Oman kao lek
Beli oman, beli koren, obratiš, pitomi oman, veliko zelje, veli koren. Ova biljka je naročito korisna posle gripa, u slučajevima kad postoji kataralni bronhitis s upornim kašljem i obilnim lučenjem sluzi. Daje se kao čaj ili tinktura.
Jača i podstiče organe na rad i kao takvo sredstvo bilo je u prošlosti u velikoj upotrebi.
Doza:
1) za čaj 10—15 grama iseckanog korena na 200 grama ključale vode da kisne 1/2 časa piti nekoliko puta dnevno, ohlađeno.
2) Tinkture po 2—5 grama dnevno, tj. 30—60 kapi dnevno, u vodi. Može se spremiti i kao ekstrakt u pilulama od 0,5- 2,0 grama.
„Koren od omana silovito miriše. Ukusa je najpre gorkog.
Pored ostalog, hemičari su u korenu omana našli i helenin ili kamfor od omana. Verovatno da se u tome uglavnom i sastoji njegovo delovanje. On ublažuje nadražaje i sprečava kašalj.
Dugovečna je to biljka, dostiže visinu i preko jednog metra. Stablo je snažno, uspravno i obično u gornjem delu granato, obraslo je krupnim dugačkim, dosta debelim lišćem koje je zupčasto, ozdo rutavo, beličasto i jako žili- často. Cveće mu je žuto, krupno i usamljeno na vrhu stabljike i bočnih grana. Koren mu je mrk, debeo, mesnat, granat i osobitog mirisa i nagorkog ukusa. Raste po vlažnim mestima, kraj potoka, reka, u šumama, uz puteve, pored pruga i drugde.