Lekovitost belog sleza
Beli slez, veliki sljez. Od pamti-veka se smatrao kao najbolje sredstvo protiv grudnih oboljenja, i samo njegovo ime na grčkom jeziku, ,,altea“, znači lečiti. Primenjivali su ga stari lekari, grčki i rimski (Plinije, Dioskorid, Galen i dr.). Gotovo svako i kod nas zna da se beli slez upotrebljava kao lek. Pa ipak svako ne zna sve pojedinosti o najprobitačnijem iskorišćavanju ove biljke.
Od sleza se upotrebljava i koren i list i cvet. Koren kao najbolji deo skuplja se u septembru, i to od dvogodišnje biljke. Upotrebljava se svež i suv. Najpre mu se oljušti kora da bi pobeleo, zatim se koren seče na komade, štapiće, i suši ss. Čak se suši u blago ‘zagrejanoj pećnici, jer tako zadrži najviše sluzi, i čuva se na suvom mestu.
Sakupljanje i branje
Lišće se skuplja u junu pre cvetanja. Prilikom sušenja ono ne gubi od svoje jačine, ali je slabije od korena.
Cvet se bere u julu. On je najslabiji.
Najpogodnije je spremiti lek na ovaj način:
Suv koren se istuca u prah i ostavi da kisne u hladnoj vodi. Ovaj napitak je dobar stoga što nema rđav ukus pri gutanju. Uzima se na 2 časa po 1 kašika.
Ovaj prah, ili brašno od korena, upotrebljava se i protiv zatvora: svako jutro popiti u većoj čaši vode 1 —2 doze ove mešavine:
Praha od belog sleza 2 grama
Praha od slatkog korena 1 gram
Laktoze (mlečnog šećera) 1 gram
Doza za čaj je sledeća: od korena 10—20 grama na litar vode, od lista po 15 30 grama, a od cveta 20- 40 grama na
litar vode.
Lek od slezovog korena, u dozi 30 grama na 1000 grama vode, upotrebljava se još za ispiranje usta i guše u slučaju gnojenja desni, gnojnika i u ustima i u ždrelu, za obloge spolja, kod čireva, crvenog vetra, raznih rana u zapaljenju, kao i za klizme u zadnjem crevu.
Čaj od belog sleza može se zameniti i sirupom koji se sprema ovako:
Korena od belo) sleza 4 grama
Vode prokuvane i ohlađene 58 grama
Spiritusa čistog (96%0-nog alkohola) 2 grama
To ostaviti da stoji, češće mešajući, dva časa, zatim procediti bez pritiskanja kroz gusto platno. Proceđevini dodati na svakih deset delova po 16 delova istucanog šećera. I kuvati sirup (farmakopeja od 1908 god.) npr. ako proceđevine ima 50 grama. dodati 16 h 5 = 80 grama šećera. Od toga se dodaje čaju po 1 velika kašika na 100 grama. Sirup se drži na suvom i hladnom mestu, a pre toga nalije u hladne i dobro osušene boce (da se ne ušećeri i ne uplesnivi).
Lekoviti beli slez, koji ima dobar koren i uspravno granato stablo, dostiže visinu 0,6 1 metar, pa i više (do 2m).
Lišće mu je široko, jajasto po obliku i zaoštreno pri vrhu, celo ili sa 3 – 5 razreza na svakom listu. Lišće mu je meko i srebrnasto beličasto od gustih nežnih svilastih dlaka. Cvetovi nisu veliki, boje su bledoružičastocrvene, iznikli su na kratkim drškama, u nedrima gornjih listova, većinom u gomili, bez listića kao klasje. Cveta preko leta Beli slez raste po vlažnim mestima, najviše pored reka, na vodoplavnom zemljištu i na rečnim ostrvima adama.