Tetanus – simptomi i lečenje
Iako se proučava u okviru zaraznih bolesti, tetanus se ne prenosi sa obolele na zdravu jedinku. Ova, inače veoma teška i opasna bolest ljudi i velikog broja domaćih životinja, ispoljava svoje delovanje samo u inficiranim ranama. Uzročnik – Bacillus tetani, veoma je rasprostranjen u prirodi. Ima ga u vazduhu, prašini, na zarđalim predmetima, trulom drvetu, u usnoj šupljini čoveka i mnogobrojnih životinja i na sličnim mestima. Bacillus tetani vrlo dugo živi. U spoljašnjoj sredini može da živi između 10 i 15 godina.
Veoma je zanimljiv podatak da živi u crevima konja i goveda, upravo u organizmu ove dve životinje koje su veoma neotporne prema tetanusu. Preko izmeta konja i goveda, tetanus dospeva u spoljašnju sredinu i tako zagađuje zemljište. Moramo odmah napomenuti, da je ovo samo jedan oblik inficiranja zemljišta. U skladu sa tim, u pojedinim zemljama, pa i u našoj, postoje predeli u kojima se tetanus u ljudi i životinja češće pojavljuje. Takva mesta ili predeli, poznati su kao distrikt tetanusa. U najvećem broju slučajeva, to su povrtar- ski krajevi, u kojima se mnogo koristi stajsko đubrivo, koje potiče od konja i goveda.
Pojava tetanusa u Lzudi i životinja, nastupa kada se ispune dva uslova: ozleda kože, odnosno postojanje rane, i njena zagađenost. Ako krvarenje nije veliko i ne ugrožava život, onda je poželjno da rana malo krvari. Ništa bolje ne može da ispere ranu kao što to može sama krv. Nasuprot tome za in- fekciju rane mikroorganizmom Bacillus tetani, potrebna je duboka rana (ugrizi od mačaka, naboj na klin i slično), zgnječene rane (ugrizi od pasa ili nagnječenja naneta nekim drugim predmetima), rane sklone gnojenju, zaprljane rane, rane u kojima se nalaze strana tela (trulo drvo, prašina, zemlja i slično). Veoma je važno saznanje da se tetanus razvija samo u ranama u kojima nema vazduha, odnosno kiseonika. Tetanusu naročito pogoduju gnojne rane, pošto uzročnici gnojenja obilato koriste kiseonik za svoje potrebe, i na taj način stvaraju pogodnu sredinu za razvoj i razmnožavanje mikroorganizma Bacillus tetani.
Uzročnik tetanusa obično ostaje na mestu na kome je kroz povređeno tkivo dospeo ograničava se samo na glavu i vrat. Leđni mišići, a u organizam. Na tom mestu on se razmnožava i proizvodi otrove, koji se raznose po telu i vezuju za nerve. Preko nerava dospevaju u mozak, izazivajući tako vidljivi početak bolesti, koji se ogleda u grčevitom stezanju svih poprečno prugastih mišića u organizmu.
Tetanus je veoma česta pojava u životu zemljoradnika, stočara, kao i neprosvećenogdela stanovništva, koji ne obraćaju pažnju na povrede, pa na ranu stavljaju zemlju, prašinu, paučinu, konjsku i goveđu balegu ili zaprljani zavoj. U nas, uopste uzevši, tetanus je češći, zbog nepoznavanja ove bolesti i rđavih higijenskih navika, koje su veoma prisutne u pojedinim krajevima zemlje. Prema jednoj statistici, koju je napravio prof. dr Kosta Todorović, na 10.000 stanovnika, kod nas je, u odnosu na Englesku, pojava tetanusa veća. za pet puta. Pored toga što je ova bolest za naše prilike srazmerno česta, ona je u našoj zemlji neravnomerno raspoređena. Najviše je ima u Sremu, a izuzetno malo u Hercegovini i Crnoj Gori. Razlog ove pojave veoma je jednostavan.
• GRČ – OSNOVNI ZNAK BOLESTI
Bolest obično počinje od glave. Kada se posle spavanja probudi, bolesnik najčešće prvo oseti da ne može kao obično da otvori usta. Već posle nekoliko časova, ili u toku dana, vilice se tako stegnu da ih bolesnik nimalo ne može razdvojiti. Pored ovoga, ubrzo se mogu zapaziti promene i na ostalim mišićima lica. Nosno-usna brazda, postaje mnogo ispoljenija, mišići lica zategnutiji, jabučice ispupčenije, kružni mišić oko ustiju stegnutiji, a čelo i predeo sa strane očiju naborani. Još u samom početku, dok mišići vrata nisu zgrčeni, bolesnik može pogledom da prati okolinu. Čim se grčevi spuste na vratne mišiće, glava se zabaci unazad, a potiljak se sve više približava leđima. Veoma je tragično to što je u čitavom toku bolesti, od njenog početka pa do kraja, svest bolesnika potpuno očuvana. On sve prati, sve shvata, ali ništa ne može da kaže, najpre zbog grča mišića vilice.
Stegnutost mišića ne tovremeno su veoma zategnuti zbog postojanja snažnog grča, usled čega su prsa isturena sasvim napred, a kičma savijena kao luk. Pojava grča takođe se zapaža na nogama i rukama, kao i na trbušnim mišićima. Usled stalnog rada mišića, koji se nalaze u grču, oslobađa se iz njih velika količina mlečne kiseline, koja doprinosi opštem trovanju organizma. Zbog toga što bolesnik ne može da otvori usta, ishrana i napaja- nje moraju se obavljati preko sonde koja se uvlači u nos, kao i veštačkim putem – davanjem infuzionih rastvora neposredno u venu.
Bolest može trajati jedan do 21 dan. Kraće trajanje bolesti, uglavnom se završava smrću, a duže, daje nade za izlečenje.
• NAJVAŽNIJA JE ZAŠTITA
Zaštita se odvija u tri pravca: pažljiv odnos prema rani, hitan i neodložan odlazak lekaru i doživotna zaštita davanjem vakcine.
Kao prva pomoć kod ozleđene rane, pogotovo, ako je ona nastala preko zarđalih predmeta, ubodom, ugrizom životinje i slično, po mogućnosti sastoji se u puštanju da malo iskrvari. Međutim, ako je krvarenje veliko i preti da ugrozi zdravlje ugriženog ili povređenog, povredu treba isprati sa 3% rastvorom hidrogena. Sve što se stavlja na ranu mora biti apsolutno čisto.
Lekar je najpozvaniji da pruži pomoć i pregleda ranu. Zato je veoma poželjno što pre otići lekaru.
Vakcina je najbolja doživotna zaštita od tetanusa. Zahvaljujući vakcini koja pruža zaštitu čak do 10 godina, a kada se primanje ponovi i doživotno, ova opasna bolest uspešno se suzbija. Sve osobe koje obavljaju poslove na kojima mogu doživeti povredu, kao i u predelima u kojima ima dosta pojava tetanusa, trebalo bi da se obavezno zaštite pomoću vakcine. Ovo je u nekim zemljama sveta, kao što su Engleska, Nemačka, Švajcarska, obaveza koja se veoma precizno sprovodi.
MEDICINSNE ZANIMLJIVOSTI
NEKOLIKO NOVIH SAZNANJA
Voće i povrće predstavljaju namirnice koje sadrže bazične elemente. U skladu sa ovim saznanjem njih uglavnom treba uzimati u svežem stanju. Jedino tako naš organizam može najbolje da iskoristi njihove veoma važne i korisne sastojke. Ako se mahom hranimo kuvanim namirnicama, dovodimo svoj organi- zam u stanje da traži sve više hrane, jer ne dobija sve sastojke koji su mu potrebni.
Višak belančevina koji predstavlja jednu od karakteristi- ka savremene ishrane, i koji organizam ne uspeva da u potpunosti sagori, taloži se u obliku kiselina u zglobovima i tkivu, a to kasnije uslovljava pojavu alergije, reumatizma, gorušice i mnogih drugih tegoba modernog čoveka.
Moramo istaći bitnu razliku koja postoji između crnog i belog hleba. Da bi se čovek osetio sitim, potrebno mu je 5 – 10 puta više belog nego crnog hleba. Ovome moramo dodati još i činjenicu da crni hleb snabdeva naš organizam dragocenim materijama koje sadrži neprerađeno zrno žitarica. Tako jefti- niji crni hleb ima bolju ulogu i veći značaj u naporima koje činimo da očuvamo svoje zdravlje.
Ugljeni hidrati predstavljaju snažan energetski potencijal koji naš organizam može da iskoristi. Međutim, preterane količine ugljenih hidrata mogu naneti štete čovekovom organizmu, jer samo čovek koji se bavi težim fizičkim radom ima po- trebe za većom količinom energije, a to znači i za većom koli- činom ugljenih hidrata.
Savremeni način ishrane u ozbiljnom je sukobu sa prirodnim zakonima ljudskog organizma i zato neposredno otežava i remeti proces varenja. Savremene navike koje se zapažaju u ishrani odlikuju se mešanjem belančevina i ugljenih hidrata u istom obroku. Ali da bi se svarili, belančevine i kiselo voće zahtevaju kiselu, a skrob i šećer baznu sredinu. Zbog toga u istom obroku ne treba uzimati belančevine i ugljene hidrate. Ako se to ipak učini, onda neminovno sledi – podrigivanje, osećaj težine u stomaku, tromost i pospanost. Posredstvom ptijalina iz pljuvačke varenje skroba počinje još u ustima. Va- renje belančevina počinje u želucu i to posredstvom pepsina koji stvara kiselu reakciju. Ako pomešamo skrob i belančevine i uzmemo ih u jednom obroku, skrob će ostati nedovoljno svaren. U takvom stanju skrob ostaje duže u crevima, tu počinje da fermentira i tako uslovljava pojavu spomenutih tegoba.
U skladu sa ovim saznanjima idealno bi bilo u podne uzeti obrok koji sadrži belančevine i povrće. a uveče ugljene hidra- te i voće.