By August 12, 2015

Dejeta za prevenciju i lečenje ateroskleroze

Dijeta za prevenciju i regresiju ateroskleroze
Mnogobrojni dokazi izvedeni iz eksperimenata, kliničkih i epidemioloških studija, potvrđuju da je ateroskleroza reverzibilan proces. Pravilno sproveden program ishrane ima zato najveći značaj u prevenciji ateroskleroze i njenih posledica kod zdravih osoba. Postoji takođe mnogo dokaza da se primenom dijete može prouzrokovati potpuna, odnosno delimična regresija već stvorenih ateroza u arterijama ili makar zaustaviti njihov dalji rast.

Danas više nema nikakve sumnje da je dijeta sa minimumom holesterola osnova svakog programa za prevenciju i regresiju ateroskleroze. Rana primena ovakve dijete može, uz suzbijanje drugih faktora rizika, sigurno sprečiti pojavu ateroskleroze u koronarnim 1 drugim arterijama. Baš zbog toga pomenuta dijeta predstavlja najpouzdaniji način sprečavanja oboljenja srca i krvnih sudova i postizanje dužine života koja je znatno iznad proseka i približava se punom stoleću.

Dijeta sa minimumom holesterola stiče sve veću popularnost i sve je više naučno utvrđenih činjenica koje uveravaju u njenu stvarnu preventivnu i terapijsku vrednost. Kada je Američko udruženje za srce prvi putpropisalo jedan takav program ishrane (1961) bila je to preporuka samo za bolesnike sa ishemičnim oboljenjem srca, one koji su pretrpeli moždani udar i imaju druge manifestacije ateroskleroze. Posle svega dve decenije (1982) isto udruženje preporučuje ovakvu dijetu, sa izvesnim modifikacijama, najširim kategorijama stanovništva. Praktično, svakoj zdravoj osobi starijoj od 23 godine.

Mnogobrojni dokazi sve više uveravaju da je dijeta sa minimumom holesterola najpravilniji način ishrane i najsigurnija preventivna mera za sprečavanje oboljenja srca i krvnih sudova. Ovakva dijeta je, bez sumnje, pogodna za ishranu svake odrasle osobe. Jedini problem je u tome što dijeta zahteva krupne izmene uobičajenih navika u ishrani. Dijeta sa minimumom holesterola, po svojoj suštini, bitno se razlikuje od nacionalnih kuhinja gotovo svih razvijenih zemalja, a znatno odstupa i od kuhinja koje su tipične za sve krajeve naše zemlje.

Činjenica je, međutim, da ovakva dijeta koja omogućuje dug život zahteva znatne promene u navikama, ali ne i krupna odricanja. Ukoliko se iz ishrane eliminišu sve namirnice koje sadrže znatne količine holesterola, još uvek ostaje dovoljno proizvoda koji omogućuju ukusnu a istovremeno i zdravu ishranu.
Osnovne karakteristike dijete sa minimumom holesterola su sledeće:

Sastav dijete sa minimum holesterola:
Kalorije: 1900
Proteini: 109gr 23%
Ugljeni hidrati: 239gr 50%
Masti: 58gr 27%
Holesterol: 150-300 mg

Unos kalorija

Za osobe sa normalnom telesnom težinom nije potreban veći kalorijski unos od 1900 kalorija (7980 kJ) pod uslovom da se ne bave težim fizičkim radom. Jedino je u tom slučaju potreban veći kalorijski unos. Kod gojaznih osoba neophodno je smanjiti unos kalorija, pa se primenjuju dijete sa i000—1800 kalorija (4200—7560 kJ). Redukcija telesne težine omogućava gubitak masti iz masnih depoa i dolazi do sniženja opasnog LDL i povećanja HDL, frakcije lipoproteina koja obavlja u krvnim sudovima zaštitnu ulogu u odnosu na razvoj ateroma.

Unos masti

Dnevni unos masti mora biti manji od 30% ukupnog kalorijskog unosa. Najvažnija mera i ključni princip ove dijete nalazi se u smanjenom unosu holesterola. Bez većih teškoća može se količina ove materije u ishrani smanjiti na unos od svega 150—300 mg dnevno što je dovoljno za uspešno preventivno delovanje. Smanjen unos holesterola hranom prouzrokuje sniženje koncentracije LDL i holesterola u krvi. S obzirom da su koncentracije LDL u krvi i zidovima krvnih sudova identične i da između njih vlada stalna ravnoteža, pad koncentracije LDL i holesterola u krvi omogućava preventivni efekat na rast i razvoj ateroma, odnosno povlačenje već stvorenih ploča.

Holesterol se nalazi praktično samo u namirnicama životinjskog porekla. Stoga se redukcija holesterola najbolje postiže ograničenim unosom ovih namirnica. Najstrože regresione dijete upravo se zasnivaju na potpunom odsustvu životinjskih produkata, na pravoj vegetarijanskoj ishrani.
Holesterol je neophodan sastojak organizma sisara, ali to ne znači da se mora uzimati putem hrane, jer se u telu sintetiše u sasvim dovoljnim količinama.

Druga značajna karakteristika unosa masti, pored smanjene konzumacije holesterola, jeste vrsta masti. Svaka mast ili ulje sastoji se od glicerola (jedne vrste alkohola) i masnih kiselina. Postoje dve vrste ovih materija. To su zasićene masne kiseline koje se pretežno nalaze u životinjskim namirnicama i mlečnim proizvodima: mesu, životinjskoj masti, slanini, govedini, jagnjetini, suhomesnatim proizvodima, buteru, pavlaci, punomasnom mleku, siru od punomasnog mleka i teškim hidrogenizovanim margarinima. Nezasićene masne kiseline sadržane su prvenstveno u biljnim uljima i tzv. mekim margarinima. Među nezasićenim kiselinama treba razlikovati mononezasićene čiji je glavni predstavnik oleinska kiselina i polinezasićene u koje spadaju linolenska i linoleična kiselina.

Postizanje pravilnog odnosa u ishrani između nezasićenih i zasićenih masnih kiselina je od isto toliko velikog značaja kao i redukcija unosa holesterola. Dejstvo nezasićenih kiselina je korisno jer one povećavaju izlučivanje holesterola preko debelog creva zbog čega ujedno smanjuju koncentraciju ove materije u krvi. Za razliku od njih dejstvo zasićenih masnih kiselina je štetno, jer one dovode do povećanja holesterola u krvi.

Različito delovanje dve grupe masnih kiselina, od kojih jedne snižavaju, a druge povećavaju koncentraciju holesterola u krvi utiču i na njihov odnos u ukupnom dnevnom obroku. Struktura unosa mora biti takva da od ukupnog unosa masti (30% svih kalorija) bar dve trećine (20% kalorija) otpada na nezasićene, a najviše jedna trećina (dakle ne više od 10% svih kalorija) na zasićene masne kiseline. To znači da u ishrani moraju dominirati namirnice koje sadrže nezasićene masne kiseline: biljna ulja i, prema poslednjim istraživanjima, morska riba. Unos namirnica koje sadrže zasićene kiseline, životinjska mesa, masti i mlečni proizvodi, podleže veoma značajnoj redukciji što je jedna od bitnih karakteristika dijete.

Unos proteina

Ukupan unos proteina je oko 23% svih kalo rija. Glavni izvori proteina su mesoT Jaja i mlečni_proizvodi._S obzirom da baš ove namirnice ‘sadrže znatne količine holesterola i zasićenih masnih kiselina koje povećavaju holesterol u krvi, neophodna je njihova redukcija. Uspešno sprovođenje dijete može se ostvariti jedino ako se izvrši supstitucija bar jednog dela životinjskih proteina biljnim. Preporučuje se primena soje, oljuštenog graška, pasulja, sočiva, griza, pšeničnih klica i ovsa koji su značajni izvori biljnih proteina. U pojedinim slučajevima sprovodi se potpuna vegetarijanska ishrana kod koje se celokupan unos proteina obezbeđuje isključivo iz biljnih izvora.

Unos ugljenih hidrata

Unos ugljenih hidrata treba da iznosi oko 50% svih kalorija. Preporučenu količinu treba uzeti pre svega u vidu kompleksnih prirodnih ugljenih hidrata kao što su hleb, testenine bez jaja, krompir, pirinač i voće. Unos običnog šećera i koncentrovanih slatkiša mora biti sveden na minimum. Upotreba slatkiša dovodi do povećanja LDL i holesterola u krvi, povećava rizik od šećerne bolesti i izaziva zubni karijes.

Opisana dijeta može se preporučiti praktično svakoj odrasloj zdravoj osobi, a još više osobama sa povišenim LDL i holesterolom u krvi. Ovakva dijeta svakako dolazi u obzir i za osobe sa aterosklerozom koronarnih i drugih arterija. Stoga se može preporučiti bolesrdcima sa anginom pektoris i onima koji su preležali infarkt, u cilju zaustavljanja i regresije ateroma.

Zasada nema nikakvih pouzdano utvrđenih naučnih podataka o tome koliko mora biti smanjen dnevni unos holesterola da bi. sigurno usledilo smanjenje ateroma u krvnim sudovima. Očigledno je ipak da svođenje dnevnog unosa holesterola na minimum pruža veće šanse za povlačenje ateroskleroze. Zbog toga se bolesnicima sa teškom aterosklerozom koronarnih arterija, koji boluju od angine pektoris ili su preležali infarkt, preporučuju znatno radikalniji dijetni programi. S obzirom na veoma mali kalorijski unos, od 800—1000 kalorija (3360—4200 kJ) postoje velike teškoće pri dugom sprovođenju ovakvih dijetnih programa. Zbog toga se trajna primena ove dijete preporučuje samo težim bolesnicima. Svim ostalim osobama sa manifestacijama ateroskleroze preporučuje se primena dijete u ograničenim vremenskim periodima. Eksperimentalna istraživanja su pokazala da iz zidova krvnih sudova nestaju »penaste ćelije« već posle 8—16 nedelja dijete. Stoga se smatra da se i za ovako kratko vreme može postići makar delimična regresija ateroma pomoću ovako radikalnog dijetnog programa. U svakom slučaju primena dijete u ovom periodu dovoljna je da dovede do značajnog smanjenja LDL i naravno holesterola u krvi, kao i regulisanja povećane telesne težine. Nakon postizanja efekta može se kasnije nastaviti s trajnom primenom dijete sa optimalnim kalorijskim unosom 1800—2000 kalorija (7560—8400 kJ).

Prema nalazima Džagamatana, do povlačenja ateroma kod eksperimentalnih životinja dolazi posle 14—17 meseci primene dijete sa minimumom holesterola. Kod čoveka je prema istom autoru potrebno duže vreme koje u proseku iznosi 1,5—3 godine. Ovde su, razumljivo, prisutne znatne individualne varijacije koje zavise i od drugih faktora koji utiču na pojavu, razvoj i zaustavljanje rasta ateroma. Neuspeh dijete uglavnom se može pripisati odstupanjima od utvrđenog programa i nedovoljno dugom pridržavanju.

Najpoznatiji program za regresiju ateroskleroze je tzv. »Pritikinova dijeta« prema N. Pritikinu, osnivaču centra za dugovečnost u Santa Moniki (Kalifornija). Autori dijete smatraju da ona deluje kao neka vrsta »nutritivnog baj pasa«. U svakom slučaju efekti koji su dosada postignuti kod više hiljada bolesnika sa anginom pektoris, sniženje LDL i holesterola u krvi, povećanje HDL, redukcija telesne težine i smanjenje odnosno nestanak stenokardičnih bolova jasno pokazuju sve njene prednosti.

Sve tri navedene dijete strogo su vegetarijanske. U ovim programima izvršena je potpuna supstitucija životinjskih izvora proteina biljnim, glavni izvor kalorija su kompleksni ugljeni hidrati, a unos ukupnih lipida i holesterola je odista minimalan. Očigledno je da su ovakve dijete deficitne u proteinima, zatim u unosu nekih neophodnih vitamina. Stoga se mogu preporučiti samo pojedinim kategorijama osoba, a to su pre svega:

  • bolesnici sa teškom aterosklerozom koronarnih arterija koja je utvrđena koronarografijom i koji nisu podvrgnuti operativnom lečenju (baj pas operaciji);
  • osobe mlađeg životnog doba sa familijarnom hiperholesterolemijom, kod kojih postoje izrazito povišene vrednosti holesterola u krvi, pa je zbog toga realan rizik od rane, difuzne ateroskleroze;
  • izrazito gojazne osobe kod kojih, pre svega, redukcija težine smanjuje rizik od ateroskleroze i njenih posledica.

Neophodno je raščistiti neke dileme vezane za problem vegetarijanske ishrane. Pre svega ovakva ishrana može se sprovoditi na tri potpuno različita načina. To su:

  • potpuna vegetarijanska (vegetabilna) ishrana isključivo biljnim produktima i to u presnom stanju;
  • laktovegetabilna ishrana koja podrazumeva, pored biljnih proizvoda, i mlečne produkte (mleko, sir, kajmak, buter);
  • ovolaktovegetabilna ishrana koja uz upotrebu biljnih i mlečnih proizvoda dozvoljava i jaja.


Tags:, ,
Posted in: Krv

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com