Spanać u ishrani
SPANAĆ – Zbog tamno zelene boje, koju uslovljava prisustvo hlorofila, i sočmh listova ovo povrće bi trebalo češće upotrebljavati. Spanać čine proteini, masti i ugljeni hidrati.
Vitamini i minerali u spanaću
Najveća je vrednost spanaća u bogatstvu mineralnih sastojaka i vitamina. Od mineralnih sastojaka ima kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, fosfora i gvožđa. Ni u jednoj namirnici nema toliko magnezijuma kao u spanaću. Važno je i prisustvo mikroelemenata mangana, bakra, cinka, kobalta, fluora i joda.
Od vitamina, spanać je bogat vitaminom C, a zatim karotinom. Sadrži gotovo sve vitamine grupe B – B1, B2, B3, B6. U spanaću ima u izobilju sirove celuloze. Mladi spanać ima manje celuloze od starijeg. Sirova celuloza je sastojak bitan za fiziološke procese varenja i izlučivanja otpadnih materija iz organizma.
Pošto u peteljkama i rebrima listova spanaća ima dosta oksalne kiseline (štetne po organizam) valja ih odstraniti prilikom pripremanja.
Spanać kao lek
Zbog velike količine hlorofila i vitamina, spanać je veoma koristan u lečenju anemije. Karotin utiče na rast, pa se preporučuje deci i bebama. Vitammi i mineralne soli korisni su za rekonvalescente i trudnice. Kalijum podstiče proces mokrenja, olakšava rad srca i bubrega, snižava krvni pritisak.
Važna napomena: spanać pripremajte samo u onoj količini koju ćete pojesti za jedan obrok. Nitrati u kuvanom spanaću mogu se fermentacijom čak i u frižideru pretvoriti u opasne materije, što uzrokuje trovanja spanaćem. Ostatak od pnpremljenog spanaća treba obavezno baciti, a nikako ostaviti za sutra. Pri kuvanju, spanać treba staviti neposredno u ključalu vodu i dovoljno je da vri pet minuta. Vodu u kojoj se spanać kuva nipošto ne bacajte, jer upravo ona sadrži najviše vrednih sastojaka.