodi do niza promena u organizmu.

Poremećaji izazvani nikotinom

Posle unošenja nikotina u organizam ubrzava se rad srca, povišava se krvni pritisak, a krvni sudovi na periferiji sužavaju. Sužavanje krvnih žila tzv. Vazokonstrikcija povezana je sa sniženjem temperature kože. Osim toga povećava se koncentracija slobodnih masnih kiselina (FFA) u krvi.

Kod žena koje puše menopauza se javlja ranije i povećava se opasnost od nastanka osteoporoze (razređenja kosti) zbog sniženog nivoa estrogena. Novija istraživanja ukazuju na činjenicu da nikotin i drugi alkaloidi iz duvana remete stvaranje estrogena kočeći jedan enzim koji sudeluje u formiranju estrogena.
Prolazeći slobodno kroz posteljicu trudnice, nikotin ulazi u krvotok deteta. U mleku majke pušača takođe je utvrđeno prisustvo nikotina.

Trovanje nikotinom

Simptomi koji se javljaju kod trovanja nikotinom su sledeći: mučnina, povraćanje, bledilo, slabost, vrtoglavica, smušenost, glavobolja a ponekad i znojenje. Ređi simptom je bol u trbuhu, osećaj hladnoće i pojačano izlučivanje pljuvačke.

Ozbiljnije trovanje može dovesti do poremećaja svesti, pada krvnog pritiska i prestanka disanja (respiratornog aresta).

Lekovi i nikotin

Kod pušača posebnu pažnju treba posvetiti doziranju pojedinih lekova. Ponekad se o tome ne vodi dovoljno računa. Naime, utvrđeno je da postoje razlike u metabolizmu nekih lekova (npr. Antipirin, imipramin, lidokain, oksazepam, fenacetin, teofilin i dr.) u organizmu pušača u odnosu na nepušače. Pušenje dovodi do ubrzanog metabolizma navedenih i nekih drugih lekova, a postoji mogućnost da se radi i o nekim drugim farmakodinamičkim mehanizmima. Prilikom posete lekaru pušač bi trebalo obavezno da da podatke o svom pušenju.

Zna se da pušenje dovodi do smanjenja protoka krvi kroz kožu i potkožno tkivo, što može da uspori apsorpciju insulina iz potkožnog tkiva kod bolesnika od šećerne bolesti.

Pušenje i oralni kontraceptivi (antibebi – pilule) mogu zajednički delovati i tako povećati rizik obolevanja od bolesti krvnih sudova i srčanog infarkta.

Sličnost s drugim zavisnostima

Iako pušenje, odnosno zavisnost od nikotina, ima svoje specifičnosti, postoje i sličnosti s ostalim zavisnostima kao što su npr. Zavisnost od alkohola, heroina i kokaina. Alkohol, heroin, kokain kao i nikotin dovode do razvoja metaboličke zavisnosti. U novije vreme koristi se i izraz neuroadaptacija. Ponovnim uzimanjem navedenih i nekih drugih sredstava razvija se tolerancija organizma na sredstvo koje se unosi u organizam, a kada se prekine uzimanje ovih sredstava, javljaju se apstinencijski simptomi.

U 80% pušača nakon napuštanja pušenja javljaju se apstinencijski simptomi u obliku umora, razdražljivosti, anksioznosti, buđenja tokom noći, nestrpljivosti, smušenosti, slaboj koncentraciji, povećanog apetita i slično. Navedeni simptomi javljaju se pojedinačno ili udruženi. Većina simptoma ima svoj maksimum između 24 i 48 sati nakon napuštanja pušenja. Izraženost simptoma postepeno se smanjuje u toku dve sedmice. Želja za cigaretom, posebno u stresnim situacijama može se ponekad javiti i mesecima posle prestanka pušenja.

Adolescenti koji puše dve ili više cigareta dnevno predstavljaju rizičnu grupu, jer jedna do dve trećine između njih stekne naviku pušenja. Osim toga, pušenje kao po pravilu prethodi uzimanju društveno neprihvaćenih sredstava zavisnosti, među koje spada već spomenuti heroin i kokain. Među adolescentima koji su prestali da puše ima visok postotak onih koji ponovno propuše, prema nekim istraživanjima čak 70% posle tri meseca.
Primena nikotinskih guma za žvakanje u toku odvikavanja od pušenja, podseća u određenom smislu na primenu metadona u lečenju heroinomana.

Kako prestati sa pušenjem

Pitanje da li je uopšte moguće prestati sa pušenjem posle toliko mnogo neuspelih pokušaja, muči mnoge pušače. Većina ljudi uči na greškama. Pokušaji i pogreške najbolji su put da se nauči šta ne treba raditi. S ponovljenim naporima raste i mogućnost postizanja uspeha. Među anketiranim bivšim pušačima pokazalo se da je 17% pokušalo da prekine pušenje sedam ili više puta pre nego što su postigli uspeh.

Dakle ukoliko ste ranije doživeli neuspeh, vaša šansa da vam ovoga puta napuštanje pušenja pođe za rukom je vrlo velika, ali samo u slučaju ako pokušate ponovno.

Jedna od najboljih, u celom svetu poznata metoda za napuštanje pušenja je tzv. Petodnevni plan za odvikavanje od pušenja. Taj je plan primenjivan dugo godina u celom svetu, a takođe i u našoj zemlji. Pre kraćeg vremena Petodnevni plan za odvikavanje od pušenja je revidi – ran i danas je poznat pod imenom Breathe Free

Plan za neotežano disanje protiv pušenja

Prednosti napuštanja pušenja

Prednosti pušača koji napuste pušenje su višestruke. Odnose se na fizičko zdravlje, emotivno stanje, društveno i ekonomsko područje.

Fizičke prednosti bivših pušača
čulo ukusa i mirisa postaje bolje
hrana bolje prija
zubi su belji
dah iz usta je svež
cirkulacija je bolja, a boja kože ima zdra – viji izgled
poboljšanje celokupnog zdravlja
prestanak kašlja i čestih upala
pravilniji rad srca
niži krvni pritisak
manja opasnost od nastanka srčanog infarkta, bronhitisa, emfizema, čira na želucu, karcinoma svih lokalizacija

Društvene prednosti bivših pušača
Imaju više vremena za posao, porodicu i prijatelje.
Ne smetaju drugima dosađujući im duvanskim dimom i čineći ih pasivnim ili prisilnim pušačima.
Kuća, odeća i auto svežije mirišu.
Ne postoji opasnost da neugašenim opuškom oštete neki predmet.
Mogu uživati u određenim društvenim
prilikama u kojima je pušenje zabranjeno.
Ne zapadaju u finansijske krize zbog bolesti izazvanih pušenjem.
Postaju bolji slušaoci, jer ne prekidaju slušanje zbog paljenja cigarete.
Dobijaju podršku od porodice i prijatelja.
Imaju osećaj zadovoljstva zbog postignute samokontrole.
Uživaju u mnogim poslovima u kojima pušenje nije dozvoljeno.
Slobodno sede u svim prostorijama u kojima je pušenje zabranjeno.
Ekonomske prednosti bivših pušača
Nemaju posredne ni neposredne izdatke za pušenje (u nekim zemljama pušači plaćaju veće osiguranje).
Emocionalne prednosti bivših pušača
Doživeli su zadovoljstvo što sami mogu da kontrolišu svoje ponašanje.
Raste osećaj lične vrednosti.
Samopouzdanje je veće.
Zadovoljni su što su postali pozitivan primer deci i ostalima.
Nije potrebno da se stalno izvinjavaju.
Više ne doživljavaju osećaj krivice.
Srećniji su.
S više poverenja gledaju u budućnost.
Zdravstveno se bolje osećaju.

Nepušenje kao životni stil omogućuje uživanje života u punini. Zašto ga ne bi i ti prihvatio?

Tags:nikotin ovisnost, nikotin zavislost, ostavljanje pušenja, Trovanje nikotinom, zavislost na nikotin