Lekovitost ljubičice
Vrlo je lekovita biljka. Koren se vadi rano u proleće, cvet se bere kad se razvije, a lišće kad potpuno poraste.
Najkorisnija je upotreba cveta, i to isušenog, kod zapaljenja u guši, grkljanu, dušniku i bronhijama usled nazeba: naročito ako postoji bojazan za bubrege. Ili kad je obolela već i mokraćna bešika ili stomak i creva.
Lečenje
Doza za čaj: 10 grama na litar ključale vode.
Još je bolje siremiti kod grudnih bolesti sirup od ovoga cveta. Tera na znojenje, što se i traži. Koren i lišće upotrebljavaju se kod drugih bolesti: koren za povraćanje, mesto tzv. ipekakuane, a lišće za obloge spolja umesto cicvare. Dr S. Petrović kaže: ,,Doza je za bljuvanje 2—4 grama, a ako je u odvaru, 4—8 grama. Pri toj upotrebi osim do povraćanja dolazi docnije i do dve-tri stolice. Stari lekari upotrebljavali su koren od ljubičice u svim prilikama gde se ipekakuana (strana biljka) mog la zameniti, a u novije vreme hemijska analiza je pokazala da zaista ima velike sličnosti između naše i ove strane biljke, jerje u našoj biljci nađen osobi- ti alkaloid, podoban emetinu (nađenom takođe u ipekakuani) koji je nazvan violin ili ,ovdašnji emetin’, itd.
Ja pridajem veliku važnost ovoj činjenici, jer je često kod gušenja dece usled otoka u grlu i dušniku i velike količine sluzi (šlajma) u plućima potrebno hitno povraćanje u kom se slučaju ne može tražiti iz apoteke strana biljka, već se može iskoristiti domaća: odvar od jedne kašičice ljubičice na šolju vode.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
