By August 17, 2015

Znaci srčane slabosti

Veliki broj činilaca koji dovode do oštećenja srčanog mišića utiču na to da je klinička slika veoma različita i u prvom redu zavisi od osnovnog oboljenja koje je dovelo do srčanog oboljenja. Međutim, u fazi izražene slabosti srčanog mišića javlja se niz znakova i poremećaja koji su identični bez obzira na uzrok oboljenja. Javljaju se sledeći simptomi:

Umanjena sposobnost podnošenja fizičkog napora je jedan od prvih znakova slabosti srčanog mišića. Prema sposobnosti bolesnika da sprovode izvesne aktivnosti i podnose napore, koristi se u čitavom svetu podela Njujorškog kardiološkog društva na četiri klase:

I klasa — sposobnost podnošenja napora je samo lako narušena, pa bolesnik nije sposoban jedino za veoma velike fizičke napore.
II klasa — sposobnost za napore je umereno smanjena. Bolesnik podnosi uobičajene aktivnosti, ali nije u stanju da brže potrči ili se popne uz II uspon.
III klasa — sposobnost za fizičke napore je teško poremećena, pa takav bolesnik nije u stanju da bez tegoba izvrši ni najlakše svakodnevne aktivnosti.
IV klasa — kod koje postoji najteži poremećaj, bolesnik nije u stanju da izvrši ni najlakšu, aktivnost, jer ima niz teškoća i u stanju potpunog mirovanja.

Nedostatak vazduha pri kretanju, i pri mirovanju redovan je simptom kod srčanih bolesnika.

Poremećaji srčanog ritma prisutni su kod velikog broja bolesnika. Često je veoma izražena tahikardija (ubrzani srčani rad) koju bolesnik oseća kao lupanje srca ili prepoznaje opipavanjem pulsa, prvi znak da snaga srčanog mišića popušta i da on pokušava da brzim radom nadoknadi manju količinu krvi koju šalje u cirkulaciju. U toku kasnijeg razvoja bolesti, kod znatnog broja bolesnika, razvija se poremećaj srčanog ritma koji se naziva apsolutna aritmija i koju bolesnik takođe oseća kao nepravilnost srčanog rada. Često mogu biti prisutni i drugi poremećaji ritma, kao ekstrasistole, paroksizmaliia ubrzanja srčanog rada kod kojih frekvencija iznosi preko 150/minutu i dr.

Nadražajni kašalj je obično znak slabosti leve komore srca i ukazuje na zastoj krvi u plućima.

Ortopnes je znak karakterističan za slabost leve komore srca. Bolesnici osećaju nepodnošljivo gušenje dok leže i instinktivno traže sedeći položaj u kome im se tegobe smiruju. Srčani bolesnici provode noć i spavaju u takvom položaju u kome se zbog dejstva sile teže smanjuje zastoj tečnosti u plućima što olakšava njihove smetnje.

Paroksizmalna noćna dispnea je poseban znak koji se obično javlja u noćnim časovima zbog srčane slabosti. Bolesnici se iznenada bude iz sna sa osećanjem nedostatka vazduha, lupanjem srca, gušenjem, nadražajnim kašljem. Jako se znoje i osećaju strah od bliske smrti.

Plućni edem je najteži oblik slabosti leve komore srca. Kao posledica zastoja krvi u plućnom krvotoku povećava se pritisak u plućnim venama zbog čega dolazi do prelaska tečnosti iz krvnih sudova u alveole pluća. Ovo veoma teško stanje zahteva hitnu intervenciju lekara.

Bolesnici osećaju gušenje, nadražajni kašalj, a kada se javi iskašljavanje penastog, ponekad ružičastog, ispljuvka, život je u najvećoj opasnosti. Ukoliko ne usledi hitna intervencija, sigurno dolazi do smrtnog ishoda.

Učestalo noćno mokrenje je obično jedan od ranih znakova slabosti desne komore srca i prethodi težim poremećajima. Zbog slabosti srca i zastoja krvi u predelu bubrega, u toku dana bolesnik mokri manje nego obično. U toku noći, kada se fizička aktivnost smanji, poboljšava se i krvotok u bubrezima, povećava se izlučivanje tečnosti i bolesnik mokri znatno obilnije.

Pojava otoka na nogama jedan je od najkarakterističnijih znakova koji ukazuje na oboljenje srca. Otoci nastaju zbog zadržavanja vode i soli u telu i njihova pojava uvek treba da predstavlja alarm za bolesnika, jer ako se u tom stanju ne podvrgne efikasnom lečenju pogoršanje i smrtni ishod mogu brzo nastupiti. Otoci kod srčanih bolesnika su uvek hladm i modro obojeni što ih razlikuje od otoka kod drugih stanja kao što su bolesti bubrega, proširene vene, hidrostatski otoci usled prekomerne gojaznosti itd. Otoci se najpre pojavljuju oko članaka. Obično su češći i jače izraženi na levoj nego na desnoj nozi. Sa daljim pogoršanjem srčane slabosti, naročito ako bolesnik stoji, otoci se javljaju na potkolenicama, zatim butinama, leđima i koži trbuha.

Izliv tečnosti u pleuralnoj šupljini nastaje zbog slabosti desne komore. Kada se ovo dogodi, stanje bolesnika se zbog izraženog gušenja veoma pogoršava.

Izliv tečnosti u perikardijalnu šupljinu takođe je znak slabosti desne komore. Nakupljanje tečnosti između dva lista srčane kese može ugroziti život bolesnika i tada je neophodna hitna intervencija.

Pojava nabreklih vena na vratu posledica je slabosti desne komore i zastoja u gornjoj šupljoj veni.

Pojava otečene jetre posledica je zastoja krvi u donjoj šupljoj veni i predstavlja jedan od najranijih i najčešćih znakova slabosti desne komore.

Nakupljanje slobodne tečnosti u trbušnoj šupIjini naziva se ascit i nastaje takođe usled slabosti desne komore i zastoja krvi u donjoj šupljoj veni i venama jetre. Obično se ovaj znak javlja u završnom stadijumu bolesti kada je stanje bolesnika već veoma teško.



Tags:, , , , , ,
Posted in: Srce

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com