By Novembar 7, 2013

Ugljeni hidrati u ishrani dece važan su izvor energije

Troše se prilikom mišićnog rada i kretanja, stoga treba da ih ima obilno u dečjoj ishrani. I oni se mogu u telu slagati u rezervne smeštaje, odakle se, po potrebi, troše, a mogu se delom pretvarati u mast. Nalaze se u mleku, šećeru, žitaricama, voću i povrću. Sam šećer je koristan u ishrani, ali se ne sme zloupotrebljavati. Naročito ga ne treba davati pre jela u vidu slatkiša, jer ubija apetit smanjenjem lučenja želudačnog soka.

Namirnice bogate ugljenim hidratima

Hleb – Najvažniji izvor ugljenih hidrata je hleb od pšeničnog brašna. Hleb je odlična i zdrava hrana. Dobar hleb mora biti dobro umešen i pečen. Nedovoljno pečen hleb izaziva kod dece previranje i poremećaj varenja. Hleb od brašna dobijenog mlevenjem celog pšeničnog zrna sadrži, pored skroba, belančevine, masti, mineralne soli i vitamine, od kojih je naročito važan vitamin B (Be). Vitamin B (Be) nalazi se uglavnom u omotaču zrna, zato je polubeli hleb hranljiviji od belog.

Sem hleba, od pšeničnog brašna spravljamo i razna testa. Kuvana testa se lako vare samo ako su dobro skuvana.

Ugljeni hidrati u ishrani dece

Pirinač – Od ostalih žitarica u ishrani školske dece rado se upotrebljava pirinač (u jelu, kolačima, sutlijašu). Pirinač, slično pšeničnom zrnu, bogat je ugljenim hidratima, i u svom omotaču takođe ima mnogo vitamina B (Be).

Grašak i pasulj – Od zrnastog povrća grašak i pasulj imaju veliku hranljivu vrednost. Pošto imaju čvrstu celuloznu opnu, moraju se dobro skuvati ili dati u vidu pirea. Dodatkom masti upotpunjuje se njihova hranljivost, jer imaju ugljenih hidrata i malo belančevina, ali nemaju masti.

Krompir – Krompir ima manju hranljivu vrednost, jer sadrži dosta vode, ali je vrlo ukusan i deca ga rado jedu u svakom obliku: kuvan, pržen, kao salatu. Krompir ima oko 20% ugljenih hidrata, a ostalo je voda, ali pored toga ima mineralnih soli i vitamina C(Ce), koji se nalazi naročitoI u sloju uz samu ljusku.

Sličan sastav ima i pitom kesten.

Ostalo povrće, kao što su šargarepa, cvekla, repa, važno je za dečju ishranu jer sadrži obilje mineralnih soli i vitamina. Luk i rotkvice daju se povremeno sveži.

Zeleno povrće je važno zbog vitamina, naročito ako se jede sveže, kao zelena salata, paprika, paradajz. Deca dobro podnose boraniju, mlad grašak, međutim, kupus i karfiol teže vare. Spanać, zbog velike količine gvožđa, treba davati kad god ga ima, jer je gvožđe potrebno za pravilan sastav krvi, ali se ne preporučuje svakodnevno pošto sadrži mnogo oksalata. Paradajz je veoma važan u ishrani zbog vitamina C (Ce). Zelene slatke paprike, mlad luk, kao i salata takođe su izvori vitamina C(Ce). Pre spravljanja, salatu treba dobro oprati, a tako isto i sve povrće koje se jede presno.

Krastavci, bundeve i tikvice teže se vare zbog velike količine celuloze, koja je nesvarljiva. Treba ih davati samo povremeno.

Povrće treba da je sveže, da nije nagnječeno. Pri dugotrajnom kuvanju i podgrejavanju gube se vitamini, a suvišnim ceđenjem gube se mineralne soli. Povrće svojom čvrstom masom, celulozom, ispunjuje praznine u crevima, podstiče crevne mišiće na rad i tako služi za održavanje uredne stolice.

Deca rado jedu voće. Zrelo voće je veoma prijatna i zdrava hrana koja sadrži dosta šećera i vitamina. Nezrelo i prljavo voće može da izazove prolive. Deci treba davati prvenstveno sveže voće, a zatim kuvano kao kompot i pekmez ili pečeno.



Tags:, , , , , , , , , ,
Posted in: Deca

Comments are closed.

shared on wplocker.com