Divlji kesten kao lek

Kod starijih bolesnika, gde se može podozrevati i pretpostaviti da postoji proširenje vena u dušniku i da je krva- renje i pljuvanje krvi nastalo usled njihovog „otvaranja“, kao i u .onim slučajevima gde postoji katar pluća usled zastoja krvi i slabog oticanja krvi, te taj deo pluća liči privremeno na crnu džigericu (tj. nije mek kao sunđer, nego tvrd kad bi se mogao opipati) može se primeniti divlji kesten. On tu deluje na taj način što razblažuje (razvodnjava) zgusnutu krv, delujući kroz zid krvnih sudova, i čini je manje lepljivom. Kao takva ona bolje i brže teče kroz vene, jer je postala „žitka“.

Sirće od morskog luka propisivale su obe srpske farmakopeje. Po drugoj srpskoj farmakopeji ovaj lek se izrađivao tako što se 10 grama sitno isečenog osušenog primorskog luka stavi da stoji 8 dana u smeši od 10 grama alkohola, 17 grama razblažene sirćetne kiseline i 73 grama destilovane vode. Zatim se procedi pod slabim pritiskom i filtruje. Dobijena tečnost je bistra i crvenomrke boje.

Preparat kristalnih glikozida primorskog luka, u obliku kapljica, tableta, supozitorija i ampula. Doze: 3—4 puta dnevno po 15 kapi, 1 tableta, 1—2 supozitorije ili 1 ampulu uintravenozno.
Preparat izrađen od plodova kleke, lišća bele breze i primorskog luka.
Doze: 3 puta dnevno na vrh noža do 1 kafenu kašiku u vodi ili u crnom vinu.

Delotvorni sastojci nalaze se u kori drveta, a još više u mrkom omotaču kestenovog ploda (tanin. taninsko- kestenska kiselina, slična saponinu i dr. Leklerk).

Najbolja vrsta leka od divljeg kestena je alkoholatura kestena (ploda). Daje se u dozi po 10 kapi pre ručka i večere, 15 do 20 dana svakog meseca.
Divlji kesten upotrebljava se naročito kod hemoroida (šuljeva) i proširenih vena uopšte; zbog toga treba videti te odeljke u knjizi. Isto tako kod podagre (gihta).

Dobra je ova mešavina:
Zelene kore od oraha (ploda) 20 grama
Rastavića 35
Kore od divljeg kestena (ploda) 20 grama
Kore od vrbe (unutrašnji deo) 30 grama
Uzima se jedna kašika i ukuva se na jednu šolju.
Piti po jednu šolju izjutra i uveče.
Divlji kesten je toliko poznato drvo da nije potreban nikakav opis.

Zbog svoje široke, razgranate i lepe krošnje sadi se po parkovima i drvoredima. Nije osetljiv na mrazeve i hladnoću. Izdrži niske temperature i do 30 stepeni. Cveta aprila i maja. Cvetovi su u velikim, vrlo upadljivim uspravnim metlicama. Ceni se i kao medonosna biljka. Njegovo krupno seme, iako je bogato skrobom (40—60%), nije jestivo, jer ima mnogo saponina i gorkih sastojaka.