Osam saveta za zdrav život i sreću

Da razmišljamo realno – vegetarijanci su gotovo uvek bilj smatrani malo čudmm Ijudima. Gajenje i klanje životinja za ishranu oduvek se smatralo velikim čovekovim dostignućem, i mnogi Ijudi još i dan-danas misle da zaista treba biti čudan pa iz ishrane isključiti namirnice kao što su meso, mesni proizvodi, kao i veliki izbor mlečnih proizvoda i drugih prerađevina životinjskog porekla.

Ali, više nije tako. Tokom poslednjih godina bezmesm način ishrane postao je vrlo popularan, u velikoj meri zbog toga što brojni dokazi ukazuju na to da je razumna vegetarijanska ishrana mnogo bolja nego tipična američka ili evropska ishrana sa mnogo mesa.

U krugovima naučnika koji se bave proučavanjem ishrane sve više se ističe podatak da je veći deo čovečanstva u toku većeg dela Ijudske istorije, živeo uglavnom od vegetarijanske ishrane, I bitno je istaći da i danas veći deo čovečanstva još uvek tako živi.

U Indiji, Africi, u zemljama Centralne i Južne Amerike pnmećuje se povećanje broja stanovništva, ali i manji procenat oboljenja medju Ijudima. Om tamo jedu vegetarijansku hranu. Samo bogate zemlje jedu puno mesa: Evropa i Severna Amerika. No, upravo su u tim ze- mljama i najveće bolnice, znatna oboljenja i bolesti.

Vegetarijanskom ishranom mogu se sprečiti mnoge bolesti i obolje- nja koja napadaju naše telo. Naime, naučnici su dokazali da zdravlje u 90% slučajeva zavisi od ishrane, a svega 10% pripada naslednim oboljenjima. Hraniti se na vegetarijanski način ne predstavlja nikakvu teškoću gde god postoji dobro i raznovrsno snabdevanje voćem, povrćem i žitaricama.

Mnogi mladi ijudi opredeljuju se za vegetarijanski način ishrane. To je dobro, ali oni ne poznaju dovoljno zahteve pravilne, uravnotežene ishrane. Neki Čak odlaze u krajnost i sa dotadašnjeg načina ishrane odmah preiaze na presnu hranu. To je veliki udar za naše telo te dolazi do mnogih oboljenja. Drugi, pak, vrše oglede sa strogom makrobiotičkom ishranom koja se sastoji uglavnom od žitarica, i to od pirinča i uzimanje vode u što manjim količinama. Ovakva ishrana predstavlja opasnost ne samo po zdravlje već i po život.

Loš način ishrane ne sme se mešati sa razumnom uegetarijanskom ishranom sastauljenom od raznoursnih i zdrauih namirnica.

Način ishrane kakav mi predstavljamo sastoji se od namirnica biljnog porekla, što znači da hrana životinjskog porekla u biio kom obliku nije zastupljena. Danas je vreme kada je potrebno menjati dosadašnji način ishrane i primeniti nov, mnogo bolji i vredniji. Ta nova ishrana treba da obuhvata žitarice, voće, povrće, mahunarke, semenje i orašaste plodove – što raznovrsnije i pripremljene na što zdraviji način. To pre svega znači bez dugog kuvanja {hrana se prekuva i izgubi od svoje hranljivosti), bez zaprške, bez dinstanja na ulju, bez štetnih začina (biber, slačica, cimet) koji nadražuju želudac i izazivaju poremećaje u našem sistemu za varenje.

Zdrav način ishrane podrazumeva odbacivanje rafimsanih namirnica kao što su: beli šećer, belo brašno, rafinisana ulja i mnoge druge namirnice koje se mogu naći na našem tržištu, a koje su termički obrađene ili pripremIjene uz razne konzervanse, aditive, hemikalije. Ishrana za koju kažemo da je zdrava obogaćena je upotrebom nerafinisane hrane kao što je hleb od celog zrna žitarice, zatim svežim voćem i povrćem koji obezbeđu- ju potrebnu količinu svih elemenata u ishrani.

Ovaj program o zdravom načinu življenja ne bi bio potpun kada bismo se zadržali samo na zdravoj i uravnoteženoj ishrani. Ona je samo deo u lancu koji čine još nekoliko principa zdravog života. A to su: sunčeva svetlost, upotreba vode, svež vazduh, odmor, umerenost, fizička aktivnost i pozitivno životno iskustvo. Svi ti principi su uzajamno povezani i podjednako bitni kako bismo, pridržavajući ih se u celini, ostvarilt dobro zdravlje kompletne ličnosti.

ZDRAVA ISHRANA
FIZIČKA AKTIVNOST
UPOTREBA VODE
SUNČEVA SVETLOST
UMERENOST
ODMOR
SVEŽ VAZDUH
POZITIVNO RAZMIŠLJANJE