Voće u ishrani

Voće je odlična, prirodna i zdrava hrana, ono je neizostavni deo svakodnevne Ijudske ishrane. Mnogi Ijudi su se potpuno odvikli od upotrebe svežeg voća, izgovarajući se da je ono skupo i da su mnogo jeftiniji fabnčki proizvodi. To samo dokazuje da u takvim proizvodima ima malo svežeg i kvalitetnog voća, jer kad bi se pravili od čistog voća, morali bi biti skuplji od svežeg.

Neprocenjiva vrednost svežeg voća sastoji se u velikoj količim voćnog soka u kome se nalazi mnoštvo elemenata neophodnih Ijudskom organizmu, a to su: vitammi, voćne kiseiine, mineralne materije i prirodne boje. Sve to nalazi se samo u potpuno zrelom voću i samo ga takvo treba upotrebljavati. Nezrelo voće nikada ne treba jesti.

Sveže voće regeneriše Ijudski organizam i čisti ga od nataloženih otrovmh materija. Svaka vrsta svežeg voća ima specifično dejstvo na Ijudski organizam i zbog toga leti i s jeseni treba koristiti što više svežeg voća u ishrani.

Sveže voće uvek više vredi od najlepše torte i zbog toga deci treba poklanjati voće umesto nezdravih slatkiša. Sveže voće ne treba sladiti šećerom, jer je svaka vrsta industrijskog šećera štetna za naš organizam. Šećer dodat voću neutrališe ukus istog. Voće daje energiju, jer Ijudski organizam lako koristi prirodni šećer koji je njegov važan sastojak, Ono je dobar izvor vitamina i minerala, a pored toga sadrži potrebnu količinu nesvarljivih biljnih vlakana. Zbog svoje prirodne slasti, voće se smatra prirodmm desertom. Sve što treba uraditi jeste dobro ga oprati i jesti.

Voće je izvor zdravlja, ali ga ne treba jesti posle kompletnog obroka od povrća, što znaći voće i povrće treba uvek jesti odvojeno. Uzeto zajedno, izazvaće pojavu kiseline u stomaku, a nepravilno varenje stvara štetne sastojke u krvi i onesposobljava mozak, Pošto je za varenje voća i povrća potrebna različita kiselost želudačnog soka (Ph), želudac u tom slučaju ne vari ni voće ni povrće, pa voće u kiseloj sredini biva izloženo alkoholnom vrenju, a povrće truležnim promenama i stvara se sirćetna kiselina. Voće je najbolje uzeti kao zaseban obrok, Svuda gde ima voća u izobilju, treba ga pripremiti i konzervisati za zimu, ili ga osušiti. Za domaće konzervisanje trebalo bi upotrebiti isključivo staklenu ambalažu. Naročito je važno da voće koje se konzerviše bude u zdravom stanju. Pri konzervsanju ne upotrebljavati šećer, a voće kuvati samo toliko koliko je potrebno da se održi. Voće pripremljeno na taj način predstavlja odličnu zamenu za sveže voće.

Sušeno voće, pored svoje velike hranljivosti, ima i tu prednost što se može naći tokom cele godine na tržištu. Dok sveži plodovi sadrže veće količine vode u kojoj su rastvorene različite hranljive materije, procesom sušenja dolazi do izdvajanja vode pri čemu se povećava koncentracija šećera, belančevina, mineralnih materija i vitamina. Tako npr. sveži plodovi smokve sadrže od 9-22% šećera, dok se kod suvih smokava taj procenat kreće i do 60%. Sušenju se obično podvrgavaju određene sorte smokava, šljiva i grožđa pa će o njima biti nešto više rečeno.