By August 15, 2015

Dijeta za lečenje visokog krvnog pritiska

U činjenicu da je hipertenzija smrtonosna bolest, koja deluje postepeno i svojim mnogobrojnim dejstvima skraćuje život bolesnika, ne treba uopšte sumnjati. Jedino blagovremeno i pravilno lečenje omogućuje da se povišeni krvni pritisak uspešno reguliše i na taj način spreče komplikacije da bi osobe sa hipertenzijom očuvale radnu sposobnost i postigle dug život. Neophodno je imati u vidu nekoliko bitnih činjenica kada se govori o lečenju hipertenzije.

Esencijalna hipertenzija je u najvećem broju slučajeva doživotno oboljenje, što znači da se mora lečiti trajno. Svaki bolesnik mora biti svestan te činjenice koja treba da postane sastavni deo njegovog života. Lečenje treba početi što ranije. Već povećanje dijastolnog pritiska preko 90 mm (12,0 kPa) sigurna je indikacija za početak lečenja. Kada se sa lečenjem započne odmah, pre nego što je povišeni pritisak doveo do oštećenja srca i krvnih sudova, moguće je sprečiti nastanak kompiikacija ili bar odložiti njihovu pojavu.

Ispitivanja koja su poslednjih godina sprovedena u SAD i nizu drugih zemalja jasno pokazuju da rano lečenje hipertenzije sigurno vodi smanjenju smrtnosti, u prvom redu od moždanog udara, a zatim od infarkta i drugih oblika ishemičnog oboljenja srca. Nelečena ili rđavo lečena hipertenzija, što je u osnovi gotovo isto, vodi nizu komplikacija. Poslednji stadijum oboljenja je tzv. maligna hipertenzija kod koje postoji fibrinoidna nekroza arteriola, razaranje malih krvnih sudova. Usled toga dolazi do progresivnog popuštanja funkcije bubrega, srčane slabosti i visokog rizika od moždanog udara. Vrednosti dijastolnog pritiska su stalno povišene, preko 140 mm (18,7 kPa) pa u ovoj fazi bolesti, oko 80% osoba umire u toku naredne dve godine.

Potreba da bolesnik sa hipertenzijom decenijama, praktično čitavog života, uzima lekove za sniženje krvnog pritiska, izazvala je interes za primenu drugih metoda lečenja. Ćinjenica je da ne postoji suvereni lek koji bi uspešno mogao da leči sve oblike hipertenzije. Isto tako, dosada još nije pronađen lek kod koga ne postoje više iii manje izražena neželjena dejstva. Zbog toga se sve više preporučuju nefarmakološke metode lečenja. Ove metode se danas mogu smatrati prvim korakom u lečenju hipertenzije, a poseban je značaj u tome što veoma uspešno deluju i u prevenciji bolesti.

Krvni pritisak

Redukcija soli u ishrani jeste najvažnija nefarmakološka metoda lečenja krvnog pritiska. Uspešno sprovođenje dijete bez soli omogućuje sprečavanje bolesti kod nasledno ugroženih osoba. Ovakva dijeta prouzrokuje efekat na sniženje krvnog pritiska, koji -se može uporediti sa delovanjem nekog blagog diuretika, dakle jednog od sredstava za početak medikamentoznog lečenja. Ostaie nefarmakološke metode su redukcija telesne težine, aerobno vežbanje i prestanak konzumacije alkohola kod osoba koje uživaju veće količine.

Ispitivanja WHO su jasno pokazala da je preterani unos soli jedan od najvažnijih, verovatno i dominantan faktor, koji kod stanovništva većine zemalja sveta prouzrokuje esencijalnu hipertenziju. Stoga dijeta bez soli predstavlja neophodan sastavni deo svakog programa za suzbijanje bolesti. U SAD ima oko 25 miliona bolesnika sa visokim ki~vnim pritiskom, smatra se da oko 5—7 miliona reguliše svoju bolest iskijučivo striktnom pri-menom dijete. Strah od soli u ovoj zemlji dobija pomalo karakter masovne histerije. Preko svih masovnih medija iznosi se niz podataka i upozorenja koja se svode na to da je »so podmukli i tihi ubica«. Mora se ipak priznati da iza tih paničnih upozorenja stoje realne naučne činjenice zasnovane na nizu istraživanja u koja su uložena ogromna sredstva.

Ideja da se dijetom bez soli leči hipertenzija nije nova. Još 1944. Kempner je objavio rezultate svojih istraživanja u lečenju 140 bolesnika koji su tretirani isključivo dijetom. Rezultati lečenja su bili veoma ubedljivi, ali Kempnerova dijeta koja se sastojala isključivo iz voća i pirinča bila je suviše monotona i neprijatna, pa bolesnici nisu mogli da je primenjuju duže vremena.

U nacionalnoj laboratoriji u Brokhavenu (država Njujork), sprovode se duže od tri decenije eksperimentalna i klinička istraživanja 0 hipertenziji. Između ostalog tamo su izvedeni i sjajni eksperimenti Dejla (1954), koji je utvrdio vezu između konzumacije soli i nasleđivanja visokog krvnog pritiska.

Ovaj istraživač je grupi pacova davao hranu koja je bila bogata solju. Nakon 9 meseci takve ishrane jedna grupa životinja je dobila hipertenziju, druge nisu. Dejl, je tada uzeo samo životinje sa hipertenzijom i međusobno ih je spario. Na taj način je stvorena druga generacija eksperimentalnih životinja od kojih se kod nekih brzo razvila hipertenzija, kod drugih opet nije. Istraživač je i ovoj drugoj generaciji isključivo davao hranu sa mnogo soli. Zatim je spario one životinje koje su imale hipertenziju i na taj način stvorio već treću generaciju. U ovoj generaciji gotovo sve životinje su dobile hipertenziju.

Ovi eksperimenti su veoma ubedljivo dokazali da hrana sa mnogo soli, ne samo da u toku života dovodi do hipertenzije, nego utiče
1 na nasleđe. So deluje kao neka vrsta genetske bombe koja menja nasledne osobine i omogućuje da se hipertenzija nasleđuje. Sada je trebalo odgovoriti na bitno pitanje:

– Da li dijeta bez soli može uticati na sprečavanje hipertenzije koja je uslovljena nasleđem?

Da bi odgovorio na ovo pitanje Dejl je nastavio sa eksperimentima. Spario je životinje treće generacije i kada je nastala četvrta, on ju je podelio na dve grupe. Prvoj grupi je od rođenja davao slanu hranu, drugoj potpuno bez soli. Šta se dogodilo? Kod svih članova prve grupe razvila se hipertenzija i došlo je do preranog uginuća životinja. Autopsijom su utvrđena tačna oštećenja srca i bubrega, identična sa promenama kod ljudi sa hipertenzijom. Kod životinja u drugoj grupi hipertenzija se razvila samo kod malog broja. Većina životinja koje su sprovodile dijetu bez soli nisu dobile visok krvni pritisak.

U ovom institutu obavljeno je do sada mnogo takvih ispitivanja. Njegovi stručnjaci su sigurni u svoju tvrdnju da se 25—33% bolesnika sa hipertenzijom mogu uspešno lečiti isključivo dijetom bez soli.

Na koji način je moguće smanjiti unos soli do takvog nivoa da to može uticati na sprečavanje, odnosno lečenje visokog krvnog pritiska?

Da bi se dao odgovor na ovo pitanje neophodno je znati na koji način se so uopšte unosi u organizam. Ukupan dnevni unos obezbeđen je uglavnom iz tri izvora. Jedna trećina se unosi putem prirodnih namirnica, druga iz fabrički pripremljenih namirnica, treća u toku kuvanja i pripremanja hrane. Recept za redukciju soli nije nimalo komplikovan. Ukoliko se iz ishrane eliminišu sve fabrički pripremljene namirnice i so uopšte ne dodaje hrani ni u kom vidu, ostaje samo ona količina koja se unosi sa prirodnim produktima. Većina ovih namirnica sadrži veoma male količine soli pa se na taj način može sprovesti uspešna redukciona dijeta.

Prema podacima WHO, redukcija soli u ishrani na 2—3 g dnevno ima povoljno preventivno delovanje na nastanak hipertenzije. Ovakva dijeta se može preporučiti svim zdravim osobama sa normalnim krvnim pritiskom, a pre svega onima kod kojih postoji faktor nasledne sklonosti. Utvrđeno je da ovakva dijeta može biti efikasna i kod osoba koje boluju od hipertenzije, jer prouzrokuje blago sniženje povišenog pritiska.

Primena ove dijete naročito dolazi u obzir kod dece u čijoj poroaici ima više slučajeva obolelih od hipertenzije, naročito ako su u pitanju roditelji.

PREVENTIVNA DIJETA ZA SPREČAVANJE HIPERTENZIJE

  • Ne koristiti so prilikom kuvanja
  • Umereno koristiti mleko i mlečne pro izvode
  • Koristiti samo nesoljeni margarin i buter
  • Izbegavati sva konzervirana i fabrički pripremljena jela
  • Izbegavati sve prerađevine od mesa
  • Koristiti isključivo neslane sireve
  • Izbegavati svaku vrstu turšije
  • Nije potrebno korišćenje neslanog hle ba i mleka

Opisana preventivna dijeta podrazumeva unos od oko 3 g soli za 24 sata. To je dovoljno za uspešno preventivno delovanje, a može dovesti i do lakog sniženja povišenog krvnog pritiska. Međutim, prava dijeta bez soli, za lečenje hipertenzije, sme sadržavati samo 1 g soli. Takva dijeta podrazumeva i mnogo veće restrikcije u načinu ishrane.

DIJETA ZA LECENJE HIPERTENZIJA (sadrži 1 g soli dnevno)

  • So se ne koristi ni u kom vidu za kuvanje i pripremanje hrane. Poboljšanje ukusa hrane postiže se što većom upotrebom drugih začina, kao što su sok od limuna, aleva paprika, biber, peršun, beli luk, lorber, muskat j drugi.
  • Treba koristiti potpuno neslani hleb. U slučaju da to nije moguće, smanjiti unos hleba na najviše 5 kriški dnevno.
  • Koriste se isključivo prirodne namir nice. Zabranjene su sve vrste konzervi, prerađevina, slanih sireva, smrznutog povrća, fabrički pripremljenih supa. Prirodne namirnice moraju biti najsvežije, jer u tom stanju sadrže najmanje soli.
  • Unos mleka se ograničava na 1/4 litra dnevno, zabranjena je upotreba jogurta. Treba koristiti nesoljenj margarin i buter, a ako to nije moguće, onda izbaciti i ove namirnice iz upotrebe.
  • Zabranjena je konzumacija kiselog kupusa, turšije, senfa, sirćeta.
  • Dozvoljava se svega jedno jaje dnevno, naravno nesoljeno.
  • Pri izboru povrća treba se opredeliti za ono koje sadrži najmanje soli. To su, pre svega, potpuno svež paradajz, plavi paradajz, krompir, boranija, pasulj, grašak. Šargarepa, kupus, cvekla, celer i karfiol spadaju u povrća koja imaju najviše soli.

Kakav uspeh se može očekivati od dijete bez soli, odnosno koliko sniženje povišenog krvnog pritiska može da se postigne na takav način?

Podaci istraživača koji su sistematski radili na ovom problemu su različiti. Ipak, rezultati koje su postigli Josens u Belgiji “(1973), Frejs u SAD (1976), Morgan u Australiji (1979), Svejls (1980) u Velikoj Britaniji i Simpson (1979) u Novom Zelandu, uglavnom su saglasni u tome da sniženje povišenog sistolnog pritiska može iznositi 6—9 mm, a sniženje dijastolnog 4—6 mm. To nije malo jer do sličnog terapijskog efekta dovodi i delovanje jednog od diuretika kojim se obično započinje Iečenje te se smatra lekom prve linije u arterijskoj hipertenziji.

Redukcija telesne težine je druga, značajna nefarmakološka mera koja ima efekta u prevenciji i lečenju hipertenzije. Mehanizam kojim smanjenje težine utiče na sniženje krvnog pritiska nije utvrđen sa sigurnošću, a podaci o efektima sniženja često su različiti. Prema podacima istraživačkih grupa iz Čikaga (1980) i Mineapolisa (1983), umerena redukcija težine od 5—10 kg može sniziti povišeni sistolni i dijastolni pritisak za oko 5 mm, nezavisno od toga da li se primenjuje dijeta sa ograničenjem soli. Ukoliko se istovremeno sprovodi redukcija težine i dijeta bez soli, tada je efekat znatno bolji. Može se očekivati prosečno sniženje sistolnog pritiska za 10 mm (1,3 kPa) a dijastolnog za 7 mm (0,9 kPa).

Istraživanja koja su sprovedena u toku poslednje dve decenije jasno su pokazala povoljan uticaj programa aerobnog vežbanja na prevenciju i lečenje bolesti srca i krvnih sudova. Sprovođenje ovakvih programa može uspešno delovati i u lečenju blagih oblika hipertenzije.

Utvrđeno je da umereno aerobno vežbanje, ne više od tri puta nedeljno po 30—40 minuta može, već posle nekoliko meseci, dovesti do sniženja sistolnog pritiska od 8—12 mm (1,0—1,6 kPa), a dijastolnog do 6 mm (0,8 kPa). Ukoliko se ovakvi programi kombinuju sa dijetom bez soli, na taj način se, bez lekova, mogu regulisati blagi oblici hipertenzije.

Za tretman hipertenzije mogu se preporučiti sledeći sportovi: trčanje, plivanje, sportske igre i vožnje bicikla. Programi izometrijskog vežbanja kao što su dizanje tegova, vežbe na spravama i borilački sportovi ne samo da ne snižavaju krvni pritisak nego obično dovode do povećanja. Ovi sportovi podstiču lučenje kateholamina zbog čega dolazi do povećanog otpora u krvnim sudovima.

Nefarmakološke metode lečenja hipertenzije dobijaju sve veći značaj. To naročito dolazi do izražaja nakon otkrića poslednjih godina da diuretici i beta blokatori, osnovni lekovi za lečenje hipertenzije, mogu prouzrokovati neželjena dejstva koja ranije nisu bila poznata. Istraživačke grupe u Ruzveltovoj bolnici u Njujorku (1982), Masačusetsu (1982), Oslu (1982) i još u nizu drugih centara, utvrdili su da ovi lekovi mogu prouzrokovati povećanje VLDL i triglicerida, a u nekim slučajevima i LDL i holesterola u krvi.



Tags:, , ,
Posted in: Krvni pritisak

Comments are closed.

shared on wplocker.com