By August 13, 2015

Infarkt (simptomi i lečenje)

Infarkt srčanog mišića najčešće počinje snažnim bolom u grudima. Pojava ovog bola je najhitniji alarm. Život bolesnika, upravo u prvim časovima i minutima infarkta, visi 0 koncu i spas bukvalno zavisi od trenutka pružanja prve pomoći i vremena koje je bilo potrebno da se bolesnik smesti u koronarnu jedinicu.

Karakteristike bola koji se javlja prilikom infarkta treba dobro poznavati da bi se mogao razlikovati od angine pektoris, a pogotovo od drugih bolnih smetnji u grudima.

Mesto bola je, najčešće, čitav grudni koš, odakle se može širiti u obe ruke, prema ramenima, plećkama ili ka trbuhu.

Trajanje bola je duže od 20 minuta, a često traje neprekidno satima. Tada se naziva »status anginosus«.

Karakter bola je takav kao da cepa čitav grudni koš. U ređim slučajevima bolesnik ne oseća tipične bolove nego ima smetnje u vidu neodređene nelagodnosti u grudnom košu koje ne zna ’da protumači. Takvi bolesnici nisu ni svesni da su preležali infarkt, ali se njegovi znaci mogu registrovati na elektrokardiogramu gde ostaju trajno prisutni.

Ne postoje tipični činioci koji izazivaju bol. Infarkt može nastati u stanju potpunog mirovanja, ili u toku noći probuditi bolesnika. Kod jednog broja bolesnika često se dobija podatak da je infarkt usledio posle velikog fizičkog zamaranja ili pretrpljene stresne situacije.

Bol ne prestaje nakon tablete nitroglicerina i to je veoma značajna razlika u odnosu na anginu pektoris. Često je bol tako jak da se ublažava tek nakon injekcije morfijuma ili nekog drugog opijata.

Sigurna dijagnoza infarkta postavlja se pomoću elektrokardiograma. Na taj način moguće je, već u stanu bolesnika ili na drugom mestu, izvršiti pregled i utvrditi infarkt i njegovu lokalizaciju u srcu. Za postavljanje dijagnoze značajan je i nalaz povišenih koncentracija enzima u krvi. Ove materije su deponovane u ćelijama srčanog mišića i kada usled infarkta nastupi razaranje, dolazi do njihovog povećanja u krvi. Naročiti značaj ima povećanje transaminaza i enzima zvanih LDH (laktikodehidrogenaza) i MB-CPK (mioglobin-kreatinfosfokinaza).

infarkt lecenje

Razaranje jednog dela srčanog mišića neposredno ugrožava rad srca a time i život bolesnika. Kod jednog broja bolesnika infarkt nije praćen komplikacijama i tada se bolesnik posle nekoliko nedelja Iečenja dosta uspešno oporavlja. Češće su, međutim, prisutne mnogobrojne rane i pozne komplikacije infarkta. Komplikacije su uglavnom prouzrokovane poremećajima srčanog ritma, odnosno širenjem infarktog područja. Tako mogu nastati najteži poremećaji srčanog ritma, komorska tahikardija i fibrilacija, koje su najčešći uzroci smrti u prvim časovima infarkta. Pored ovih stanja, može nastupiti i čitav niz drugih poremećaja ritma, kao i pojava srčanog bloka koja zahteva hitno ugrađivanje pejsmejkera (veštačkog vodiča srčanog ritma). Druga grupa komplikacija kod infarkta prouzrokovana je razaranjem pojedinih zona srčanog mišića. Zbog toga mogu nastati rana i pozna srčana slabost od čega, takođe, umire veoma veliki broj bolesnika. Srčana slabost, naročito u toku prvih časova bolesti, lako može preći u kardiogeni šok — stanje sa potpunim slomom cirkulacije kod koga i danas, u najbolje opremljenim centrima u svetu, smrtnost iznosi 90—100%. U grupu ovih komplikacija spadaju takođe i, najčešće, smrtonosni rascep zida srčanog mišića, rascep pregrade između leve i desne komore, zatim pucanje papilarnih mišića koji upravljaju pokretima srčanih zalistaka.

U toku infarkta srčanog mišića mogu nastati i druge, veoma opasne komplikacije, kao što su embolija krvnih sudova mozga, donjih ekstremiteta i pluća, koje su praćene visokom smrtnošću. Tako veliki broj teških komplikacija razlog je izvanredno visokoj smrtnosti u infarktu. Oko 40—50% bolesnika, koji su pretrpeli infarkt, umire u toku prvih 20 dana bolesti, ali treba imati u vidu da su upravo prvi časovi najkritičniji. Najmanje polovina smrtnih slučajeva nastaje u toku prva dva sata i upravo u tim prvim časovima treba se boriti svim sredstvima za spas bolesnika.

Izvanredna dostignuća medicinske nauke tokom poslednjih godina usmerena su na to da se bitka dobije baš u tim prvim, kritičnim časovima. Njihova primena već danas daje spektakularne rezultate i sve više menja tok ovog strašnog oboljenja. Nova sredstva za borbu protiv infarkta su intrakoronarna tromboza, lekovi za smanjenje širenja infarktnog područja i rano ugrađivanje baj pasa.

Metoda intrakoronarne trombolize koristi se u lečenju infarkta od kraja 1980. godine i od tada je široko prihvaćena u čitavom svetu, a primenjuje se i u pojedinim centrima u našoj zemlji. Ovaj način lečenja sastoji se u tome da se nakon postavljanja dijagnoze infarkta bolesniku odmah uradi koronarografija i utvrdi tačno mesto na kome je jedna od koronarnih arterija začepljena trombom. Odmah nakon toga bolesniku se istim putem ubrizgava, direktno u začepljenu arteriju, lek streptokinaza (»Steptase«) koji dovodi do lize (razlaganja) tromba u krvnom sudu. Ukoliko je ova intervencija izvršena u toku prvih 6 sati od nastupanja infarkta, moguće je postići potpuno razlaganje tromba i omogućiti prohodnost arterije kao i pre infarkta. Čitava intervencija traje oko jedan sat, jer vreme potrebno da bi se tromb istopio iznosi prosečno 24—28 minuta.

Metoda intrakoronarne trombolize dosada je najviše doprinela smanjenju visoke smrtnosti u prvim časovima infarkta. Prema raznim studijama, kompletna prohodnost začepljene arterije postiže se kod 65—95% bolesnika. U uporednoj studiji koja je izvršena u šest velikih centara u SAD (1982) smrtnost od infarkta, kod bolesnika kojima je izvršena ova intervencija, iznosila je 2,5%, a u grupi koja nije lečena na taj način čak 18%. Jedna slična studija, čije je rezultate objavio Keneđi (1983), pokazuje da je smrtnost u toku prvih 30 dana nakon infarkta tri puta smanjena kod bolesnika nad kojima je izvršena intrakoronarna tromboliza.

Dugo vremena naučnici su na osnovu eksperimenata izvedenih na životinjama verovali da ćelije srčanog mišića podležu bespovratnom oštećenju već posle 10 do najviše 30 minuta od pojave potpunog začepljenja koronarne arterije. Danas je takvo shvatanje umnogome izmenjeno, jer su eksperimenti poslednjih godina jasno potvrdili da rana primena izvesnih lekova može zaštititi tkivo srčanog mišića od oštećenja u prvim časovima nakon infarkta. Na ovakvim eksperimentima zasniva se, danas, koncepcija o primeni lekova koji ograničavaju širenje infarktnog područja. Ovakvo dejstvo je utvrđeno pre svega za »Inderal« i druge lekove iz grupe beta blokatora, kada se, već u prvim časovima infarkta, bolesniku daju putem intravenske injekcije. U jednom eksperimentu je utvrđeno da ovi lekovi sprečavaju acidozu (razvoj kisele reakcije) u ćelijama srčanog mišića posle infarkta, što doprinosi njihovom očuvanju. Slično dejstvo na sprečavanje širenja infarkta imaju i neki drugi lekovi, naročito nitroglicerin kada se primeni u intravenskoj injekciji i hijaluronidaza.

Postoje prva, veoma uspešna, iskustva na većem broju bolesnika sa hirurškim lečenjem infarkta. Lečenje se sastoji u tome da se bolesniku odmah po postavljanju dijagnoze uradi koronarografija i odmah zatim ugradi baj pas na mestu arterije koja je začepljena. Ove intervencije vrše se danas uglavnom u SAD i procenat smrtnosti nije veći od 5%.

Oporavak posle infarkta

Komplikacije infarkta toliko su raznovrsne i mnogobrojne da i posle akutne faze neprestano ugrožavaju život bolesnika. Smrtnost u prvoj godini iznosi oko 10%, a zatim svake sledeće godine umire još 3—4% bolesnika. Kakva će biti prognoza bolesti i koliko će dugo živeti bolesnik koji je preležao infarkt zavisi pre svega od jačine infarkta, zatim od električne stabilnosti srčanog mišića i stepena ateroskleroze u koronarnim arterijama. Prognoza je uvek rđava kod bolesnika sa slabošću srčanog mišića i onih kod kojih postoje poremećaji srčanog ritma.

Bolesnicima koji su preležali infarkt može se preporučiti sledeći priručnik za svakodnevni život, koji omogućuje uspešno lečenje komplikacija i sprečavanje daljeg razvoja atero-skleroze, nastup ponovnog infarkta i iznenadnu smrt. Većinu tih preporuka dali su stručnjaci Međunarodnog kardiološkog društva u vidu uputstava za bolesnike.

Dijeta i lipidi

Mnogobrojne epidemiološke studije potvrdile su da je kod bolesnika sa preležanim infarktom sniženje povišenih vrednosti holesterola i LDL u krvi jedna od najvažnijih mera. Sniženje povišenih lipida u krvi omogućuje:

  • Usporeno napredovanje procesa ateroskleroze i povlačenje već stvorenih ateroma u krvnim sudovima.
  • Smanjenu sklonost ka pojavi tromboza u krvnim sudovima, što se objašnjava promenom strukture masti u ishrani.
  • Sniženje povišenog holesterola u krvi i uticaj na proces ateroskleroze moguće je ostvariti na sledeće načine: —
  • Ograničenjem kalorijskog unosa kod gojaznih osoba.
  • Primenom dijete protiv ateroskleroze koja je opisana u ranijim poglavljima. Glavni principi te dijete su minimalan unos masti (među kojima dominiraju one koje sadrže polinezasićene masne kiseline), a posebno namirnica koje sadrže holesterol. Postoji mnogodokaza da ishrana sa minimumom holesterola omogućuje ne samo dalje zaustavljanje napredovanja ateroskleroze već omogućuje i njeno povlačenje.
  • Povećanim unosom vlaknastih materija (mekinja i dr.) koje utiču na sprečavanje resorpcije holesterola u crevima iz namirnica.
  • Povećanim unosom proteina iz biljnih proizvoda i riba, umesto iz životinjskih produkata.
  • Primenom lekova koji snižavaju povišene lipide u krvi.

Pušenje

Treba učiniti sve moguće napore da bolesnici koji su preležali infarkt trajno ostave pušenje. Prema rezultatima nekoliko većih studija prestanak pušenja smanjuje kod takvih bolesnika rizik od novog infarkta i iznenadne smrti tačno za polovinu. Rizik od novog infarkta, čiji ishod nije smrtonosan, smanjuje se za 20—50%.

Hipertenzija

Sniženje povišenog krvnog pritiska ima značajan uticaj na funkciju srčanog mišića i sprečavanje komplikacija posle infarkta. Uspešno regulisanje krvnog pritiska takođe smanjuje rizik od ponovnog infarkta i omogućuje duži život bolesnika. Pored lekova za lečenje hipertenzije, bolesnici moraju koristiti sve druge nefarmakološke metode za sniženje krvnog pritiska. To su:

  • redukcija prekomerne telesne težine,
  • ograničena konzumacija alkohola,
  • ograničenje unosa soli,
  • sprovođenje aerobnih programa fizičke aktivnosti.

Šećerna bolest

Svim bolesnicima od šećerne bolesti, koji su preležali infarkt, treba preporučiti stalno i energično lečenje, a posebno se mora voditi računa o sledećim merama:

  • Redukcija prekomerne telesne težine putem ograničenja kalorija i vežbanjem umnogome potpomaže uspešno dejstvo lekova.
  • Dijeta bolesnika mora biti bogata tzv. kompleksnim ugljenim hidratima (krompir, žitarice, pirinač), a oskudna mastima sa zasićenim masnim kiselinama i holesterolom.
  • Ukoliko kod bolesnika istovremeno postoji srčana slabost i hipertenzija, neophodno je ograničenje soli. Lekovi iz grupe diuretika tijazidskog tipa moraju se primenjivati oprezno jer mogu dovesti do pogoršanja šećerne bolesti i poremećaja u prometu lipida sa povećanjem holesterola i LDL u krvi.
  • Beta blokatori se, takođe, kod ovih bolesnika moraju primenjivati sa oprezom jer mogu prouzrokovati hipoglikemiju (neželjeno sniženje šećera u krvi sa pojavom gladi, nesvestica i drugih tegoba).

Fizička aktivnost

Određeni kontrolisani programi fizičke aktivnosti preporučljivi su za bolesnike posle infarkta jer povećavaju opšte fizičke sposobnosti bolesnika, sposobnost srčanog mišića, re, gulišu težinu i omogućavaju sniženje povišenog krvnog pritiska.

Na većinu bolesnika povoljno deluju razni vidovi aktivnosti (pešačenje, trčanje, vožnja bicikla) u trajanju od 30—45 minuta, 2—3 puta nedeljno. Prilikom vežbanja treba postići vrednost pulsa koja iznosi 70% od maksimalnog pulsa za jednu osobu.

Beta blokatori i antiagregacijska sredstva

Primena beta blokatora i antiagregacijskih lekova značajno utiče na sprečavanje novog infarkta i iznenadne srčane smrti kod bolesnika koji su već jednom preležali infarkt.

Nitroglicerin

Nitroglicerin, koji se primenjuje u vidu tablete za stavljanje ispod jezika, neophodan je lek koji svaki bolesnik mora redovno nositi sa sobom. Bolesnici treba da budu dobro informisani o načinu njegove primene.

Radno mesto

Jedan od najznačajnijih ciljeva rehabilitacije bolesnika posle infarkta jeste vraćanje bolesnika na njegovo radno mesto i normalno obavljanje profesionalne delatnosti. Zavisno od stanja srčanog mišića svi bolesnici se mogu svrstati u četiri kategorije prema kriterijumima Njujorškog kardiološkog društva koji se koriste u čitavom svetu:

I klasa podrazumeva bolesnike kod kojih se znaci srčane slabosti, zamaranje, gušenje, nadražajni kašalj, otoci na nogama, kao i bolovi u grudima, javljaju samo kod velikih napora kao što su trčanje, penjanje uz veću uzbrdicu, nošenje teških tereta. Osobe koje spadaju u ovu klasu sposobne su za sva radna mesta sem za ona koja zahtevaju težak fizički rad.

II klasa obuhvata bolesnike kod kojih se znaci srčane slabosti pojavljuju već pri blažim naporima, kao što su brzi hod po ravnom terenu, penjanje uz blagu uzbrdicu i sl. Ovakv’ bolesnici sposobni su samo za posao, koji se obavlja sedeći, npr. rad u kancelariji sa punim ili skraćenim radnim vremenom.

U III klasu spadaju bolesnici kod kojih opisani znaci srčane slabosti nastaju već pri najlakšim, svakodnevnim aktivnostima, kao što su lagan hod, svlačenje, umivanje i sl. Oni su nesposobni za najveći broj zanimanja sem za neka intelektualna koja se mogu obavljati kod kuće (pisci, lektori, prevodioci).

IV klasa obuhvata najteže bolesnike. Znaci srčane slabosti su kod njih prisutni već u stanju mirovanja i oni su nesposobni za bilo kakav posao.

Alkohol

Nijedno alkoholno piće ne može se koristiti kao lek za srce, ni za vreme napada ni u drugoj prilici. Ipak, jedna čašica žestokog pića, čaša piva ili vina dnevno ne može štetno delovati, jer u tako malim dozama alkohol dovodi do povećanja HDL u krvi, frakcije lipida koji deluju zaštitno na proces ateroskleroze.

Kafa

Jedna šoljica kafe je dozvoljena, sem u slučaju hipertenzije i pojave poremećaja srčanog ritma, jer tada kofein može dovesti do pogoršanja.

Seksualna aktivnost

Selcsualna aktivnost je dozvoljena posle infarkta, iako se mora ukazati na činjenicu da se kod velikog broja muškaraca nakon toga javlja impotencija. To nije nikakva organska impotencija, nego je, po svemu sudeći, reč o psihogenim smetnjama prouzrokovanim strahom da će preterani napor i uzbuđenje ugroziti srce. Obično se osobama koje su preležale infarkt daje nekoliko saveta koji će upražnjavanje seksa učiniti bezbednim:

  • ljubav uvek sa poznatim partnerom,
  • izbor položaja i aktivnosti koje su skopčane sa najmanje telesne aktivnosti i zamaranja,
  • pri sebi uvek treba imati lek za prekidanje napada (nitroglicerin).

Godišnji odmor

Ne preporučuju se velike letnje žege jer mogu na organizam delovati kao pravi termički stres. Isto tako ni odlazak na odmor u toku hladnih zimskih meseci, u predele sa niskom temperaturom. Pri niskim temperaturama dolazi do pojačanog lučenja kateholamina, materija koje izazivaju pojačan i neekonomičan rad srca. Isto tako, preporučuje se izbegavanje većih nadmorskih visina.



Tags:, , , , , , , ,
Posted in: Srce

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com