Fluor I zdravlje zuba

Od svih preventivnih mera koje se danas primenjuju u cilju sprečavanja zubnog karijesa, najvažnije mesto pripada fluoru.

Rasprostranjenost fluora

Fluor pripada grupi halogenih elemenata i kao najelektronegativniji ne može se naći slobodan u prirodi, već samo u obliku jedinjenja.

Voda za piće sadrži u različitim mestima različite količine fluora, ali je u proseku njegova koncentracija niska i iznosi oko 0,3 R/1.

Optimalna vrednost je 1 R/1. Ima mesta u kojima

fluora ima previše u vodi (Vranjska Banja) i tada se ispoljava njegovo štetno dejstvo, tzv šareni zubi fluoroza zuba. Životne namirnice sadrže uglavnom male količine fluora osim nekih vrsta čajeva i ribe.

Metabolizam fluora

Fluor se apsorbuje iz digestivnog trakta i putem krvi raznosi do tkiva i organa. Koštana i zubna tkiva pokazuju izraziti afinitet prema fluoru i preko 90% unetih fluorida deponuje se u kalcificirana tkiva gde se ugrađuju u kristalnu rešetku apatita gredeći fluor-apatit. Zahvaljujući sličnosti jona fluora i jona hidroksilne grupe dolazi do njihove zamene i nastaje fluorapatit koji je otporniji na dejstvo kariogenih noksi od običnog hidroksi-apatita. Taloženje fluorida u koštana i zubna tkiva nije neograničeno već se vrši do određenog perioda kada dolazi do zasiće- nja, posle čega se fluor izlučuje urinom.

Način primene fluora u stomatologiji

Poznato je da zub ne nastaje tek kada se pojavi, tj. izbije u usnoj duplji. Zato tada davanje fluora nema veliki značaj. Tada se u stvari ispoljava samo egzogena primena fluora. Postoje razne paste za zube, želei i žvakaće gume koje sadrže fluor. Fluor, znači, deluje spolja. Na površinu gleđi tada deluju velike količine fluora pod čijim se uticajem rastvara površinski sloj hidroksi-apatita i oslobađa kalcijum koji sa fluorom daje kalcijum-fluorid a takođe dolazi i do zamene jona hidroksilne grupe jonom fluora i nastaje već pomenuti fluor-apatit.

Mnogo je efikasnija endogena primena fluora. Ona se ostvaruje fluorisanjem vode i davanjem tableta sa fluorom. Fluor se daje već od 4. meseca trudnoće majci, kao i za vreme dojenja. Do rođenja su kalcifikovane sve krunice mlečnih zuba a pre samog rođenja može već početi i mineralizacija prvih stalnih molara (šestice) i sekutića. Kal- cifikacija šestica počinje tada, a završava se oko 5. godine života. Zato deca koja su u tom periodu patila od lošeg varenja, bolovala od infektivnih bolesti, bila slabo hranjena, obično kasnije imaju veliki procenat karioznih prvih stalnih molara (šestica).

Preparati (tablete) fluora koji se obično daju su: R1iopa1p1, R1iogo§a1,1UJAR.

U priloženoj tabeli vidi se kada i koliko treba davati fluora.