Značaj svežeg vazduha za zdravlje

Svako ko želi da ima dobro zdravlje trebalo bi najmanje dva puta dnevno po deset minuta da izađe na svež vazduh.

Čist i svež vazduh uslovljava zdravo strujanje krvi u telu. On osvežava telo čineći ga jakim i zdravim, dok istovremeno utiče na um obogaćujući ga staloženošću i vedrinom, On podstiče apetit i čini da varenje bude bolje, donoseći zdrav i sladak san.

Duboko udisanje čistog vazduha punim plućima, obezbeđuje više kiseonika i donjim delovima pluća. To doprinosi da više kiseonika dospe u krvotok. Mikroorgamzmi, koji se potencijalno skupljaju u tim oblastima i koji mogu da izazovu bolesti, ugmu.

S vazduhom koji izdišemo, pluća stalno izbacuju nečistoću iz organizma i stoga moraju neprestano biti snabdevana svežim vazduhom. Nečist vazduh onemogućuje uzimanje kiseonika u dovoljnoj kolicini, usled čega krv ostaje neprečišćena i takva otiče prema mozgu i drugim organima. Stoga je neophodno dobro provetravati prostorije. Boravak u zatvorenim ili nedovoljno provetrenim prostorijama, gde je vazduh zagušljiv i istrošen, slabi ceo organizam. Telo postaje osetljivo na hladnoću, te i najmanja prehlada prouzrokuje bolest.Razlog što su mnoge osobe blede i slabe jeste vazduh koji je prezasićen otrovnim materijama izbačenim iz pluća ili preko pora tako se nečistoća izbačena iz organszma ponovo unosi u krv.

Plućima treba dati veću slobodu. Njihov kapacitet se razvija slobodmm radom, a smanjuje se ako su pluća sputana. Otuda je navika da se sedi pogureno vrlo štetna. Takva navika je veoma rasprostranjena, naročito kada su u pitanju zanimanja koja zahtevaju sedenje i pognutost pri radu. U tom slučaju nemoguće je duboko disati. Površno disanje uskoro postaje navika i pluća gube svoju moć širenja. Slično dejstvo izaziva se čvrstim utezanjem (kod žena). Na taj način dolazi do nedovoljnog snabdevanja krvi kiseonikom. Krv se sporo kreće. Velike količme otrovnih materija koje treba da se izbace iz pluća izdisanjem, zadržavaju se i krv postaje nečista. Bolešću su tako zahvaćeni ne samo pluća, već i želudac, jetra i mozak. Koža postaje bleda, varenje hrane sporo, srce slabi, mozak je ošamućen, misli zbrkane, duh turoban; a celo telo je opterećeno depresijom, nepokretno i veoma podložno bolestima.

Dajmo stoga što više slobode svojim plućima i dišimo duboko. Na taj način dopremamo više kiseonika i hranljivih sastojaka svim ćelijama, a naročito mozgu koji koristi više od 50% kiseonika iz svakog udisaja.

Preterano izlaganje hladnom vazduhu je opasno, jer se krvni pritisak podiže u nastojanju da očuva toplotu organizma. To posebno opterećuje srce. Kada vam je hladno, to je znak da u vašem krvotoku ima manje aktivnih belih krvnih ćelija. Zapamtite, one su borci protiv bakterija, pa je vaša otpornost na prehlade i infekcije u takvim slučajevima smanjena.

Verovatno ste zapazili da veoma topao vazduh čini da se mnogo brže zamarate, pa ne možete da uradite onoliko koliko ste u normalnim uslovima činili. Raziog tom brzom zamaranju jeste nedostatak odgovarajuće temperature i vlažnost vazduha koja treba da iznosi oko 60%.

Tokom dana biljke i drveće koriste ugljendioksid, a otpuštaju kiseonik. Mi i ostala živa bića uzimamo kiseonik iz vazduha a vraćamo ugljendioksid. To je ravnoteža koju je Bog uspostavio kada je Adamu i Evi prepustio Edemski vrt. Međutim, mi smo posekli šume, podigli fabrike, izumeli vozila koja zagaduju atmosferu. Za vreme perioda gustog smoga povećava se stopa smrtnosti u velikim gradovima. Zato, kada je vazduh čist, veoma je korisno za zdravlje cele porodice da svi njeni članovi izađu i duboko udišu vazduh, uživajući u njegovoj svežini.

Ako osetite glavobolju, slabost i umor, ako nemate dobar san, tada otvorite prozore da sunce i svež vazduh udu i zimi i leti.

Bez obzira na to što smo izuzetno zagadili atmosferu, još uvek postoje mnogi blagoslovi koje nam ona pruža.