By Juli 17, 2013

Kako se priprema lekovito bilje za upotrebu i koji čajevi se najviše koriste?

Priprema lekovitog bilja za upotrebu

Koji čajevi se najviše koriste?

Biljke i čajevi koji se upotrebljavaju kao lek moraju biti dobrog kvaliteta. Stoga se lekovito bilje mora brati u vreme kada biljka ima najviše lekovitih sastojaka. Cveće i listovi beru se u vreme cvetanja biljke, a ne kad se cvetovi na biljci sasuše ili otpadnu, koreni i rizomi u rano proleće ili kasno u jesen, a kore za vreme cvetanja biljke. Plodovi i semenje sabiraju se zreli i osušeni.

Lekovite biljke suše se u hladu. Ako je u pitanju kampanjsko sušenje većih količina, na primer, kamilice, onda se suši u posebnim sušarama.

Da bi biljke sačuvale svoje lekovito svojstvo, potrebno je da se zna kako se čuvaju i spravljaju kao lek. Pre svega, treba znati da korenje; lišće i cvet moraju biti iseckani i ne smeju biti buđavi niti prašnjavi. Seme i plodovi koji sadrže mirisava i masna ulja ne smeju biti užegnuti. Lekovite biljke ne smeju biti starije od godinu dana, izuzev koru od krkovine, koja se može upotrebljavati u lekovite svrhe i posle jednogodišnjeg stajanja.

priprema lekovitog bilja

Lekovite biljke moraju se spravljati na određen način. Lekovite biljke koje se spravljaju kuvanjem moraju se kuvati dotle da voda u kojoj se biljka kuva ključa najmanje 15 minuta. Biljke kod kojih bi se lekoviti sastojci mogli kuvanjem uništiti spravljaju se na taj način što se preliju ključalom vodom, tj. popare, i ostave da stoje određeno vreme a pri tom se češće mešaju. Na ovaj način se iz biljke izdvoje samo sastojci koji su za lečenje korisni. U ostatku se zadrže sastojci, većinom tanin i smole, koji.bi mogli da ometaju dejstvo lekovitih sastojaka. Na primer, ako bismo senino lišće kuvali ili ga prelivenog ključalom vodom ostavili da stoji duže nego što je propisano, onda bi se u čaj izdvojile i smole koje mogu da prouzrokuju grčeve i bolove u crevima.

Lekovite biljke kod kojih je sluz glavni lekoviti sastojak spravljaju se na taj način što se samo potope u hladnu ili toplu vodu i ostave da stoje tako određeno vreme. Ovako se čini da se sluz jačim zagrevanjem ne bi zgrušala ili raspala. ,

Lekovite biljke koje su označene kao lekovi jakog dejstva, na primer, velebilje, opijum i dr., ne smeju se nikad mešati u čajeve niti s njima kuvati.

Važnije lekovite biljke i čajevi su:

GOMOLj OD SALEPA (Tubera salepi). Upotrebljava se kao vrlo dobro sredstvo protiv proliva kod dece. 2―3 g salepa, koji je prethodno osušen i samleven, prelije se šoljom mlake vode, češće se meša, pa procedi. Prema uzrastu bolesnika pije se svaki drugi sat jedna kafena ili supena kašika. . _ ‘

GORKI ČAJ (Species amarae). Upotrebljava se za pojačanje apetita, poboljšanje varenja i uopšte za jačanje. Čaj se spravlja na taj način pto se jedna kafena kašika gorkog čaja prelije šoljom ključale vode, češće se promeša, a posle pola sata stajanja procedi. Pije se na pola sata pre jela.

KAMILICA (Flos chamomiliae). Cvet od kamilice (titrice) vrlo je raširen kao lek u narodnoj medicini. Upotrebljava se u obliku čaja od osušenih cvetnih glavica. Čaj se spravlja na taj način sto se jedna kafena kašika kamilice prelije šoljom ključale vode i poklopi, češće se meša i posle četvrt-sata procedi. Maloj deci se daje čaj od kamilice protiv bolova i grčeva u stomaku i crevima. Sem toga, čaj od kamilice upotrebljava se za grgorenje, ispiranje guše i usta. Upotrebljava se i za obloge, naročito kod lakih zapaljenja očnih kapaka.

KIM (Fructus carvi) Suv zreo plod upotrebljava se kao dodatak odnosno kao začin raznim čajevima i jelima (čorbe, salate i dr.). Može da se melje i kuva zajedno sa kafom. Uzima se protiv podnaduvenosti, a može da se uzima dnevno po pola kafene kašike (oko 5 g). Ova ko ličina prokuva se u čorbi, kafi ili čaju. Pije se jedna šolja, obično našte srca.

KIČICA (Herba centauri). Upotrebljava se, osušena i iseckana, cela biljka zajedno sa lepim otvorenocrvenim cvetovima. Od ove biljke spravlja se čaj na taj način što se jedna kafena kašika (oko 5 g biljke) prelije šoljom ključale vode i poklopi, češće se meša i posle pola sata procedi, Uzima se kao lek za popravljanje apetita, za jačanje i za bolje varenje hrane. Pije se jedna šolja pre jela.

KORA OD KRKOVINE ― KRUŠINE (Cortex frangulae). Osušena I iseckana kora sa mladih stabala i grana upotrebljava se kao blago sredstvo za čišćenje, i to u obliku čaja. Jedna kafena kašika (oko 5 g) iseckane kore prelije se šoljom vode i kuva pola sata. Posle kuvanja malo se ohladi i procedi. Uzima se jedna solja pre spavanja ili ujutru našte srca.

KOREN OD BELOG SLEZA (Radix althaeae). Ova lekovita biljka upotrebljava se za ublažavanje kašlja. Uzme se jedna kafena kašika (oko 5 g) opranog, oguljenog, iseckanog i osušenog korena i drži dva sata potopljena u šolji mlake vode. Za to vreme češće se promeša i na kraju procedi. Pije se svaka dva sata po jedna supena kašika. Deci se daje srazmerno manja. doza. Koren od belog sleza dobro je poznat u narodnoj medicini i njegova upotreba mnogo je raširena. Upotrebljava se i za ispiranje kod raznih zapaljenja u ustima.

KORENI OD LINCURE (Radix gentianae). Osušen koren i rizom ove biljke mnogo se upotrebljavaju u narodnoj medicini. Upotrebljavaju se u više oblika, i to kao čaj u smesi s drugim biljkama, kao tinktura u obliku kapljica, i kao gorko vino ili gorka rakija. Čaj se sprema ca taj način što se jedna kafena kašika ovog korena (oko 5 g) potopi u šolji vode, kuva pola sata i meša dok se ne ohladi. Upotrebljava se za popravljanje apetita, za jačanje i protiv bolova u stomaku. Kao vino uzima se pre jela jedna. vinska čaša. Ukoliko je koren od lincure bio potopljen u rakiji, uzima se jedna rakijska čaša pre jela.

KOREN OD ODOLJENA (Radix valerianae). U jesen sabran rizom, zajedno s korenom odoljena, osušen na 40° C, upotrebljava se za umirenje nerava. Spravlja se tako što se pola kafene kašike (oko 5 g) suvog korena prelije šoljom ključale vode i ostavi da stoji pola sata. Pri tom se meša, posle toga se procedi i pije svaka dva sata po jedna supena kašika.

Odoljen je dobro poznat lek u narodnoj medicini i njegova je upotreba dosta raširena. Upotrebljava se često i kao lek za smirenja srčanih bolesnika.

laneno seme (Semen lini. Zrelo osušeno laneno seme upotrebljava se kao oblog za otvaranje čireva. Seme potopljeno u toploj vodi previje se zajedno sa izdvojenom sluzi na otečeno mesto.

LIST KADULJE (Folium salviae). Osušen i iseckan list upotrebljava se u obliku čaja kao lek za znojenje i za ispiranje usta od raznih zapaljenja. Čaj se spravlja tako što se jedna kašika kadulje (oko 5 g) prelije šoljom ključale vode, ostavi da stoji pola sata, češće meša na kraju procedi. Pije se po jedna šolja pre spavanja.

LIST MATIČNJAKA (Folium melissae). Pre cvetanja sabrani, iseckani i osušeni listovi upotrebljavaju se u obliku čaja. Čaj se tako što se jedna kafena kašika (oko 5 g) osušenog lišća prelije šoljom ključale vode, ovo se češće meša i posle pola sata procedi. U narodnoj medicini olek se upotrebljava za popravljanje varenja, za popravljanje apetita, ppodnaduvenosti. i bolova u stomaku. Pije se jedna šolja pre jela.

LIST OD PITOME NANE (Folium menthae piperitae). Upotrebljavaju se osušeni i iseckani listovi, u obliku čaja. Jedna kafena kašika (oko 5 g) osušenog lišća prelije se šoljom ključale vode, češće se meša i posle pola sata procedi i pije. Čaj od nane uzima se za osveženje, protiv bolova u stomaku, za pojačanje apetita, protiv povraćanja i za poboljšanje varenja. Uzima se i kod slabijih proliva. Pije se jedna šolja pre jela.

MANA (Manna). Mana je osušen sladak sok koji je iscureo iz povređenog stabla i grana dveju posebnih vrsta jasena, crnog i belog. Upotrebljava se kao blago sredstvo za čišćenje, i to većinom kod dece. Dnevno se uzima do dve kašike. Većim delom mana se upotrebljava u smesi sa drugim lekovima Za čišćenje, na primer, s gorkom soli i seninim lišćem. Uzme se jedna kašika ovakve smese (oko 5 g), prelije ključalom vodom, ostavi da stoji pola sata, češće se meša, zatim pocedi i pije, najbolje,našte srca.

MORAČEV PLOD (Fruetus focnniculi). Osušen i zreo plod upotrebljava se protiv podnaduvenosti, protiv bolova u trbuhu i kao dodatak odnosno začin raznim jelima. Od ovoga ploda spravlja se čaj tako što se pola kafene kašike (oko 5 g) prelije šoljom ključale vode, kuva četvrt sata, češće se meša i posle četvrt sata procedi. Pije se jedna šoljica pre jela.

PELEN (Herba absinthil). Vršni delovi i lišće od pelena sakupljeni, osušeni i potom iseckani upotrebljavaju se kao aromaticno i gorko sredstvo kod bolova u stomaku i za pojačavanje apetita. Od pelena spravlja se čaj tako što se jedna kafena kašika (oko 5 g) suve biljke stavi u šolju vode i greje dok voda proključa, promeša se i pusti da se ohladi. Posle se pije kao čaj. U narodnoj medicini je uobičajeno da se sveža biljka potopi u jaku rakiju i da se posle to pije kao lek, po jedna rakijska čašica našte srca.

SENINO LISCE (Folium sennae). Zrelo, osušeno i iseckano lišće od sene upotrebljava se kao jako i oprobano sredstvo za čišćenje. Od lišća se spravlja čaj na taj način što se jedna kašika (oko 10 g) lišća prelije šoljom ključale vode, češće promeša i posle dvadeset minuta procedi i pije. Senino lišće ne sme se upotrebljavati za vreme trudnoće, zapaljenja mokraćne bešike ili zapaljenja materice. Inače je upotreba seninog lišća vrlo česta.

SLAČIČINO SEME (semen sinapis nigae). Brašno: spravljeno od slačičinog semena upotrebljava se za lečenje reumatizma. Od brašna se spravlja gusta kaša, koja se, topla, previja na obolelo mesto i drži dok ne počne koža da crveni. Da bi se spravila kaša, za jedno oblaganje uzima se 20―100 g slačičinog brašna.

SLEZOV ČAJ (Species althaeae). Upotrebljava za ublažavanje kašlja i za lakše disanje. Uzima se u obliku čaja koji se spravlja tako što se jedna. kašika suvog čaja (oko 5 g) prelije toplom vodom, češće meša, procedi i pije. Pije se jedna šolja posle jela. Ne sme se prelivati ključalom vodom, jer se tako uništi sluz koja je glavni lekoviti sastojak ovoga čaja.

CVET od CITVARA (Flos cinae). Neposredno pre cvetanja sakupljene i osušene cvetne glavice citvara upotrebljavaju se za izbacivanje glista, mada sve ređe, jer se umesto njega upotrebljava santonin, koji se dobija iz ovog cveta. Uzima se u obliku čaja, a čaj se spravlja tako što se pola kafene kašike (oko 3 g) cveta kuva četvrt sata u šolji vode, zatim procedi i pije.

CVET OD ZOVE (Flos sambuci). Upotrebljava se čaj od osušenog cveta za znojenje i za ispiranje kod raznih zapaljenja u ustima. Manje se upotrebljava za pojačanje mokrenja. Čaj se spravlja tako što se jedna kašika (oko 5 g) cveta prelije toljom ključale vode, ostavi da stoji pola sata i pri tom se češće meša. Zatim se procedi i popije. Čaj se pije uveče pre spavanja, a usta se ispiraju svaki sat toplim čajem.

ČAJ ZA ČIŠĆENJE (species laxantes). Upotrebljava se kao blago sredstvo za čišćenje i protiv podnaduvenosti. Uzima se u obliku 4 ― seme.
čaja, koji se spravlja na taj način što se jedna kafena kašika (oko
5 g) prelije šoljom ključale vode. Ovo se češće meša, posle pola sata procedi i pije.

ČAJ ZA MOKRENJE (Species diureticae). Upotrebljava se kod lakših bolesti bubrega i mokraćne bešike. Čaj se spravlja na taj način što se jedna kašika (oko 5 g) suvog čaja kuva oko pola sata u dvesta grama vode. Ostavi se da stoji pola sata, češće se meša, zatim se procedi i pije. Ipak zbog osetljivosti obolelih organa treba pitati lekara za savet pre upotrebe ovog čaja. ..

ČAJ ZA PRSA (Species pectorales). Upotrebljava se protiv kašlja i za lakše disanje. Uzima se u obliku čaja koji se spravlja na taj način što se jedna kašika (oko 5 g) suvog čaja prelije šoljom tople vode, ovo se češće meša, posle pola-sata procedi i pije.

ČAJ ZA UMIRENJE NERAVA (Species sedativae). Upotrebljava se KOD nervnih uzbuđenja, protiv nesanice a uzima se i kod jačeg lupanja srca. Upotrebljava se u obliku čaja koji se spravlja na taj način zato se jedna kašika (.oko 5 g) suvog čaja prelije šoljom ključale vode, ovo se češće meša, posle pola sata procedi i pije.



Tags:, , , , , , , , , , , ,
Posted in: Lekovito bilje

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com