By August 18, 2015

Cerebrovaskularno oboljenje

Već niz godina cerebrovaskularno oboljenje je jedan od najznačajnijih uzroka smrtnosti u gotovo svim zemljama, pa i kod nas. Ova bolest, koja se u svakodnevnom životu najčešće naziva moždani udar ili šlog, obuhvata razna oštećenja krvnih sudova mozga koja prouzrokuju ishemiju (nedostatak kiseonika), infarkt ili hemoragiju (krvarenje) mozga. Prema svim statističkim podacima cerebrovaskularno oboljenje se u većini razvijenih zemalja, kao i u našoj zemlji, nalazi na trećem mestu svih uzroka smrtnosti, odmah posle srčanih oboljenja i malignih tumora.

Upravo zato, borba za sprečavanje ovog oboljenja ima izvanredan značaj za produženje ljudskog života. Posledice cerebrovaskularne bolesti su tragične, jer prema većini studija sprovedenih u nizu zemalja, gotovo četvrtina obolelih umire već u toku prva 24 sata od nastanka oboljenja, a skoro polovina u toku prve 2—3 nedelje. Ozbiljnost bolesti može se sagledati i iz činjenice da su posledice kod preživelih veoma teške. Sigurno je da kod oko 20—30% preživelih bolesnika dolazi do trajnog fizičkog i psihičkog invaliditeta, pa takve osobe nisu sposobne da se brinu same za sebe nego zahtevaju tuđu pomoć. Od onih koji su preživeli oko 50% umire u toku narednih 4—5 godina.

Koliko osoba u svetu umire godišnje od cerebrovaskularnog oboljenja?

Prema podacima iz SAD, godišnje od posledica moždanog udara umire najmanje 200.000, a prema nekim podacima možda čak oko 400.000 ljudi.

U našoj zemlji na smrtnost od cerebrovaskularnog oboljenja otpada oko 10—15% svih smrtnih slučajeva. Godišnje od posledica moždanog udara umire oko 16.000 osoba, bar prema zvaničnim statistikama. S obzirom da zdravstvena služba nije u svim našim krajevima jednako razvijena to se i ove brojke moraju uzeti sa izvesnom rezervom, pa je stvarni broj verovatno mnogo veći. Stopa smrtnosti od moždanog udara iznosi prema podacima Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu 100 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. To je, međutim, prosek koji važi za sve starosne grupe. Cerebrovaskularno oboljenje je tipičan primer bolesti čija učestalost naglo raste sa godinama života, pa stopa smrtnosti za osobe preko 75 godina iznosi čak 1000 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika, u našoj zemlji.

Cerebrovaskularno oboljenje je dakle bolest starijih osoba. U pogledu učestalosti postoji značajna razlika u odnosu na ishemično oboljenje srca kod koga ne postoji takva zavisnost između starosti i pojave bolesti. Ova činjenica se stalno mora imati u vidu kada se razmatra značaj preventivnih mera za produženje čovekovog života.

Da bi se shvatilo kako nastaje moždani udar neophodno je upoznati se sa osnovnim činjenicama o građi mozga i njegovim krvnim sudovima.

Mozak predstavlja onaj deo centralnog nervnog sistema koji je smešten u lobanji. Sastoji se iz sledećih delova: rombasti deo mozga sa svojim sastavnim delovima, IV moždanom komorom, produženom moždinom i malim mozgom, srednji mozak, međumozak i veliki mozak.

Veliki mozak, pod kojim se, u užem smislu, podrazumeva mozak, težak je, u proseku, oko 1350 grama. Postoje, međutim, mnoge individualne varijacije pa se težina ovog organa može kretati između 1200—2000 grama. Mozak je oblika polulopte koja je jednom uzdužnom pukotinom podeljena na levu i desnu hemisferu. Na površini svake hemisfere nalazi se veći broj plićih i dubljih žlebova koji međusobno ograničavaju moždane vijuge. Svaka hemisfera podeljena je na četiri režnja, čeoni, temeni, potiljačni i slepoočni.

Na preseku tkiva mozga uočava se da ono može biti sive ili bele boje. Spolja se nalazi siva masa koja obrazuje moždanu koru, a u unutrašnjosti tkiva mozga je bela masa.

U sivoj masi, odnosno u kori mozga, smešten je čitav niz nervnih centara. To su:

  • Motorni centri, koji regulišu pokrete čoveka. Primarni motomi centar smešten je u prednjoj centralnoj vijuzi čeonog režnja. Pored ovog, primarnog ili elementarnog motornog centra, u ostalim čeonim vijugama smešteni su viši motorni centri, za govor, pisanje, uspravan stav i hod itd.
  • Senzitivni centri smešteni su u kori zadnje vijuge čeonog režnja mozga. Ovi centri registruju površni i duboki senzibilitet, tj. osećaje i nadražaje koji se tamo skupljaju sa svih delova površina tela i iz unutrašnjih organa. U temenom režnju mozga takođe se nalaze i viši senzitivni ili asocijacioni centri koji vrše analizu i sintezu nadražaja koje primaju iz primarnog senzitivnog centra i omogućuju njihovo prepoznavanje.
  • Culni centri su smešteni u raznim delovima mozga. To su centri za vid, sluh, miris i ukus.
  • U unutrašnjim delovima sive mase mozga nalaze se centri koji čine tzv. ekstrapiramidalni sistem. To je sistem koji reguliše automatske pokrete tela i tonus mišića.

Najznačajniji deo bele mase mozga su razni nervni putevi. To su:

  • Motorni putevi koji sprovode impulse od motornih centara mozga do jedara živaca u moždanom stablu i do kičmenih živaca.
  • Senzitivni putevi koji prenose do senzitivnih centara u mozgu osećaje bola, dodira, temperature i dr.
  • Čulni putevi koji prenose senzibilitet iz čulnih organa do odgovarajućih čulnih centara u mozgu. Tako postoje optički put (za vid), akustični (za sluh), mirisni i gustativni (za ukus).

Opisani raspored čitavog niza moždanih centara i puteva objašnjava zbog čega u toku cerebrovaskularnog oboljenja, usled oštećenja krvnih sudova mozga, dolazi do teških motornih poremećaja i ~do potpune paralize jedne polovine tela, gubitka senzibiliteta, govora, vida, mirisa itd.

Krvotok u -mozgu ima takve karakteristike koje veoma pogoduju razvoju jednog patološkog procesa.

Mozak se krvlju snabdeva preko dva parna arterijska sistema. Stoga postoie četiri glavne arterije, dve karotidne i dve vertebralne. Zajednička velika karotidna arterija deli se na spoljnu, koja hrani delove glave i vrata koji su izvan lobanje, i unutrašnju, koja prodire direktno u lobanju. Od unutrašnje karotidne arterije nastaju takođe parne arterije, prednja i srednja moždana, namenjene direktno ishrani mozga. Drugi veliki arterijski sistem čini parna vertebralna arterija. Obe arterije se spajaju u jednu, bazilarnu arteriju, a od ove nastaju dve zadnje moždane arterije.

Opisane prednje, srednje i zadnje moždane arterije, koje nastaju iz ova dva arterijska sistema, spajaju se putem tzv. spojničkih arterija i stvaraju Vilisov šestougaonik. Ova formacija spaja oba arterijska sistema u mozgu, ali pod normalnim okolnostima krv iz njih se ne meša, jer u arterijama koje ih spajaju stalno vlada jednak pritisak. Ovaj sistem dolazi do punog izražaja kod oboljenja krvnih sudova koja ugrožavaju krvotok u jednom delu mozga. Na taj način omogućuje se preraspodela i bolje snabdevanje ugrožene zone mozga.

Osnovna jedinica moždanog tkiva, koja se, naziva neuron, za svoje pravilno funkcionisanje zahteva znatne količine energije.

Stoga je neophodno stalno snabdevanje mozga glikozom i to sa prosečno 75 miligrama glikoze u minutu. Koliko su značajne potrebe mozga možda još više pokazuje podatak da on troši oko 25% ukupne količine glikoze iz krvi. S obzirom da mozak za stvaranje energije koristi isključivo ugljene hidrate, za pravilno odvijanje tog procesa potrebne su i znatne količine kiseonika. Tako, mozak na jedinicu svoje težine troši čak 5 puta više kiseonika nego srčani mišić i čak 20 puta više nego skeletni mišići. Ovako značajni zahtevi za glikozom i kiseonikom mogu se ostvariti samo ako se krvotok kroz arterije mozga normalno odvija. Svaki poremećaj prolaznosti arterija prouzrokuje smanjen protok krvi kroz mozak zbog čega se smanjuje i snabdevanje glikozom i kiseonikom.

Tome svakako doprinosi i činjenica da je kapilarna mreža u mozgu slabo razvijena, jer njena gustina iznosi svega 400— —1400 na 1 mm3 moždanog tkiva, dok kod skeletnih mišića iznosi 6000—8000 na 1 mm:1, a kod srčanog čak 11000 na 1 mm3. Suženje arterije i slabije snabdevanje moždanog tkiva remeti promet. materija u nervnoj ćeliji i dovodi do njenog oštećenja. Usled toga postoji i otežana eliminacija produkata prometa materija koji »truju« nervnu ćeliju i usled svih tih poremećaja konačno nastupa smrt ćelije.

Svi oblici cerebrovaskularnog oboljenja mogu se podeliti u dve velike grupe:

A. Tranzitorni ishemični atak kod koga postoji prolazni žarišni poremećaj funkcije mozga, sa trajanjem kraćim od 24 časa.

B. Moždani udar u užem smislu, kod koga se razlikuju dva oblika:
Ishemični moždani udar nastaje usled začepljenja jedne od moždanih arterija trombom (ugruškom krvi) ili krvnim embolusom.

Hemoragični moždani udar kod koga dolazi do prskanja arterija sa izlivanjem krvi (hemoragijom) u moždano tkivo.

Ishemični moždani udar je daleko češći nego hemoragični. Prema većini statistika na ovaj oblik otpada čak oko 80% svih moždanih udara, a hemoragija nastupa kod svega oko 20%.



Tags:, , ,
Posted in: Srce

Comments are closed.

shared on wplocker.com