Kamilica kao lek
Kamilica je zeljasta biljka, visoka do 30 cm, koja raste u zapadnoj Kanadi u SAD i u Srbiji. Njen koren sadrži saponine i upotrebljava se u obliku odvara, u dozi 5 -10 grama na 200 grama vode. Odraslima se daje na kašike, a deci na kašimice, na svaka dva sata. Senega je bila najviše upotrebljavana saponinska droga u medicini. Danas ju je potpuno potisnula jagliku.
Ove biljke i cveće njihovo toliko je svakom poznato da naročiti opis za njih nije potreban.
Kamilica pomaže kod glavobolje i bolove u krstima, nogama, usled nazeba i gripa, u znatnoj meri umanjuje jak čaj ili prašak od cvetova ovih biljaka, istrljan sa šećerom. Preimućstvo ovoga leka sastoji se u tome što on ne zadržava mokrenje kao što čine hemijska sredstva, na primer piramidon, aspirin itd. On, naprotiv, pomaže mokrenje: bubrežno-mokraćni putevi su slobodni pri njegovoj upotrebi i otrovi koji se stvaraju u organizmu ne zadržavaju se — izbacuju se s mokraćom.
Ali da bi se cilj postigao, treba spremati, ne slabu žutu vodicu koju zovu čaj, nego pravi, jaki napitak. Toga radi uzimaju se: dve velike pune kašike cveta za šolju ključale vode. To se ostavlja da kisne čitav čas. Zatim se cedi pritiskanjem i pije izvan ili između obroka (ne pre i ne odmah posle jela, nego mnogo docnije). Ili se daje prah od cveta sa šećerom. Svaki prašak treba da bude od po 3—5 grama. Daje se šest prašaka za 24 časa, i to pre jela, s vodom. Nikako posle jela!
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
