Kako vaspitati dete

Kako vaspitati decu

Samopoštovanje nije neophodno samo za osećajno i fizičko zdravlje deteta, već je isto toliko važno i za njegovo duhovno blagostanje. Deca koja se osećaju manje vrednom obično su podložnija uticaju de- struktivnih snaga, i često zaključuju da ih svi mrze. Zato je od odlučujućeg uticaja odgovor na pitanje koje se postavlja pred svakog roditelja: Da li roditeljska disciplina i povremeno fizičko kažnjavanje uništavaju dete?

Odgovor na ovo pitanje uglavnom je kroz istoriju zavisio od namera i navika roditelja. Rešenje nije nikad bilo prihvatanje nekog recepta: treba tući dete ili ne treba, već se postavlja daljnje pitanje kada, na koji način i zašto.

Batine su veoma korisno vaspitno sredstvo kada se pravilno primenjuju i ja odgovorno tvrdim da ih treba primenjivati povremeno kod nedisciplinovane dece. Kao i svako drugo vaspitno sredstvo, ba- tine se vrlo lako mogu i zloupotrebiti. One sigurno ne smeju biti izgovor za lečenje vaših osujećenosti i nervoze na detetu. To neće opravdati bezrazložne šamare za slučajne pogreške, nepažnju i dečju neodgovornost. Nema opravdanja za kažnjavanje pred drugima ili batine za neodgovornost, nemarnost.

Jednom sam razgovarao sa tinejdžerkom koju je njen okrutni otac tukao dok je bila mala. Jednom prilikom, pošto se slučajno pomokrila u toku noći, zabio je njenu glavu u mo- kar čaršav i gurnuo je u toalet… Njeno samopoštovanje nikada se neće osloboditi očevih pritisaka koji su ostavili traga na njenom nežnom biću. Nema sumnje da ovako gruba i surova kažnjavanja ne mogu imati pozitivno dejstvo, naročito ako mladi znaju da nisu voljeni u domu. Psihologija se u ovoj oblasti suočava sa mnogim teškoćama koje treba rešiti. Postoji još jedan delotvoran način da se uništi sa- mopoštovanje to je suprotna krajnost potpuno izbegavanje disciplinske kontrole.

Kada dete zna da je pogrešilo, da je bilo sebično i nasilno prema drugima, ono očekuje odgovarajući postupak roditelja. Za dete, oni su simbol pravednosti, ljubavi i reda, što je potrebno svakom detetu. Odbijanjem da se prihvati odgovornost oni izazivaju nepoštovanje deteta, postaju nedostojni svoje uloge. A što je još važnije, dete se pita zašto ga puštaju da čini tako ružne pojedinosti ako ga zaista vole. U Bibliji, u poslanici Jevrejima 12,8. nalazi se važna mudrost: »Ako li ste bez karanja, u kojem svi deo dobiše, daklem ste kopilad a ne sinovi.« Kako je ovo velika isti- na! Dete bez discipline ne oseća se kao deo porodice, prezire »ljubav« svojih roditelja.

Dr. Džozef Bobit, čuveni stručnjak za dečju psihologiju, izrazio je sličnu misao ovako: »Istraživanja su pokazala da je dete sa najnižim stepenom samopoštovanja ono kome nije dozvoljeno da bilo šta kaže za vreme obroka. Dete sa višim stepenom samopoštovanja jeste ono kome je dozvoljeno da dominira razgovorom. Mladi sa najvišim stepenom samopoštovanja su oni kojima roditelji kažu: ‘Da, možeš da govoriš – kada bude tvoj red’.«

Batine se primenjuju u onom trenutku sukoba u kome dete pokušava da ugrozi vaše pravo na autoritet.

Ovakav stav održava značajnu ravnotežu između ljubavi i
kontrole, što doprinosi zdravlju i emocionalnoj sigurnosti deteta.

Kada tući?
Ako je dobra disciplina ta- ko važna za izgrađivanje samo- poštovanja, onda je treba dobro ispitati. Vratimo se na pitanje batina, kada i pod kakvim okolnostima je pravilno upotrebiti ovaj oblik usp stavljanja discipline? Nećete vaše dete povrediti, u emocionalnom smislu, ako razmišljate ovako:

1. Uspostavimo ograničenja unapred! Neka dete zna za pravilo pre nego što ga prekrši. Budimo sigurni da dete zna šta od njega očekujemo i zbog čega. Tako neće biti »nezasluženih« batina. Kada dete poništava vaš autoritet ne slušajući vaša uputstva, očekuje i vaš odgovor. Nemojte ga razočarati! Batine su delotvorne u trenutku sukoba u kome dete ugrozi vaše pravo da budete autoritet. To će biti dobar odgovor na njegovu neposlušnost. Nijedno drugo vaspitno sredstvo nije tako delotvorno kad je u pitanju samovolja (tvrdoglavost). Važno je da ovakvo kažnjavanje nije poslednji postupak u nizu pošto ste vikali, vrištali, plakali, molili, i terali ga u ugao prostorije. To je primenjivo uvek kada dete odluči da prekorači granicu koju ste vi postavili.
2. Nemojte tući dete za pogreške i slučajne štete. Nemojte ga tući što je zaboravilo da nahrani psa, ili da namesti krevet, ili za druge znake nezrelosti. Nemojte ga tući da biste mu pomogli da nauči lekcije. Jedan čuveni psiholog je rekao: »Tući dete da bi mu se pomoglo da nešto nauči to ne mogu da prihvatim. Kako ga možete pod- staći da nešto nauči dok ga batinate?« Ja se slažem sa ovom tvrdnjom. Nemojte ga danas tući za nešto preko čega ste juče olako prelazili. Ovakvo ponašanje nema pozitivan uticaj na izgradnju volje. Neposlušno dete će pomisliti da je kažnjeno zato što ste vi tog dana »malo nervozni«.
3. Posle batina, vaše dete će verovatno hteti da oseti ljubav i prihvatanje, zaštitu. Pored svega, raširite ruke i dozvolite mu da dođe. Zagrlite ga. Recite mu da ga volite. Budite nežni i dajte mu ponovo do znanja zašto je dobilo batine i kako se to može ubuduće izbeći.
Ovaj bliski kontakt srca sa srcem se ne može postići dok ste u svađi. Razumevanje i bliskost ne mogu ići sa ljutnjom i srdnjom ili inaćenjem deteta u svojoj sobi.Ovaj trenutak bliskosti jeste ventil koji uspostavlja osećajnu ravnotežu posle odgovarajućih batina. On ne uništava samopoštovanje već jača ljubav i porodično zajedništvo.
4. Batine bi trebalo koristiti do devete godine starosti dece. Nikad ne tucite tinejdžera! U adolescentnom dobu, samopoštovanje je već u ozbiljnoj krizi, pa bi one bile teška uvreda. Učinile bi da se tinejdžer oseća kao beba.

Da li batine izazivaju nasilje?

Mnogi stručnjaci za psihički razvoj deteta tvrde da batine uče dete da mrzi druge i da uobličavaju agresivniju ličnost. Besmislica! Ako se vaše dete ikada opeklo na štednjaku, možete se kladiti da mu tako nešto više neće pasti na pamet… Nije postalo agresivnija osoba zato što se opeklo. Naprotiv, bolno iskustvo ga je naučilo pameti. Isto tako, kada padne sa stolice ili priklješti prstiće na vratima, ili ga povredi mrzovoljan pas, ono uči o fizičkim opasnostima koje ga vrebaju u svetu. Ovakav način sticanja iskustava u životu je neophodan. On ne ugrožava samopoštovanje deteta. Ne čini ga zlim. Iskustva ga suočavaju sa realnošću. Isti učinak imaju i pravilno upotrebljene batine roditelja koji voli svoje dete. One ga uče da se ne treba čuvati samo fizičkih, već i psihičkih opasnosti: sebičnosti, neposlušnosti, nepoštenja, agresivnosti bez razloga…

Na kraju, vratiću se na prvobitno pitanje. Da li fizičko kažnjavanje, povremene batine, uništavaju ličnost deteta?

Veoma je važno praviti razliku između slamanja duha i slamanja volje deteta. Ljudski duh je osetljiv u svakom životnom periodu i zahteva pažljivo postupanje. On podrazumeva odnos prema samom sebi, sistem vrednosti, osećanja. Roditelj može lako da rani svoje dete potcenjivanjem, ismevanjem, vaspitanjem bez ljubavi… Sve što povre- đuje njegovo samopoštovanje utiče na dušu. Dok je duša lomna i nežna, volja je čelična. Puna je snage od samog trenutka rođenja. Čak i du- hovno utučeno dete može pokazivati neverovatnu snagu volje. Dakle, mi treba da oblikujemo volju deteta, ali da mu time ne povredimo ličnost. To se može postići uspostavljanjem razumne ravnoteže između unapred datih zahteva i poslušnosti.

Važno je da pobedimo u bitkama koje dete samo izaziva. Ako svome detetu dozvolite da ostvaruje svoju volju bez zauzdavanja, posledica će, često, biti neobuzdana tvrdoglavost koja dete čini beskorisnim, prvo samom sebi a zatim i bližnjima.

Tags:vaspitanje, vaspitati dete, vaspitati detu, vaspitavanje