By Maj 3, 2013

Razvoj moralnosti kod dece kroz igru

Razvoj morala kod dece

Sam izraz moral potiče od latinske reči togez, što znači ponašanje, običaj, uobičajeni postupci. Pod moralom podrazumevamo sistem pravila i normi ponašanja u jednoj društvenoj zajednici. Moralnost ljudi predstavlja najviši domet njihovog razvoja. To je jedan od najsloženijih razvoja koji se proteže tokom celog života. Mnogobrojne studije razvoja pojmova i tipova ponašanja pokazale su da se dete ne rađa sa gotovim moralnim vrednostima, odnosno ono nije ni moralno ni nemoralno. Novorođeno dete je amoralno u tom smislu što njegovo ponašanje nije podložno nikakvim moralnim standardima.

Za moralni razvoj deteta od velikog je značaja odnos roditelj dete, odnosno koliko roditelji pomažu da ono prosuđuje o dobrom i lošem ponašanju. Ako je socijalno ponašanje deteta praćeno zadovoljstvom, onda će se ono ponavljati i s vremenom pretvoriti u naviku. Uticaj roditelja i ostalih članova porodice na dečji moralni razvoj je najpresudniji faktor. Porodica je model za ponašanje deteta, koji dete oponaša.

Kroz porodičnu disciplinu dete uči da se ponaša na način koji je pozitivan i poželjan. Sa moralnim obrazovanjem treba otpočeti već u najranijoj mladosti. Dete ne smemo u svemu zadovoljiti. Džon Lok je bio svestan da se posledice ranog dečjeg vaspitanja osećaju kroz čitav život. Od vrste odnosa koji postoji između roditelja i deteta zavisi i uticaj roditeljske discipline na moralni razvoj. Roditelji će više uticati na dete i njegovo moralno ponašanje ako u porodici postoje dobri odnosi.

I mala deca imaju osećaj krivice ako ne poslušaju pravila koja su postavili roditelji. U suprotnom, ako su odnosi između roditelja i deteta nepovoljni, promeniće se odnos deteta prema rđavom ponašanju, što će imati za posledicu bežanje deteta od škole, nepoštenje, a na starijem uzrastu ispoljavaće se u vidu mladalačke delikvencije. Nepoželjan je bilo kakav pritisak na decu u obliku prinude i zabrane. »Preterane zabrane, oštre kazne, odbijanje razgovora na ravnoj nozi, uskraćivanje objašnjenja sve to skupa zaustavlja razvoj i ostavlja decu u stanju u kojem jesu.« (B. Popović)

Poželjno je da zahtevi i naredbe ne budu praćeni oštrinom, kako bi se kod dece moglo razvijati mišljenje o sopstvenim postupcima i o postupcima drugih.

razvoj morala kod dece

LITERATURA

Dobro je da deci kroz poučne priče ukažemo na postupke raznih ličnosti iz svakodnevnog života.
Lektira utiče na moralne norme deteta, pa je stoga potrebno da roditelji i nastavnici podstiču dete na čitanje onih knjiga koje će doprineti formiranju poželjnih moralnih pojmova. Međutim, danas su kod dece naročito popularne sveske u kojimaje glavna tema kriminal, mržnja, zavist… što štetno utiče na moralne pojmove.

ZNACAJ IGRE

»Ni u jednoj drugoj životnoj situaciji deca nemaju tako značajnu ulogu u donošenju pravila i njihovom doslednom pridržavanju, kao u igri « (Milar) Rukovođeni pravilima, igrači su spremni da se odreknu svojih trenutnih želja u korist uloga koje su prihvatili. Igrač istovremeno ostvaruje dve funkcije: s jedne strane svoju ulogu, a sa druge kontroliše svoje ponašanje. Ta funkcija se rađa upravo u igri, zbog čega je nazivaju »škola voljnog ponašanja.« (Eljkonjin)

Kroz igru deca razvijaju samokontrolu, uče se da dele, uočavaju smisao organizovanog ponašanja u zajednici, što praktično prenose i na životne situacije.

»Igra predstavlja školu morala, ali ne morala u predstavi, već morala u akciji.« (Eljkonjin)

FAZE MORALNOG RAZVOJA

Dete uči da se ponaša putem imitiranja ponašanja roditelja i preko discipline. Poznati pedagog A. S. Makarenko govori o disciplini i kaže da disciplina nije samo red, tačnost, poslušnost, izvršavanje zahteva, nego i savlađivanje teškoća; on naglašava svesnu, inicijativnu disciplinu, a nikako slepo pokoravanje.

Od velike je važnosti da disciplina bude pravilna i da se upotrebljava dosledno, a ne slučajno i povremeno; onda će moralno ponašanje pre ili kasnije postati navika.

Herbert Spenser ističe da se deca moralno razvijaju veoma sporo i postepeno, da se valja zadovoljiti malim zahtevima, da ne smemo gomilati zahteve, a kad već nešto zahtevamo, da od tih zahteva ne odstupamo.

Moralni razvoj dece

Moralne navike se brže stiču ako se dete podstiče prijatnim motivima, kao što su priznanja i pohvale. Za ovaj razvoj od deteta se ne može očekivati da primenjuje moralno znanje u konkretnim životnim situacijama. Dete može, na primer, znati da je loše uzimati novac iz majčinog novčanika ili da je loše lagati, ali to znanje se odnosi na apstraktne pojmove i dete neće biti sposobno da ih primeni u novim i nepoznatim situacijama, već samo u sličnim.

To znači da dete nije u stanju da pojedine navike moralnog ponašanja uopšti kao opšte pravilo ponašanja. Na primer, ako detetu dozvolimo da ukrade kolač iz kutije za koju mu je rečeno da je ne sme dirati, ono će se zbuniti ako ga kaznimo što je uzelo olovku svoga druga ili igračku iz prodavnice. Krađa treba da se ocenjujekao nešto rđavo u svakoj situaciji, a kaznu za taj prestup valja dosledno primenjivati kako bi dete naučilo da se ponaša u skladu sa propisima svoje društvene zajednice. Moralno vaspitanje treba navodi dete da sagledava one crte koje su zajdničke u različitim situacijama na primer, dete od 8. do 10. godine treba da nauči da je lose uzimati novac koji pripada drugome, bez obzira gde se on nalazio.

Samo na taj način moralno vaspitanje može dovesti do razvoja opštih moralnih pojmova a ne specifičnih.

RAZVOJ MORALNIH POJMOVA

Za ovaj razvoj potrebno je da dete bude intelektualno, emocionalno .i socijalno zrelo kako bi ,,uvidelo povezanost izmedju nekog apstraktnog pojma i konkretne situacije.

Sve do devete ili desete godine dečji pojmovi su određeni i konkretni.
Formiranje opštih moralnih pojmova pojavljuje se posle devete godine.
Tada dete shvata da je krađa uopšte rđavo ponašanje ne samo u pojedinim situacijama. Dete uči da prosuđuje o svom postupku, kao o dobrom ili lošem na osnovu nastalih posledica. Ako je vaspitanje bilo dosledno, dete će brže naučiti da procenjuje šta je dobro a šta rđavo ponašanje: ako je, na primer, neki postupak loš, znaće da posle toga sledi kazna.

Kada dete formira moralne pojmove koji se mogu primenjivati u specifičnim situacijama i koje može da koristi za ocenjivanje svog ponašanja, kažemo da se kod deteta formira savest.

Dok je beba i mališan, dete ne oseća nikakvo kajanje zbog nekog svog postupka, zato što je potrebno da se prethodno razviju određene norme za dobro i zlo. Između treće i šeste godine postavlja se temelj za moralno ponašanje. Dete uči od odraslih sta je dobro a šta loše, ono zna da posle dobrog postupka sledi nagrada, pohvala, a posle lošeg kazna, te na taj način formira specifične moralne
pojmove. Zbog mentalne zrelosti i ograničenog iskustva dete nije u stanju da shvati razloge postojećeg pravila, i zato se u ovom periodu ne kaže detetu zašto je njegov postupak dobar ili loš, već mu se samo kaže kako treba da se ponaša. Pred polazak u školu dete počinje da shvata suštinu reči dobar ili loš. Ako su dečji postupci loši, to nije zbog neposlušnosti, već zbog neznanja. Pre pete
ili šeste godine dete ne oseća nikakvu krivicu za neki svoj loš postupak. Ako ga uhvate u nekom prestupu, ono neće osećati grižu savesti, već će biti zbunjeno i uplašeno zbog eventualne kazne. Isto tako, dete neće primećivati da je učinilo neki dobar postupak, ukoliko mu na to ne skrenemo pažnju.

U dobu od 7 -12 godina dete uči da se ponaša onako kako to grupa očekuje od njega. Dete će se pre opredeliti za moralne standarde svojih drugova, nego za moralne standarde roditelja. Sa 10 ili 12 godina dete može da shvati osnovne principe i suštinu pravila ponašanja. Međutim, ono je još uvek nesposobno da samo prosuđuje da li je neko delo dobro ili loše, već se mora osloniti na ono što je naučilo o dobrom i lošem. Posle 10. godine kod deteta se javlja snažno osećanje za pravdu i poštenje.

Dete ne voli nedoslednost roditelja, laž, kukavičluk… Neke od tih vrednosti ostaće trajno nepromenjene tokom celog života i značajno će uticati na njegovo ponašanje, dok će se druge vrednosti modifikovati i menjati s vremena na vreme, zavisno od novih socijalnih kontakata.

»Treba naučiti decu da mrze porok, ona moraju znati koliko je on sam po sebi ružan, da bi ga izbegavala ne samo u delima nego i u mislima.«
Montenj

»Dečja je laž delo odgajivačevih ruku.«
Ruso

»Pouke ostaju bez ploda ako se ne potvrđuju primerom.«
Dzon Lok

Roditelji će više uticati na dete i njegovo moralno ponašanje ako u porodici postoje dobri odnosi.



Tags:, , , ,
Posted in: Deca i porodica

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com