By August 9, 2015

Faktori rizika za kardiovaskularne bolesti

Ateroskleroza u koronarnim arterijama, usled ishemije (nedostatka kiseonika), prouzrokuje ozbiljne promene u srčanom mišiću koje se manifestuju u vidu ishemičnog oboljenja srca. U literaturi se veoma često sreću i drugi nazivi, kao »koronarna bolest«, »koronarno srčano oboljenje« i sl., međutim, mnogo važnije od toga je shvatiti da se ne radi o jedinstvenom oboljenju. U pitanju su različite slike oboljenja koje imaju isti uzrok, aterosklerozu koronarnih arterija i pojavu ishemije u pojedinim delovima miokarda.

Ishemično oboljenje srca podrazumeva pojavu sledećih oboljenja, odnosno stanja:

  • angina pektoris i to razni tipovi (u naporu, u miru i tzv. »vazospastična angina pektoris« koja je prouzrokovana spazmom koronarnih arterija)
  • nestabilna angina pektoris, ranije poznata kao »preinfarktno stanje« ili »intermedijalni koronarni sindrom«
  • infarkt miokarda
  • srčana insuficijencija (slabost srčanog mišića)
  • naprasna srčana smrt

Podaci WHO (Svetske zdravstvene organizacije) pokazuju da je u razvijenim zemljama više od 80% srčanih oboljenja kod odraslih osoba prouzrokovano aterosklerozom koronarnih arterija. U ovim zemljama na ishemično oboljenje srca otpada 30% svih uzroka smrtnosti. Smrtnost od rriozdanog udara, dakle opet od posledica ateroskleroze, čini 15% svih uzroka smrtnosti. ‘ ~

Kod osoba muškog pola najveća smrtnost od ishemičnog oboljenja srca je u sledećih deset zemalja: Finska, Škotska, Severna Irska, SAD, Australija, Novi Zeland, Irska, Velika Britanija, Izrael, čehoslovačka. Kod osoba ženskog pola samo je nešto drugačiji redosled: Škotska, Severna Irska, Irska, SAD, Novi Zeland, Australija, Izrael, Finska, Velika Britanija, Kanada.

Naša zemlja nije pri vrhu liste zemalja u kojima je stanovništvo najviše ugroženo aterosklerozom i ishemičnim oboljenjem srca, ali podaci pokazuju da je broj oboljenja srca i krvnih sudova iz godine u godinu u porastu.

Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku i Zavoda za hronična oboljenja i gerontologiju u Jugoslaviji je ukupan broj kardiovaskularnih bolesnika u 1980. god. iznosio 2 785 841. Stopa smrtnosti od posledica ishemičnog oboljenja srca kreće se oko 75 na 1000 stanovnika, što je daleko niže nego kod pripadnika muškog pola u Finskoj (blizu 700 na 1000 stanovnika) i oko tri puta manje od stanovništva SAD i Velike Britanije. U svakom slučaju, broj obolelih i umrlih u našoj zemlji od ishemičnog oboljenja srca je u daljem porastu.

Pojava ateroskleroze u koronarnim arterijama i ishemično oboljenje srca u uskoj su vezi sa činiocima koji se nazivaju faktori rizika. To su, u stvari, pojave čije se prisustvo može dovesti u vezu sa oboljenjem. Postoje dve grupe faktora rizika. Veliki faktori direktno utiču na razvoj koronarne ateroskleroze i prouzrokuju ishemično oboljenje srca. Mali faktori su pojave čije je prisustvo mnogo češće kod osoba sa ishemičnim oboljenjem srca i koje su u vezi sa obolevanjem.

Neki autori u faktore rizika ubrajaju i hiperurikemiju (povišene vrednosti mokraćne kiseline u krvi). Tačno je da je ovo stanje često udruženo sa prekomernom telesnom težinom, uživanjem alkohola i povišenim koncentracijama triglicerida u krvi. Nema, međutim, potpuno sigurnih dokaza da povišenje mokraćne kiseline samo po sebi utiče na pojavu ateroma.

Veliki faktori rizika imaju presudnu ulogu u nastajanju ateroskleroze koronarnih arterija. Među osobama umrlim od ishemičnog oboljenja srca, kod 75% javlja se jedan od ovih faktora: hipertenzija, povišeni holesterol u krvi ili pušenje. Istovremeno prisustvo dva ili sva tri velika faktora rizika višestruko povećava rizik od nastanka bolesti. Upravo zbog toga borbi protiv ova tri faktora treba posvetiti najveću pažnju, jer njihova eliminacija omogućuje značajno produženje čovekovog života.



Tags:, , ,
Posted in: Srce

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com