By 15 Augusta, 2012

Pozitivan uticaj kućnog ljubimca na vaše zdravlje

Jedne subote, rano ujutro, Doroti Smit, probudila je njena mačka Nevi, lupkajući je i ližući po licu.Kada je shvatila da se Doroti teško budi, Nevi ju je jače lupkala i lizala Dorotine usne svojim hrapavim jezikom. »Najzad, otvorila sam oči«, seća se Doroti. »Kada sam ušla u kupatilo, bila sam zapanjena kada sam ugledala svoje lice toliko otečeno da je dobilo veličinu lubenice i jedno zatvoreno oko.

Brzo je otišla u lokalnu bolnicu, u kojoj su joj saopštili da je to anailaktička alergijska reakcija.

»Moji disajni putevi zbog otoka, bili su gotovo zatvoreni«. Lekari su kazali da joj pomoć nije ukazana na vreme, umrla bi u snu.
Kako je njena mačka znala da treba da je probudi? »To je zaista bio čudesan događaj zahvaljujući mojoj mački«, kaže ona.
U svojoj knjizi, »Lekovi iz prirode«, autor Majkl Kastelman piše da je britanski istraživač iz oblasti veterine, Endrju Idni, otkrio da i psi mogu da predvide hitne medicinske slučajeve. On je proverio priče, koje obuhvataju 121 psa, koji su ispoljili neuobičajeno ponašanje u razdoblju od čak 45 minuta pre nego što su njihovi vlasnici doživeli napad bolesti ili na primer dijabetičarsku krizu. Oni su lajali, skakali gore, dole, fizički gurali svoje vlasnike da legnu i okupljali ostale članove domaćinstva oko svog vlasnika. Kako su psi znali ovo da učine? Instinkt? Miris? Neki drugi neprepoznati signal? Dr Idni nije siguran.

Ovo su vrlo dramatični primeri onoga što životinje mogu da učine za naše zdravlje. Evo još jednog primera, ovoga puta iz knjige dr Marti Bekera: »Isceliteljska moć kućnih ljubimaca«. Prema izveštaju sa mesta pucnjave, na Visokoj školi u Kolombinu: Jedan dečak zatekao se sa majkom na tom prostoru, čekajući u kolima znak na semaforu, što je kao neposrednu posledicu imalo stanje šoka. Dok su čekali pored njih su protrčali prestravljeni studenti obliveni krvlju i prekriveni delićima slomljenog stakla. »Posle toga nije hteo da govori što je bio znak posttraumatskog sindroma nastalog od stresa.Posle surovog emocionalnog šoka, leva strana mozga, koja kontroliše dar govora isključila se. Ovaj dečak se sasvim zatvorio u sebe. Nije mogao da se kreće, nije mogao da spava, nije mogao da jede«, kaže Margaret Makormak. Jedna radnica sa klinike zamolila je da joj se omogući da mladunče svog engleskog buldoga dovede na posao i Margaret se složila. Sledeći put, kada je dečak koga smo pomenuli, došao, prvi put je reagovao, ugledavši psa. Osoblje je bilo veoma zadovoljno što je dečak našao nešto na što je reagovao, zato je Margaret ohrabrila svoje osoblje da na posao dovodi kućne ljubimce.
Životinje doprinose ljudskom zdravlju i na druge, manje dramatične načine. Nekada je postojalo mišljenje da držanje psa ili mačke u kući doprinosi razvoju alergije kod dece. Ali istraživanja su otkrila upravo suprotno. Prema najnovijim saznanjima podizanje dece uporedo sa krznenim drugarima, pre smanjuje nego što povećava verovatnoću da će kod njih nastupiti napad svraba i kijavice.

Iako su ovo samo početni zaključci, izveštaj navodi na misao da »kratko zadržavanje psa ili mačke u krilu može podstaći imuni sistem da odreaguje na način, koji će sprečiti organizam da prenaglašeno odreaguje na iritante, koji mogu prouzrokovati alergijske simptome«. Međutim, životinje se ne preporučuju deci, koja su već alergična.

U jednoj drugoj studiji, istraživači su pratili pet godina 450 dece sklone alergiji. Otkrili su da kod one, koja su živela, u domovima sa mačkom – kućnim ljubimcem, šansa za pojavuteškog disanja, koje često vodi u astmu, je 40 % manja nego kod one bez kućnog ljubimca.

Čvrsta povezanost

Povezanost između ljudskih bića i životinja je vrlo čvrsta, pa iako je svi ne osećaju, mnogi od nas je osećaju.

Lana Kajzer, profesor nege bolesnika i humane medicine na Univerzitetu države Mičigen, jedna je od onih koji osećaju ovu povezanost. Ona ima mnogo pasa i mačaka, a isto tako ima i dvadeset krava. Ona izjavljuje: »Ako se osećam rđavo, želim da mi pas bude u blizini.« Prijateljsko prisustvo jedne životinje, čini da se bolje osećamo.

Mnogi izveštaji ukazuju na činjenicu da životinje u nekim prilikama mogu biti delotvornije i od najboljeg prijatelja. Jedna studija navodi da malo vremena provedeno sa kućnim ljubimcem može doprineti većem olakšanju od stresa, nego razgovor sa najboljim prijateljem ili bračnim drugom. Prema podacima iz ovog izveštaja, bračni parovi, koji su imali kućne ljubimce, »proživljavali su bolje stresne situacije, kada je kućni ljubimac bio prisutan nego kada je u takvoj situaciji bio prisutan bračni drug ili prijatelj. Istraživači su zaključili da je razlog tome to što su učesnici (ovog ispitivanja na stres) ovih stres-testova znali da će njihovi kućni ljubimci biti manje skloni osudi nego njihovi bračni drugovi ili prijatelji.

Odpazak od kuće na koledž, može takođe biti posebna vrsta stresa i neki studenti žele da svoje kućne ljubimce povedu sa sobom. Program Stefan koledža u Kolumbiji, u državi Misuri, dopušta nekolicini da upravo to učine. »Završili smo svoj domaći zadatak«, kaže Deb Đuren, potpredsednik studentskog servisa. Primenjuju se određena pravila. Ljubimci moraju biti u koletima ili kavezima, kada je student izvan sobe.Psi ne smeju biti teži od dvadesetak kilograma. »Imamo i ograničenja buke«, navodiĐuren.

Imamo i ograđeni prostor u kome studenti šetaju svoje ljubimce. Sve je dobro uvežbano. Nismo imali problema. Studenti vole ovaj program.

Držanje kućnogljubimca koristi i starijima. Studija koja je pratila starijeljude vlasnike pasa, obuhvaćene nekom medicinskom negom, pokazala je, da je broj njihovih zahteva za lekarsku posetu bio manji za 21 % od zahteva onih, koji nisu imali pse. Kod ljudi, koji imaju kućnogljubimca, veća je verovatnoća da imaju niži nivo holesterola i da su u boljoj fizičkoj kondiciji od onih koji ga nemaju.

Zdravije srce

U svojoj knjizi »Prirodni lekovi«, Majkl Kastelman, ponovo naglašava da su kućni ljubimci dobar tretman za zdravlje srca: »Neočekivano poboljšanje zdravlja, zbunilo je grupu istraživača sa Bruklin koledža u Njujorku. Nezavisno od svih drugih medicinskih i životnih činilaca, muškarci koji su doživeli više srčanih udara, imali su veće šanse da prežive, ako su imali kućne ljubimce. Od tada, prikazano je mnogo studija iz kojih se vidi da držanje mačke, koja vam prede na krilu, isto toliko efikasno snižava krvni pritisak, koliko i mnogi lekovi. Posmatranje prizora u akvarijumu deluje isto toliko opuštajuće, koliko i neki farmaceutski preparati za smirenje.

Jedna druga studija, (izvršena u Australiji), uporedila je nivo krvnog pritiska i holesterola kod 784 vlasnika kućnihljubimaca sa istim vrednostima u grupi od 4957 ljudi, koji nisu imali kućne ljubimce.

I u ovoj grupi, oni koji su bili ljubitelji životinja, prošli su znatno bolje, navodeći tako na zaključak da držanje kućnog ljubimca mnogo može pomoći u prevenciji kardiovaskularnih bolesti. U stvari rezultati ovakvih ispitivanja, imali su takav odjek da savezni zakon u SAD sada predviđa: »Da starijim ili hendikepiranim stanovnicima, subvencionisanim od strane federacije, mora biti dozvoljeno da drže kućne ljubimce«, piše Kastelman.

Iako u ovim istraživanjima o životinjama, proporcionalno najveći grupu čine psi i mačke, i druga stvorenja, kao što su ptice, ribe, iguane itd, takođe daju svoj doprinos zdravlju ljudi.
Dr Kajzer kaže da i životinja koja nekim ljudima ni na pamet ne bi pala, »kao što je kokoška, može zaista da ulepša nečiji dan. Nekako, automatski pomislimo da su to psi i mačke, jer su oni najodomaćeniji i najlakše se prenose. Međutim mislim da može biti mnogo različitih vrsta.

Ljubav nema godine

Još jedna oblast u kojoj su životinje od velike koristi jeste nega i zbrinjavanje bolesnika. Mnogi ljudi, koji iz različitih razloga stanuju u staračkim domovima i drugim sličnim ustanovama, smatraju da su životinje dobrodošao predah od njihovih svakodnevnih aktivnosti ili pak od nedostatka tih aktivnosti. Međusobno dejstvo između njih i kućnog ljubimca, vraća ih možda u dane kada su i sami imali svog ljubimca, kojeg su mnogo voleli.

U ovakvim ustanovama, dosada je čest problem, izveštava Džon V.Trejsi, porodični lekar. Mnogi, koji žive u ovakvm ustanovama, kaže on »pokazuju znake mentalnog opadanja. A ako i nemaju mentalnih problema, u najmanju ruku imaju fizičke probleme. Oni su na neki način zarobljeni u tim institucijama. Tako im kućni ljubimac usmerava pažnju na druge stvari, umesto na njih same«.

Ponekad delovanje životinja izgleda kao pravo čudo. Ovo se može zaključiti iz jedne reportaže: »Dženi, ženka zlatnog ritrivera, neverovatno lako dovela je u hol medicinskog centra Kedar – Sinai, u Los-Anđelesu, pacijenta, koji je nedeljama odbijao da razgovara sa bilo kim i potom ga vratila u sobu. Tada je Dženi učinila nešto, što ni najbolji medicinski tretman nije mogao. Kada je položila svoju šapu na ivicu kreveta, pacijent se nagnuo preko ivice kreveta, počeo da joj mazi uši i govori.

Prema izjavi jednog svedoka, koji je video kako Dženi isceljuje, ova scena zapanjila je prisutnog lekara, a i ostalo medicinsko osoblje delilo je isto osećanje.

»Pokazalo se, da ponekad, najbolja terapija od svih koje se mogu dati, potiče upravo od kućnog ljubimca. Istraživači širom zemlje uče da kućni ljubimci mogu biti uspešno upotrebljeni u svim terapijama, počev od snižavanja krvnog pritiska, koji je posledica intenzivnog stresa, do olakšanja patnje zbog usamljenosti.«
Ovo medicinsko polje tek će se razviti i dati rezultate, kaže dr Lena Kajzer. Moto za ovakvu aktivnost glasi:
Pomazi svog ljubimca i budi sa njim od jutra.

Mentalno isceljenje

Korist za naše mentalno zdravlje, koju dobijamo od kućnih ljubimaca, može biti ogromna. Ljudima, koji žive sami, oni podižu duh i olakšavaju osećanje usamljenosti i izolovanosti. Životinje nam pomažu da se oslobodimo napetosti i zbog toga u čekaonicama mnogih lekarskih i zubarskih ordinacija, možete videti akvarijume. Pojedini domovi penzionera imaju akvarijume.
Dr Kajzer kaže: »Urađena je studija, u kojoj je proučavano dejstvo akvarijuma sa ribama na bolesnike od Alchajmerove bolesti. Merena je količina hrane, koju su uzimali ovi pacijenti. Mnogi bolesnici od Alchajmerove bolesti ispoljavaju simptome bolesti tako što ustaju i tumaraju naokolo i pri tome ništa ne jedu. Tada o njihovoj ishrani treba da se pobrine starački dom ili stacionar u kome su smešteni ovakvi pacijenti. Ukoliko je stacionar morao da preuzme brigu o njihovoj ishrani, morali bi da u tu svrhu odvoje dodatna sredstva.« Ona dalje kaže: »Ali kad su se pacijenti usredsredili na akvarijum, u mnogo manjoj meri su besciljno lutali.

Dr Trejsi kaže da životinje terapeutski deluju na bolesnike od Alchajemrove bolesti, jer im pomažu da bar malo skrenu misli sa sebe na nešto drugo u uslovima zabrinutosti i
depresije. Životinje pomažu da ostatak života za ove ljude bude udobniji, podnošljiviji, pomažu im da budu prisebni bar onoliko koliko im to priroda bolesti dozvoljava. Ne znam koliki uticaj na njih sve ovo ima u fizičkom smislu, ali jedno je sigurno: na njihovo mentalno zdravlje, imaju izuzetan uticaj i to je najvažnije.«
Tražeći od vas da ih mazite ili se sa njima igrate, da ih pustite napolje ili ih povedete u šetnju, da ih pustite da se šćućure na vašem krilu, životinje vas navode da ne mislite samo na sebe i svoje nevolje. Kućni ljubimac možda je najčudesniji i najvredniji poklon, koji smo ikada učinili sebi. Dr Kajzer piše:
»Sretala sam ljude koji su mi govorili da bi, da nisu imali ova mala stvorenja, izvršili samoubistvo.

Na ljubav uzvratite ljubavlju

Ipak, postoji jedna činjenica, koja uznemirava dr Kajzer: koliko naša zavisnost od životinja, stresno deluje na njih? Dok nam one s jedne strane nude svoje društvo, svoju ljubav, utehu i ponekad za nas čine prava čuda, mi treba da imamo na umu staranje za njih. Neki ljudi nikad ne pomišljaju da životinje sa kojima žive mogu da dožive stres. Međutim, ista sredstva koja ljudi koriste da bi umanjili efekat stresa, mogu pokazati isto dejstvo i na kućnog ljubimca pod stresom: žustra šetnja, ugodno vreme provedeno zajedno, radosna igra gumenom igračkom ili čak slušanje muzike, neki su od načina, kojima je moguće ublažiti nemir u ljudskom i svakom drugom srcu.

Životinje obogaćuju naš život, čineći da se smejemo, uveseljavajući nas, smiruju nas, ublažavajući naše strahove i usamljenost, praveći nam društvo. Zbog svega ovoga u odnosu prema njima imamo ogroman dug, dug koji možemo otplatiti starajući se za njihove fizičke i emocionalne potrebe, baš kao što one odgovararaju na iste ovakve naše potrebe i voleći ih bezuslovno, isto tako, kako one, bezuslovno vole nas.

Tags:, ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com