Krastavci u ishrani
Sastav krastavca
Krastavac se sastoji od 95,7 % vode. masts 0,1%. ugljenih hidrata 3,2% i belančevina 0,6 %. Međutim, ono što je najvrednije za Ijudski organizam su minerali i vitamini. Ukupna količina mineralnih sastojaka iznosi oko 400 mg%. Od toga polovinu čini kalijum, a ostalo kalcijum, fosfor, natrijum, gvožđe, mangan i jod.
Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno diuretičko svojstvo. Da bi se ono sačuvalo, krastavac se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natnjuma iz soii, čime, bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava.
Vitamini u krastavcu
Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C, a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima. Krastavce jedite kada su potpuno zreli, a ne nedozrele i mlade krastavce. Većina Ijudi misii da su mladi krastavci bolji i zdraviji od zrelih, ali nije tako. Nedozreli krastavci su teži za varenje od dozrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, a ako se nepravilno jedu, tj. ako se posole i posle toga popije voda, može doći do grčeva u crevima i zatvora.
Najbolje ih je jesti bez ikakvih dodataka (soli, ulja i bilo kakve kiseline) – jesti ih u sirovom stanju. Salatu od krastavca pripremajte uvek neposredno pre jela jer se na taj način najbolje iskorišćavaju njegove vrednosti. Pravite i sok od krastavaca.
Lekovita svojstva krastavca su sledeća: zbog velike količine kalijuma, krastavac se preporučuje pri otežanom mokrenju, pri bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Krastavac rastvara mokraćnu kiselinu pa koristi osobama s kamenom u bubrezima i mokraćnom mehuru, a time što utiče na izlučivanje vode, krastavac podstiče i izlučivanje otrovnih materija iz organizma. Sirovi krastavac (nikada ga nemojte kuvati) reguliše rad creva, a stolicu čini mekšom. Snižava nivo šećera u krvi, pa se preporučuje i dijabetičarima.