Kako se zaštiti od dijabetesa

Činjenica da dijabetes nastaje usled nedostatka jednog hormona postala je značajna za medicinsku nauku. Osnovna tegoba koju donosi ova bolest sastoji se u tome što ugljeni hidrati umesto da se kao rezerve zadrže u jetri, prelaze u obliku šećera u krv i mokraću. Stalan gubitak ovog dragocenog »goriva« može, zajedno sa izvesnim poremećajima u razmeni materija, da prouzrokuje velike štete u organima, pa i smrt.

Prvi korak koji je omogućio da se osvetli veza između navedenih pojava načinjen je slučajno, prilikom jednog ispitivanja obavljenog sa sasvim drugim ciljem. Naučnici Minkovski i fon Mering izvadili su psima koja luče žlezdu pankreas (gušteraču), u želji da saznaju njenu ulogu u procesu varenja. Čuvaru o lednih životinja, palo je u oči da se na mokraću operisanih pasa skupljaju čitavi rojevi muva. To je podstaklo istraživače da izvrše analizu mokraće pa su tako utvrdili da sadrži mnogo šećera! Izvadivši ovu žlezdu, ispitivači su, neznajući izazvali šećernu bolest u pasa. To je bio prvi slučaj ogledno prouzrokovane šećerne bolesti.

ULOGA PANKREASA U REGULISANJU ŠEĆERA

Iako je veoma mala žlezda, pankreas ima vrlo značajnu ulogu u organizmu. Pored toga što luči sokove, koji pomažu varenje hrane, on sadrži i žlezdane hormonske ćelije u obliku ostrvca, koje su dugo ostale nezapažene. Ta ostrvca nemaju veze sa odvodom pankreasa u crevo, već svoj proizvod, insulin, preko kapilara predaju neposredno u krv. (Ime »insulin« potiče od latinske reči »t- zi1e« – ostrvo) Kada se insulin u pravilnoj srazmeri nalazi u krvi, on uspešno reguli- še razmenu šećera za ceo organizam. Ako se zajedno sa pankrerasom odstrane ostrvca insulin, ili ako se ona na bilo ka- kav način oštete, onda regulator za šećer više ne postoji, i šećerna bolest napada organizam. Kanadski ispitivač Benting uspeo je 1921. godine da insulinom koji je izdvojio iz pankreasa životinja pomogne ljudima koji pate od šećerne bolesti, ubacujući im taj hormon u krv.

RAZLIČITI UZROCI ŠEĆERNE BOLESTI

Danas se smatra da pored oboljenja od raka, zatim bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest u ljudi zauzima treće mesto. Veoma je zanimljivo istaći da od domaćih životinja, psi sve više obolevaju od ove bolesti.

Ako se izuzmu nasledni činioci, a dokazano je da se šećerna bolest može prenositi nasleđem, veliki značaj u nastanku bolesti pridaje se neumerenoj i preobilnoj ishrani, stresu i raznim infekcijama, koje pored ostalog oštećuju i pankreas.

Čudno i paradoksalno zvuči podatak do koga su došli norveški naučnici. Poznato je, da je stanovništvo ove zemlje za vreme drugog svetskog rata, bilo pogođeno velikim nedostatkom hrane. I upravo tada zabeležen je neznatan broj srčanih oboljenja i oboljenja od šećerne bolesti u ljudi. U svakom slučaju, preobilna i nekontrolisana ishrana i slabo kretanje, te »blagodati« civilizacije, negativno utiču na zdravstveno stanje organizma. Naročito je štetna preobilna ishrana ugljenim hidratima (skrobom), koji sadrže obilje raznih šećera. Potrebno je znati da u razlaganju i iskorišćavanju šećera u organizmu, veliku ulogu ima fizički rad i kretanje. Drugim rečima rečeno, mišići za svoje potrebe koriste veće količine šećera. Međutim, u većini slučajeva, život savremenog čoveka ispunjen vožnjom automobilom i pomoći raznih kućnih uređaja ne odvija se u prirodnim uslovima. Kad ovakvok života dodamo nekontrolisanu i preobilnu ishranu, pankreas je veoma ugrožen, jer se pod stalnim opterećenjem i njegova sposobnost lučenja insulina, hormona neophodnog u procesu iskorišćavanja šećera u organizmu, počinje da slabi, a u kritičnim trenucima i da prestane. Pored toga, značajan deo hrane koju upotrebljavamo u velikoj meri za- trovan je pesticidima i antibioticima. pa svakako da i to doprinosi sigurnom i laga- nom oštećenju pankreasa.

U skladu sa ovakvim saznanjem danas se u svetu razvijaju razni pokreti, bilo kao religijski ili kao udruženja građana različitih zanimanja, koji propagiraju umerenu, zdravu i prirodnu hranu i što duži boravak u prirodi.

Stresnim činiocima, označavaju se danas razne nervne napetosti, koje su sve više prisutne u savremenom urbanom društvu i koje usled produženog dejstva oštećuju nervni sistem i funkciju žlezda sa unutrašnjim lučenjem. U toj sprezi negativnih uticaja, među prvima je na udaru funkcija pankreasa. Jedno »obično« nerviranje, sigurno diže šećer u organizmu iznad normalnih granica. Trajna nervna napetost svakako može dovesti do oštećenja pankreasa. Iz dosadašnjeg iskustva o kretanju šećerne bolesti u ljudi, stresnim činiocima se pridaje veliki značaj u smislu izazivača i nepovoljnog delovanja na tok bolesti. Miran, staložen i koristan svakodnevni život, smanjuje opas- nost u smislu nastajanja ili pogoršavanja šećerne bolesti.

Poslednjih godina, veliki značaj pridaje se i postojanju virusnih infekdija. Tu bi se mogli spomenuti različiti virusi – izazivači gripa, kao i priličan broj takozvanih crevnih virusa. Oni, svaki na svoj način mogu dovesti do slabljenja prirodne otpornosti organizma, a i do oštećenja pankreasa. S toga bi za svaki umor, slabost ili veće uzimanje tečnosti, u toku ili nakon ovih bolesti, trebalo potražiti savet lekara i izvršiti odgovarajuće analize, koje bi omogućile postavljanje tačne dijagnoze.

Lečenje i zaštitu od šećerne bolesti treba najpre prepustiti lekaru-stručnjaku. ‘Ipak, sa sigurnošću se može reći da su umerena, prirodna i dijetalna ishrana i miran život, najvažniji preduslovi da se šećerna bolest izbegne, a ako je nastala da se ublaži i dovede u jedno normalno-zdravo stanje.

Tags:dijabetes, dijabetes ishrana, dijabetes lecenje, dijabetes lekovi, dijabetes simptomi