By Septembar 11, 2019

Sačuvajte zdravlje – zbog čega treba jesti organsko?

Izbor namirnica koje svakodnevno koristimo u našoj ishrani je od izuzetne važnosti, zato što utiče na opšte zdravlje našeg organizma kao i na njegovu vitalnost. Upravo zbog toga, kada pravimo izbor da li treba jesti konvencionalnu ili organsku hranu, potrebno je da imamo što više informacija o proizvodima koje smo odabrali.

U prodavnicama se često pojavljuju proizvodi sa različitim oznakama, kao što su ‘eko’, ‘bio’ ili ‘domaće’. Šta to znači i koliko je povezano sa organskom sertifikovanom proizvodnjom, prosečan kupac ne zna ili se u tome teško snalazi. U poslednjoj deceniji, organska hrana je postala veoma popularna, ali još uvek postoje brojne nedoumice oko toga kako se gaji organsko voće i povrće.

Hajde da se ukratko podsetimo šta je organska hrana i koji su najvažniji zdravstveni benefiti koje dobijamo kada jedemo ovako gajeno voće, povrće, meso i mlečne proizvode. Pored toga obratićemo pažnju i na to šta najviše jedu građani Srbije i kako na naš organizam utiče nepravilna ishrana.

Šta je organska hrana?

Organskom hranom nazivamo one proizvode u čijoj proizvodnji, pripremi ili preradi nisu korišćene nikakve hemikalije, već samo strogo kontrolisane metode organske proizvodnje. To u praksi znači da su u proizvodnji organske hrane zabranjeni pesticidi, aditivi, konzervans ili bilo kakve veštačke materije koje bi mogle da imaju negativan uticaj na proces proizvodnje ili već proizvedenu hranu. Primarni razlog zašto sve više ljudi bira organsku hranu je upravo to što ona ne sadrži štetne materije, ali ni antibiotike, hormone ili GMO.

Šta najviše jedu Srbi?

Beograđani ne jedu predviđene količine žitarica, koje bi trebalo da se kreću na nivou 40% dnevnog energetskog unosa, dok se u Šumadiji drže ovog proseka. Kada govorimo o mesu, ribi i jajima – ni ovde se ne poštuju predviđene količine, pa je smanjen unos mesa kod građana Srbije. Što je još gore, to se nadoknađuje na pogrešan način, kroz suhomesnate proizvode (koji su često vrlo loš izbor za naš organizam jer sadrže aditive).

Iako 20% naše dnevne ishrane treba da bude rezervisano za povrće, građani Srbije ni ovo ne poštuju i čak u duplo manjim količinama unose povrće u svoj organizam. Naši građani preteruju u unosu količina šećera i masti. Upravo to utiče na povećanje broja obolelih od dijabetesa i bolesti srca i krvnih sudova. Mlečne proizvode građani Srbije uzimaju u propisanim količinama od oko 10%.

Kako na naš organizam utiče nekvalitetna ishrana

Unošenjem većih količina masti i šećera, povećavamo rizik za pojavu nekih od najtežih bolesti. Sa druge strane, ako unosimo dovoljne količine žitarica i povrća – naš organizam će dobiti potrebne vitamine, minerale i vlakna bez kojih je nemoguće da funkcioniše. Balans u ishrani i životnom stilu je veoma važan ukoliko želimo da živimo dugo i imamo kvalitetan život.

Gojaznost, umor bez razloga ili promene raspoloženja – to su samo neke od posledica loše ishrane i postaju sve zastupljenije kao bolesti modernog doba. Više od 50% građana Srbije ima problema sa prekomernom težinom jer ne stižu da vode računa o svojoj ishrani i obroci im se sastoje od najnekvalitetnije hrane sa povećanim količinama šećera, masti, ugljenih hidrata itd.

Rešenje problema pronađite u organskoj hrani

Klinička istraživanja širom sveta ukazuju na to da je organska hrana bogatija određenim hranljivim sastojcima u odnosu na konvencionalno gajenu. Povrće i voće gajeno metodama organske poljoprivrede u sebi sadrži čak do 30% više vitamina C, zatim čak do 75% više gvožđa i na kraju do 10% više kalcijuma. Pored toga, čak 40% više antioksidanata se nalazi u ovako gajenom voću i povrću. Svi ovi podaci jasno ukazuju da postoje značajne razlike između konvencionalno i organski gajene hrane, što je dodatno potvrđeno i u brojnim studijama i istraživanjima.

Top 10 razloga zašto treba da jedete organsku hranu

  1. Poboljšanje opšteg stanja organizma – organska hrana nema nikakve štetne hemikalije u svom sastavu i upravo zato ne može biti pretnja ljudskom zdravlju. Nema udisanja štetnih pesticida pa nema ni alergije, nema unošenja antibiotika kroz jaja pa se organizam lakše bori protiv infekcija, nema sintetičkih hormona u mesu i mleku pa nema ni pojave problema sa štitnom žlezdom i dr.
  2. Povećana količina antioksidanata – bez njih bi bilo teško odbraniti organizam od kardiovaskularnih oboljenja, problema sa vidom i pravilnim funkcionisanjem mozga, od preranog starenja i mnogih drugih. Unošenje antioksidanata je odlična prevencija za smanjenje mogućnosti pojave čak i najtežih oboljenja kao što je rak.
  3. Bolji ukus – nije zanemarljiv motiv da organsku hranu jedete samo zato što želite da osetite pravi ukus voća i povrća. Mineralne i šećerne strukture u okviru organske hrane su mnogo ukusnije zato što se voću i povrću daje mnogo više vremena da se razvija i sazre.
  4. Hrana bez antibiotika – imuni sistem svakog pojedinca koji jede konvencionalno gajenu hranu biće oslabljen usled unošenja antibiotika, hormona i GMO u organizam. Slabljenje imuniteta je uzrokovano povećanom količinom ovih štetnih sastojaka i može da dovede do takve reakcije organizma da on u potpunosti bude onemogućen da se odbrani od bolesti.
  5. Nulta tolerancija na pesticide – unošenje pesticida u organizam povezano je sa pojavom brojnih bolesti (alergije, smanjenje inteligencije kod dece, defekti ploda i kasniji slabiji razvoj dece, problemi sa digestivnim traktom itd). Ove hemikalije imaju dugoročno štetno dejstvo i treba ih izbegavati u potpunosti.
  6. Jači imunitet – organska hrana sadrži mnogo više hranljivih sastojaka od konvencionalne, zbog čega pomaže našem imunitetu da bude jak i manje podložan oscilacijama. Efekti uzimanja konvencionalno gajene hrane, koja sadrži sintetičke hormone i antibiotike, još uvek nisu u potpunosti ispitani do kraja ali se za sada zna da oni utiču na svaki organ pojedinačno i oslabljuju ga.
  7. Organska hrana nije genetski modifikovana – istraživači koji se bave efektima konzumacije GMO hrane na organizam, zaključili su da upotrebom ove hrane dolazi do pojave oštećenja i problema u funkcionisanju digestivnog trakta, sporijeg razvitka mozga kod dece i oštećenja unutrašnjih organa.
  8. Životna sredina je takođe sigurna – s’ obzirom na to da se ne koriste štetne hemikalije, nema zagađenje zemljišta i reka. Ovo znači da će u narednom periodu ako bude više organskih poljoprivrednika, njihov doprinos očuvanje životne sredine biti nemerljiv i da ćemo njima biti zahvalni jer još uvek u nekim delovima planete postoji zdrava priroda.
  9. Mleko, meso i jaja su znatno boljeg kvaliteta – organsko mleko sadrži do 60% više omega 3 masnih kiselina nego konvencionalno gajeno. Zatim u mleku se još nalazi i veća količina vitamina i minerala ali i antioksidanata. Stoka koja izlazi na ispašu na livadama je mnogo zdravija, čime automatski i meso koje jedemo ne može imati u sebi nikakve štetne sastojke. Kokoške koje slobodno kljucaju organski proizvedenu hranu, nose zdrava jaja sa jarko žutim žumancetom koje ćete lako prepoznati u odnosu na industrijsko.
  10. Sigurni ste da jedete svežu hranu – pravila za proizvodnju, držanje i pakovanje organske hrane su jasno i precizno određena. Zato što ne sadrži konzervans ili aditive, ovako proizvedena hrana, ima tačno određen rok trajanja i mora biti pojedena dok je sveža.

Kvalitetnu sertifikovanu organsku hranu najvišeg kvaliteta sada možete pronaći i online, što vašu nabavku čini još jednostavnijom, a sveže voće i povrće stiže direktno na vaš kućni prag, kako biste svoje slobodno vreme proveli sa porodicom i u brizi za sopstveno zdravlje.

Kompanija Jovanjica i online shop Piazza Organica, sa pažljivo odabranom ponudom organskih proizvoda, su logičan nastavak životne filozofije kojoj težimo i dugogodišnjeg iskustva koje imamo u proizvodnji organske hrane. Organsko i tačka!



Posted in: Povrće

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com