By August 15, 2015

Pravilno merenje krvnog pritiska

Redovno, svakodnevno, merenje krvnog pritiska predstavlja izvanredno važnu preventivnu meru, kako kod zdravih, tako i kod osoba koje već boluju od hipertenzije.

Poznato je da je hipertenzija, često, oboljenje bez ikakvih simptoma. Mnoge osobe godinama imaju visok krvni pritisak a pri tom se sasvim dobro osećaju. Tegobe se kod njih pojavljuju tek u mnogo ozbiljnijoj fazi, kada nastaju promene na srcu i krvnim sudovima. Zbog toga, redovna kontrola pritiska omogućuje blagovremeno utvrđivanje bolesti i početak lečenja, pre no što se jave ozbiljne komplikacije.
Osobe koje boluju od hipertenzije moraju, takođe, svakodnevno meriti krvni pritisak, jer to omogućuje pravilno lečenje koje je u velikom broju slučajeva doživotno.

Krvni pritisak se može kontrolisati pomoću aparata samomerača i klasičnog živinog aparata kojim pritisak meri druga osoba. Ovi aparati mogu raditi na različitim principima, a u poslednje vreme sve više se koriste elektronski aparati. Najčešće se ipak koriste klasični aparati sa živom kod kojih se pritisak meri slušanjem tonova nad nadlakatnom arterijom.

Pravilna tehnika merenja je veoma važna, jer već mala odstupanja mogu prouzrokovati krupne greške u rezultatu. Komitet eksperata WHO za borbu protiv hipertenzije i Američko udruženje za srce propisali su uputstvo za pravilno merenje krvnog pritiska koje treba sprovoditi na sledeći način:

Prilikom merenja krvnog pritiska manšetu treba obaviti oko nadlaktice ispitanika tako da pregib u kubitalnoj mai bude slobodan. Nadlaktica mora biti oslobođena od odeće. Najtačnije vrednosti se dobijaju kada ispitanik sedi, a njegova podlaktica je oslonjena na sto i nalazi se u visini srca. Aparat treba da bude postavljen pored ruke, takođe u strogo horizontalnom položaju. Nakon što je ispitanik sa obavijenom manšetom oko nadlaktice seo za sto, ispitivač palpacijom pronalazi puls nadlakatne arterije u jami predela lakta i stavlja membranu slušalice preko mesta na kome je pronašao arteriju. Zatim počinje sa naduvavanjem manšete koje vrši sve do 20—30 mm (2,7—4,0 kPa) iznad vrednosti pritiska koji se očekuje. Posle toga počinje postepeno da popušta naduvanu manšetu i da osluškuje Korotkovljeve tonove koji imaju 5 faza i na osnovu kojih se utvrđuju tačne vrednosti krvnog pritiska. Popuštanje naduvane manšete vrši se brzinom od 2—3 mm (0,2—0,4 kPa) u sekundi.

Korotkovljevi tonovi jesu tonovi koji se čuju nad nadlakatnom arterijom prilikom merenja krvnog pritiska. Osoba koja ih sluša čuje pet faza ovih tonova:

I faza: trenutak pojave prvog glasnog tona prilikom slušanja,
II faza: čuje se odmah posle toga glasan, kontinuirani šum,
III faza: umesto kontinuiranog šuma jasno se čuju glasni, odvojeni tonovi,
IV faza: tonovi su sve slabiji i imaju mek, duvajući karakter,
V faza: gubi se i poslednji ton.

Sistolni pritisak je ona pročitana vrednost na skali aparata pri kojoj se čuje otkucaj prvog glasnog tona. Dijastolni pritisak je vrednost na skali pri kojoj se gubi poslednji ton.

Merenje krvnog pritiska treba vršiti u sedećem, a zatim u ležećem stavu ispitanika. U toku jednog merenja krvni pritisak treba izmeriti nekoliko puta i kao utvrđenu vrednost uzeti onu koju pokazuju dva uzastopna merenja. Merenje se vrši na sobnoj temperaturi. Pritisak ne treba meriti posle obroka, pušenja, jačeg fizičkog napora ili izlaganja hladnoći.

Prema preporuci eksperata WHO za hipertenziju svakom bolesniku treba izvršiti sledeće laboratorijske preglede:

  • pregled urina
  • krvna slika
  • kreatinin u krvi
  • mokraćna kiselina u krvi
  • šećer u krvi
  • holesterol u krvi
  • kalijum u krvi.

Ispitivanje bolesnika sa hipertenzijom detaljno je i obuhvata i niz drugih laboratorijskih pregleda, ispitivanje bubrega pomoću radioizotopskih, rendgenskih i drugih rnetoda, ispitivanje nadbubrežne žlezde, pregled arterija očiju, redovnu kontrolu elektrokardiograma i rendgenski snimak srca. S obzirom da se među bolesnicima sa sekundarnom hipertenzijom najčešće sreće tzv. »renovaskularna hipertenzija«, zbog suženja bubrežnih arterija, dosta često je potrebno uraditi ushodnu aortografiju sa renovazografijom.

Ova metoda se izvodi na taj način što se u butnu arteriju uvuče plastični kateter sve do trbušne aorte i zatim ubrizgava kontrast koji omogućava rendgensko snimanje aorte i njenih grana, bubrežnih arterija. Ukoliko se na taj način utvrdi suženje arterije i nađu povišene vrednosti renina u opštoj cirkulaciji i u veni obolelog bubrega, bolesnik treba da se podvrgne operaciji.



Tags:, , , , ,
Posted in: Krvni pritisak

Comments are closed.

shared on wplocker.com