By August 20, 2015

Bronhijalna astma

Bromhijalna astma je hronično oboljenje kod koga dolazi do prolaznog zapušenja (opstrukcije) disajnih puteva i do napada gušenja sa sviranjem u gradima i naročito otežanim izdisajem vazduha. Kod bolesmika sa napadima astme, u bromhijama nastaju tri vrste promena: spazam (grč) mišića bronhija, otok sluzokože i pojačano lučenje sluzi. Najvažniju ulogu ima spazam bronhija, ali i ostala dva činioca irnaju određenog udela u nastanku napada. Kada kod jednog bolesnika sa astmom dođe do ovih promena, naročito je otežan izdisaj vazduha kroz bronhije koje su sužene zbog grča i otoka sluzokože, a u nekim slučajevima i začepljene gomilicama izlučene sluzi. Tada dolazi do karakterističnog napada astme koji može biti i veoma težak. Oko 5% bolesmika umire u najtežem obliku bolesti, tzv. astmatičnom statusu, napadu gušenja koji traje satima i danima i ne može da se zaustavi ni sa kakvim lekovima. Kod drugih bolesnika sa astmom, s vremenom ise razvija emfizem sa hroničnom plućnom insuficijencijom i pojavom hroničnog plućnog srca. Ove dve teške komplikacije predstavljaju najčešće uzroke prerane smrti bolesnika sa astniom.

Osnovni uzrok nastanka astme je preosetljivost bronhija. Zbog toga ove disajne cevi reaguju na razne specifične (alergene) i nespecifične nadražaje pojavom grča, otoka sluzokože i pojačanog lučenja sluzi, što dovodi do karakterističnog napada gušenja. S obzirom na vrstu nadražaja koji prouzrokuje ove promene u bronhijama moigu postojati dva osnovna oblika astme:

Egzogena (alergijska) astma je posledica preosetljivosti bronhija na razne spoljne alergene koji se, najčešće vazduhom, unose u disajne puteve, iako mogu i drugim putevima, i tamo izazivaju promene.

Endogena (infektivna) astma je prouzrokovana bakterijskom infekcijom.

Dosada je utvrđen veći broj materija koje mogu izazvati alergijski oblik astme. Najčešće su to alergeni koji se unose udisanjem: polen, kućna prašina, posteljina i životinjske dlake. Ređe, astma može biti prouzrokovana namirnicama i to je naročito zapaženo za jaja, ribe, orahe i rakove. Astmatični napadi mogu biti izazvani i lekovima i u tom pogledu treba naročito biti oprezan sa penicilinom, ondomatacinom (»Indocid«) i aspirinom. Posebno treba istaći grupu blokatora beta receptora, lekove koji danas imaju najširu primenu u lečenju srčanih oboljenja. Ovi lekovi sprečavaju delovanje kateholamina, adrenalina i noradrenalina, koji stimulacijom beta receptora u bronhijama dovode do širenja disajnih cevi. Na taj način oni podstiču grč bronhija što znači da, kod bolesnika koji već boluju od astme, mogu prouzrokovati pravi astmatični napad, a u nekim slučajevima je moguć i smrtni ishod.

Na koji način spoljni alergeni đeluju na bronhije i prouzrokuju napad astme?

Kada se alergen, bez obzira na put kojim je ušao u organizam, unese do bronhija, on izaziva stvaranje antitela (tzv. reagina) koji pripadaju imimoglobulinima grupe E. Ova antitela se vezuju za ćelije zvane mastocite i bazofilne granulocite. Na taj način je organizam u koji je ušao alergen s-ada senzibilisan. Prilikom sledećeg ulaska alergena u telo dolazi do ponovnog kontakta sa već stvorenim antitelima. Kao rezultat te reakcije, spoja između alergena koji se sada zove antigen i antitela, dolazi do oštećenja navedenih ćelija mastocita i bazofilnih granulocita. Iz oštećenih ćelija oslobađaju se materije, histamin, bradikinin i leulcotrieni (spororeagujuće supstance). Ove materije deluju sada lokalno na bronhije, izazivajući grč mišića, otok sluzokože i pojačano lučenje sluzi, sve one promene koje dovode do astmatičnog napada.

Veliiki broj materija, koje se najviše unose udisanjem, stvaraju posebnu sklonost ka nastanku astme kod osoba na ođređenim radnim mestima. To je razlog zbog koga se astma, kao pro'fesionailno oboljenje, sreće kod mlinara, pekara, tekstilnih radnika, tapetara, frizera, vlasuljara, kozmetičara, proizvođača šešira, stočara, stolara, tesara, farmaceuta, hemičara, fotografa, zubnih tehničara i nekih drugih.

Mehanizam nastanka infektivne astme nešto je drugačiji. Pod uticajem infektivnih uzročnika, među kojima su najčešće bakterije, pneumokok, najserije, stafilokok, hemofilus influence i dr., zatim neki virusi, dolazi do oštećenja sluzokože ‘bronhija i specifičnih receptora u njima. Pod uticajem živca zvanog vagus nastupa grč bronhija i astmatična reakcija.

Često se zapaža da astmatični napad može biti izazvan raznim drugim činiocima, kao što su fizički napor, psihički stres, jaki mirisi, naglo izlaganje hladnoći itd.

Tipičan astmatični napad, u slučaju alergijske astme, nastaje iznenada i to češće noću nego danju. Javlja ise osećaj teškog gušenja u kome je naroeito otežano izdisanje. Bolesnik često nije u stanju da se kreće, bled je u licu, a u težim slučajevima koža ima plavieastu boju (cijanoza). Grudni koš je jako proširen i fiks'iran u udisajnom položaju, jer postoje velike teškoće pri izdisaju. U grudima bolesnika, koji diše sa najvećim naporom i uz pomoć sve muskulature grudnog koša i zida trbuha, euje se jasno sviranje, odnosno veoma karakteristično šištanje. Napad traje nekoliko minuta ili časova i može biti prekinut spontano ili primenom lekova. U teškim slučajevima (status astmatikus) lekovi ne pomažu, napad je produžen i tada postoji visok rizik od smrtnog ishoda. Pri kraju napada dolazi do iskašljavanja male kolieine sluzavog, lepljivog ispljuvka.

TEŽINA ASTMATIČNOG NAPADA

  • 1 A – Bolesnik je sposoban da obavlja obične aktivnosti isa umereno izraženim teškoćama. San je povremeno poremećen.
  • 1 B – Bolesnik je sposoban za svakodnevne
    aktivnosti, uz velike teškoće. San je veoma često poremećen.
  • 2 A – Bolesniik je najvećim delom vezan za stolicu ili postelju, ali je ipak sposoban za manja kretanja i to sa mnogo teškoća. San je poremećen, a privremeno olakšanje i kratak san mogu se ostvariti primenom aerosol pumpice.
  • 2 B – Isto kao 2 A, s tim što bolesnik nije uopšte u stanju da spava, puls je preko 120 u rninutu.
  • 3 – Bolesnik je potpuno vezan za stolicu ili postelju. Uopšte nije sposoban za kretanje. Ne može da spava, a aerosol pumpice mu ne donose nikakvo olakšanje. Puls je stalno preko 120 u minutu.
  • 4 – Bolesnik je potpuno imobilisan i nalazi se u istanju krajnje iznemoglosti.

Za postavljanje đijagnoze astme najvažniji nalaz je utvrđivanje znakova tipičnog napada. Veoma je iznačajno nastojati da se tačno utvrdi uzročnik, tj. alergen koji izaziva napad. Nekada je to već sasvim jasno iz podataka koje bolesnilk daje o tipičnim smetnjama nakon kontakta sa polenom, nekom namirnicom ili određenim lekom. Češće, uzročnik astme nije odmah jasan i tada je potrebno izvršiti ispitivanje osetljivosti pomoću rastvora alergena. Potreban je pregled ispljuvka radi utvrđivanja bakterija u slučaju postojanja infektivne astme. U krvi bolesnika nalazi se povećan broj ćelija bele krvne loze koje se nazivaju eozinofili.

U našoj zemlji ima znatan broj bolesnika sa bronhijalnom astmom i zbog toga je veoma značajno da oni budu obavešteni o svian metodama lečenja koje se mogu primeniti. Mogu se koristiiti sledeće motode lečenja:

– Primena simpatikomimetičkih lekova, koji podstiču aktivnoist simpatičkog nervnog sistema i na taj način dovode do širenja bronhija, ima važnu ulogu u dugotrajnom lečenju astme. Najmoćniji iz ove grupe lekova, adrenalin, koristi se u vidu potkožne injekcije za prekid najtežeg oblika astmatičnog statusa koji ne reaguje na druge lekove. Ostali ‘lekovi deluju uglavnom tako što stimulišu beta adrenergične receptore koji se nalaze u bronhijama i primenjuju se u vidu pumpice (za prekidanje napada) ili tableta za preventivu pojave novih napada. To su izoprenalin (»Aleudrin«) keksoprenalin (»Ipradol«), orciprenalin (»Alupent), fenoterol (»Berotec«), salbutamol (»Ventolin«), terbutaldn (Bricanyl«) i dr.

– Lekovi iz grupe metilksantinskih alkaloida deluju dosta slično i takođe dovode do širenja bronhija. Naročito efikasno deluje teofilin (»Aminofilin«) ikoji se ranije primenjivao samo u vidu injekcija za prekidanje napada i u obliku čepića za rektalnu primenu. Poslednjih godina je razvijen i novi oblik, u vidu tableta, koji danas zbog svoje efikasnosti i dobrog podnošenja ima masovnu primenu u lečenju astme.

– Dinatrijum hromoglikat je jedan od novijih lekova za lečenje astme, koji je takođe razvijen u toku poslednjih godina. Ovaj lek deluje prvenstveno na ćelije mastocite sprečavajući oslobađanje materija koje se nazivaju medijatori i koje izazivaju promene u bronhijama (bistamim, bradikinin i spororeagujuće supstance). Ovaj lek je kod nas poznat kao »Intal«. Početno oduševljenje kojim je bila praćena njegova pojava kasnije je nešto splasnulo. Utvrđeno je da ovo sredstvo u vidu praha koji se udiše iz posebnog aparata (spinhalera) može biti korisno uglavnom kod lakših slučajeva astme.

– Preparati hormona kore nadbubrežne žlezde, kortikosteroidi, koriste se u slučaju teških slučajeva astme kod ikojih drugi lekovi nisu pokazali dejstvo. To su »Pronison«, »Urbason«, »Dexason«, »Dexamethason«, »Prednison«, »Ultracorten« i dr. Prilikom upotrebe ove grupe lekova treba imati u vidu da oni zaista treba da budu rezervisani samo za tešlce slučajeve kod kojih drugi lekovi uopšte ne deluju. Duža primena kortikoisteroida rnože prouzrokovati niz ozbiljnih komplikacija, kao što su Kušingov sindrom (deformisami izgled bolesnika sa taloženjem masnih tkiva u predelu vrata i ramena i istovremenim iiStanjenjem mišića ekstremiteta), pojava ulkusne grizlice na želucu ili dvanaest'Opalačnom crevu, povišeni krvni pritisak, promene ponašanja i sl.

– Kod bolesnika sa infektivnom astmom veoma povoljmo na tok bolesti deluju antibiotici. Da bi to lečenje bilo efikasno, ispljuvak svakog bolesnika treba poslati na laboiratorijski pregled da bi se utvrdio infektivni uzročnik. Činjenica je da su mnogi slučajevi infektivne astme izazvani virusima na ikoje uopšte ne deluju antibiotici.

– Imunoterapija ima takođe važnu ulogu u lečenju alergijske astme. Ovaj način lečenja sastoji se u priimeni niza injekcija ekstrakata alergena koji prouzrokuju napade čime se postiže desenzibilizacija (gubitak preoisetljivosti).

– Primena određenih fizikalnih procedura može mnogo pomoći bolesnicima sa astmom. Tu dolaze u obzir, pre svega, programi određenih vežbi d'isanja sa relaksacijom

– Uticaj klimatskih i mikroklimatskih činilaca takođe je od uticaja na tok bolesti. Bolesnicima sa astmom naročito koristi primorska klima. S druge strane, bolesnici treba da izbegavaju prostorije u kojima se puši, prašnjave i vlažne prostorije.



Tags:, , , , , ,
Posted in: Astma

Comments are closed.

shared on wplocker.com