Preventiva i lečenje prehlade

Prehlada je zapaljenje gornjeg respiratornog trakta izazvano virusnom infekcijom. Više od 200 različitih virusa izaziva prehlade, dok je u 30 do 50 slučajeva glavni krivac rinovirus. Rinovirusi često stupaju u napad tokom jeseni i zime, dok je druga vrsta virusa prehlade, koronavirus, uobičajena u proleće.

Prosečna osoba ima dve ili tri respiratorne infekcije godišnje, dok ih deca mlađeg uzrasta imaju čak šest ili sedam.

Virusi prehlade se obično prenose običnim rukovanjem sa inficiranom osobom ili putem kontaminiranih predmeta kakve su kvake na vratima, telefoni ili tastatura kompjutera. Virusi prehlade mogu satima da ostanu živi na rukama i tvrdim površinama. Kada se ruka prinese nosu ili očima, dolazi do »autoinfekcije« virusom prehlade. Brižljivo pranje ruku i dezinfikovanje radnih površina, ručica i kvaka lizolom pružiće zaštitu od prenošenja bolesti. Držanje ruku dalje od lica je takođe dobra preventivna mera. Klinika Mejo insistira na tome da je »osim izolacije, najbolje što možete da učinite da sprečite prehladu temeljno i često pranje ruku sapunom i toplom vodom.

Vlažno, hladno ili vetrovito vreme tehnički ne povećava rizik od dobijanja nazeba. Većina naučnika koji se bave proučavanjem te oblasti smatra da hladno ili loše vreme jednostavno dovodi mnoge ljude u zatvorene prostore, gde više ljudi međusobno stupa u kontakt i time se povećava mogućnost infekcije.

Nije lako dobiti prehladu direktno od bolesnih ljudi koji kašlju ili kijaju, pošto čestice sluzokože sadrže male količine vi – rusa. (Virus gripa, međutim, zarazniji je i prenosi se lako kroz vazduh nekontrolisanim kašljanjem i kijanjem.)

Lečenje prehlade

Lekari u šali kažu da nazeb traje sedam dana ako se ne leči, a nedelju dana ako se leči. Većina lekova koji se mogu dobiti bez recepta, uključujući antihistaminike, dekongestante (lekove za otpušavanje nosa) , sredstva protiv kašlja i analgetike, samo privremeno ublažava simptome. Lekovi protiv nazeba samo vam olakšavaju čekanje da se vaše telo izbori sa infekcijom. Da bi se otarasio prehlade, imunološki sistem u ljudskom telu mora da stvori dovoljno anTitela da uništi viruse, a to je proces kome je potrebno tri ili četiri dana da se aktivira.

Čak se ispostavilo da ni stari priručni način, inhalacija parom, nema korisnih efekata na simptome prehlade. Isto važi i za vitamin C. Temeljna proučavanja su pokazala da povećane doze vitamina C malo mogu da pomognu u sprečavanju ili lečenju nazeba. Odmaranje, pijenje mnogo toplih napitaka i kakvotakvo ublažavanje tegoba putem lekova još uvek je otprilike sve što može da se učini kod većine prehlada.

Da li ćete se razboleti od nazeba kada izvesna količina virusa uđe u vaše telo zavisi od mnogo faktora koji utiču na vaš imunološki sistem. Starost, pušenje, stres, nepravilna ishrana i nedovoljno sna dovode se u vezu sa oštećenjem imuniteta i povećanjem rizika od infekcije.

Dobar imunitet održava se pravilnom ishranom, smanjenjem stresnih situacija na minimum, izbegavanjem hroničnog umora i dovoljnom dužinom spavanja. Imunitet pada u periodima malog unosa kalorija i brzog gubljenja težine, tako da je najbolje težinu gubiti postepeno kako bi se održao potreban nivo imuniteta.

U proteklih 10 godina ja sam se posebno interesovao za vezu između fizičkih aktivnosti i obične prehlade. Pokazalo se da su ljudi koji su fizički aktivni manje podložni prehladama od »selećih tipova«. Na primer, istraživanja su otkrila da je 62% od 700 ljudi koji se bave trčanjem rali rekreacije dobijalo manje prehlada otkako su time počeli da se bave, dok je samo 4% smatralo da češće pati od nazeba. U jednom drugom istraživanju, od 170 iskusnih trkača koji su trenirali 12 godina, 90% je reklo da se izričito ili uglavnom slaže sa izjavom »da se retko razboljevaju«.

Da bih ovo naučno potvrdio, sproveo sam dva nasumična, kontrolisana ispitivanja kod mlađih i starijih žena. U oba slučaja, žene iz fizički aktivnih grupa pešačile su oštrim tempom 35 do 45 minuta, pet dana u nedelji, tokom 12 do 15 nedelja, dok su kontrolne grupe ostajale fizički neaktivne. Rezultati su bili vrlo uočljivi: žene koje su pešačile provodile su sa simptomima prehlade upola manje dana od onih koje se nisu kretale.

Dalja istraživanja u mojoj laboratoriji pokazala su da se u imunološkom sistemu dešava nekoliko pozitivnih promena tokom pešačenja. Kad se šetnja završi, imunološki sistem se vraća u čormalu. To je kao kad bi vam svakog dana dolazila spremačica da vam, 35 do 45 minuta, sprema po kući. Do kraja meseca kuća bi bila potpuno čista i u savršenom redu. Drugim rečima, kad god pešačite, vaš imunološki sistem dobija podsticaj, čime se povećavaju vaše šanse da se izborite sa virusima prehlade u jednom dužem zremenskom periodu.

Prevelika fizička aktivnost slabi imunitet i izaziva prehladu

Alberto Salazar, svojevremeno jedan od najboljih svetskih maratonaca, rekao je da je, dok je trenirao za olimpijski maraton 1984, u toku 12 meseci 12 puta imao prehladu. »Moj imunološki sistem bio je potpuno uništen«, seća se on. »Dobijao sam sve moguće bolesti. Osećao sam se kao da treba da živim pod staklenim zvonom. « Tokom zimskih i letnjih olimpijskih igara kliničari su redovno javljali da »postoji obilje infekcija gornjih respiratornih puteva« i da su »najneugodniji problemi kod sportista upravo infekcije«.

Kako bih proverio tačnost tih priča, proučio sam grupu od 2311 maratonaca sa maratona u Los Anđelesu, 1987. Godine. Nedelju dana posle trke, jedan od sedam maratonaca se razboleo, što je bilo skoro pet puta više nego kod trkača koji su trenirali, ali nisu učestvovali na maratonu. U dvomesečnom periodu priprema za maraton, oni trkači koji su nedeljno istrčavali više od 60 milja imali su dvostruko više šansi da se razbole od onih koji su nedeljno prelazili manje od 20 milja.

Istraživači u Južnoj Africi takođe su potvrdili da su posle velikih napora na maratonu, trkači bili veoma podložni razboljevanju.

Doveo sam maratonce u svoju laboratoriju i merio reakciju tročasovnog trčanja na imunološki sistem. Pokazalo se da zaista postoji nagli pad imuniteta koji traje šest do devet sati, što omogućuje širenje virusa.

Umerena fizička aktivnost smanjuje rizik od prehlade

Uprkos svojoj učestalosti, prehlada predstavlja neku vrstu zagonetke za lekare i naučnike. Mada je lek i dalje nepoznat, ima mnogo stvari koje možete uraditi da biste sprečili razboljevanje. Osim zdravog načina života o kome je bilo reči u ovom članku, a kojim se podiže imunitet, svakodnevna šetnja umerenim tempom dobro će vam činiti. Pored ostalih koristi od redovne umerene fizičke aktivnosti, možete da se udaljite od bolesti tako što će za vas prehlada biti nešto što se ređe javlja.

Preventiva protiv prehlade

Mnogi povezuju običnu prehladu sa hladnim vremenom; međutim, sezona prehpada počinje već krajem avgusta. Kada je ta sezona u punom jeku, to ne znači da morate da prihvatite napad kijanja i šmrkanja kao nešto neizbežno.
Nažalost, za lečenje obične prehlade ne postoji ništa poznato osim vremena. Ipak, postoje mere koje možete da preduzmete kako biste sveli na minimum šanse za dobijanje bolesti.

Do sada smo se oslanjali na antibiotike da nam prekriju tragove ili počiste za nama. Prevencija je bila nekako zaboravljena, a sada joj se ponovo poklanja glavna pažnja.

Najveći krivci za širenje prehlade na radnom mestu su ruke koje skupljaju viruse sa tastatura, ručki na vratima i telefonagde oni mogu satima da žive. Prosečna osoba dodirne oči, nos i usta barem jednom svakih 20 minuta, čime se nesvesno vrši širenje virusa. Redovno perite ruke sapunom i vodom, naročito posle upotrebe toaleta. Što se tiče tastatura, ručki na vratima i telefona, oslobodite ih kpica komadićem vate natopljene alkoholom ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom iz apoteke.

Stres je takođe faktor koji doprinosi razboljevanju. On slabi imunitet, prirodnu odbranu tela od virusa koji napada. Zbog toga, odvojte malo vremena za uživanje u onome što volite kako biste živeli srećnije i zdravije!