By Maj 1, 2013

Kako eliminisati glasno hrkanje u snu?

Kako najlakše zaustaviti hrkanje na prirodan način?

Saveti kako da prestanete sa noćnim hrkanjem 

Većina ljudi gleda na hrkanje kao na dosadno i izmetljivo ometanje sna. Ipak, nasuprot popularnom mišljenju, hrkanje je mnogo više od obične noćne buke. Zapravo, hrkanje može biti rani znak raznih zdravstvenih problema, a naročito opstrukcione apnee (zastoja u disanju) u snu. Uobičajeni simptomi opstrukcione apnee (zastoja u disanju) u toku sna: jutarnje glavobolje, visoki krvni pritisak, suva usta, bolno grlo pri buđenju, depresija, problemi koncentracije, smetnje u pamćenju, impotencija, preterana pospanost tokom dana, nemiran san (povećano prevrtanje u snu), osećaj gušenja, česta buđenja i nepravilan srčani ritam.

Hrkanje je uzrokovano vibriranjem mekih delova grla prilikom udisanja vazduha u toku sna. U slučaju opstrukcione apnee u snu, ta buka može biti stalna, gotovo pri svakom udisaju, ili isprekidana, ili sa periodima zadržavanja vazduha. Ti periodi zastoja u disanju nazivaju se apnee, pri čemu disanje zapravo prestaje tokom sna 10 sekundi ili više, ponekad više od 300 puta u toku noći. Apnee nastaju usled zakrčenja gornjeg vazdušnog puta na nivou resice ili korena jezika i mogu biti prekinute kraćim buđenjem.

Dok se pospanost tokom dana, prema proceni, javlja u 5 posto slučajeva, kadje reč o ovoj populaciji, 30 do 40 posto imaju i opstrukcionu apneu u snu. Osobe sa takvim poremećajem ne samo što hrču već mogu imati i druge vrlo ozbiljne simptome, iako misle da su dobro spavale u toku noći. Naime, noćna buđenja čine san isprekidanim ili uskraćuju osveženje koje san prirodno donosi. Niski nivoi kiseonika, do kojih dolazi kad je usled zakrčenja vazduh sprečen da dopre do pluća, takođe ugrožavaju mozak i funkciju srca.

Studije ukazuju da kod 70 do 95 posto slučajeva sa ozbiljnijom apneom u snu, dijagnoza nije ni postavljena. Kod miliona onih koji hrču nije otkriven taj ozbiljni problem, mada postoje ozbiljni simptomi. Prema jednom istraživanju u Kaliforniji, apnea u snu može da učini i više od prekidanja sna u toku noći: hrkanje i teško disanje mogu oštetiti arterije vrata i povećati rizik od moždanog udara. Osobe sa više od 20 apnea (potpuno zakrčenje) na sat tokom sna izložene su većoj smrtnoj opasnosti od ljudi sa manje apnea.

hrkanje u snu sa otvorenim ustima

Problem koji stvara težina

Do dve trećine ljudi sa opstrukcionom apneom u snu imaju težinu veću od normalne. Analiza podataka iz više studija nagoveštava da se povezanost između hrkanja i visokog krvnog pritiska, koronarnih oboljenja i moždanog udara može pripisati gojaznosti i zastojima u disanju tokom sna.

Muškarci mogu biti više skloni od žena prekidima disanja u snu zato što imaju veće naslage mekog tkiva u predelu vrata, koje se sastoji poglavito od mišića. Smetnje poput apnea u snu povezuju se sa gojaznoću i većim obimom vrata. Uobičajeni faktori rizika podrazumevaju: pol: muškarci dva puta češće od žena; Gojaznost veća od 20 posto idealne telesne težine; obim vrata: veći od 43 centimetara kod muškaraca i 38 centimetara kod žena; uvećani krajnici; devijacija pregrade nosnih šupljina; mala vilična kost ili njena pomerenos unazad; poremećaji u radu žlezda; Genetska sklonost: ponavljanje te bolesti u porodici; specifično Genetsko oboljenje: daunov sindrom, mada neuobičajen, može ići uz abnormalnu anatomiju lica ili gornjih disajnih puteva; lekovi ili narkotici: alkohol, hipnotici(pilule za spavanje), narkotična sredstva za ublažavanje bola, sredstva za umirenje.

Koje simptome možete imati

Da li vam se tokom dana muti u glavi ili osećate neku vrstu otupelosti? Slabije intelektualne moći (pažnja, oštroumnost, pamćenje) konstatovane su kod više od polovine osoba sa prekidom disanja u snu. Ozbiljniji problemi s kojima se možete suočiti su nedostaci u razmišljanju, opažanju, pamćenju, komunikaciji, i u sposobnosti da naučite nove informacije. To može dovesti do izuzetnog uznemirenja, smetenosti, razdražljivosti i, često, depresije. Ti simptomi se, zatim, još pojačavaju time što utiču na međuljudske odnose i radnu sposobnost. Neke osobe sa prekidom disanja u snu često se bude da mokre i misle da je to posledica uroloških problema. U stvari, pravi uzrok prekida sna je prekid disanja u snu.

Postavljanje dijagnoze

Iako preko 55 posto onih koji hrču o tome čak nikad i ne razgovaraju sa svojim lekarom, postavljanje tačne dijagnoze i te kako je bitno da bi se utvrdilo da li patite od zastoja u disanju tokom sna. Ako hrčete ili imate jedan ili više uobičajenih simptoma, vaš leka|) opšte prakse može vas uputiti na odgovarajuću kliniku gde će vas pregledati specijalista za poremećaje sna (obično pulmolog, neurolog, psihijatar ili ponekad otolaringolog).

Epvortova skala pospanosti

Tokom početnog ispitivanja lekar će vam dati jednostavan upitnik poznat kao Epvortova skala pospanosti. Stručnjaci je koriste da bi procenili sklonost ka dremanju tokom dana.
Koliko ste skloni da zadremate ili zaspite u sledećim situacijama, kada nije u pitanju jednostavni zamor? Ovo se odnosi na vaš uobičajeni način života u poslednje vreme. Čak i ako vam se ponešto od ovoga ne događa u poslednje vreme, pokušajte da zamislite kako bi to delovalo na vas.

Ispitivanje sna može otkriti opstrukcionu apneu u snu

Ako hrčete, ali nema dokaza o više ozbiljnih simptoma, može se primeniti u kući oksimetrija (kontrola nivoa kiseonika) tokom sna da bi se ustanovilo da li postoji zastoj u disanju za vreme sna. Ukoliko taj test pokaže značajniji pad nivoa kiseonika, vaš lekar će zahtevati potpuni polisomnogram.

Polisomnografija se vrši u nekom ovlašćenom centru za poremećaje sna, na bezbedan i bezbolan način, i daje zahtevane informacije o padu nivoa kiseonika usled zastoja u disanju i o disajnim problemima kad je reč o kvalitetu sna. Bitno je podvući da ispitivanje sna takođe može ukazati ka postojanje i drugih oboljenja u vezi sa snom, kao što je bolesna tiroida, odgovornih za pomenute simptome tokom ispitivanja sna, tehničar će pratkti i beležiti: protok vazduha u vašem nosu i ustima, respiratorni napor na koji ukazuju monitori na grudnom zidu i abdomenu, nivoi kiseonika, pokreti nogu, položaj tela (na leđima, potrbuške, bočno), elektrokardiogram (merenje aktivnosti srčanog mišića).

Pronalaženje delotvornog načina lečenja

Mada ima različitih načina lečenja zastoja u disanju tokom sna, i hirurškim i nehirurškim putem, smanjenje težine je često najbolja garancija da će lečenje biti efikasno. Uklanjanjem štetnih životnih navika i usklađivanjem telesne težine, osoba koja hrče može mnogo sebi da pomogne. Lake večera,.nepijenje alkohola i nepušenje smanjiće noćno hrkanje. Potrebno je uzeti u obzir i sledeće postupke:

Glava na povišenom Američki istraživači preporučuju spavanje na ležaju povišenom ispod glave i gornjegdela trupa, jer u tom položaju spavaču jezik neće lako zapasti prema ždrelu. Pri tom je bolje postaviti ispod madraca podmetak nego slokiti nekoliko jastuka, koji često ometaju disanje kad se u njih zavali. Ljude koji hrču treba navikavati da spavaju sa zatvorenim ustima, pa čak ih buditi iz sna i opomenuti da dišu na nos.

Ne na leđima Za vreme spavanja na leđima, donja vilica i koren jezika pomiču se unatrag i sukgavaju prolaz vazduhu pri disanju, što prouzrokuje ili pojačava hrkanje. Stoga treba spavati na boku ili, još bolje, na trbuhu. Pri tom se, ako »hrkač« pristane, može na leđni deo pidžame ušiti gumena .poptica (npr. teniska loptica), koja ometa spavača ako legne na leđa, pa se on refleksno okreće na bok i manje hrče.

Kapi za nos Ponekad se hrkanje može jednostavno suzbiti kapima za nos, ako je uzrok hrkanju upala nosne sluznice.

Proteza Pomoć može pružiti i posebno konsfuisana proteza od mekanog elastičnog materijalz, koja se uveče jednostavno pričvrsti na donju vilicu. Za vreme spavanja, proteza donju vilicu kežno povlači napred i tako održava disajne puteve slobodnim i onemogućava treperenje nepca.
Proteza protiv hrkanja slična je protezi za ispravljanje zuba.

Maska Metod sa najviše garancije naziva se stalni pozitivni pritisak vazdušnog puta, CPAP. To se ostvaruje nošenjem posebno prilagođene nosne maske tokom spavanja. Ta maska je povezana sa pumpom koja radi sasvim tiho i ubacuje vazduh u disajni put, kako bi se sprečilo njegovo zakrčenje. CPAP je uspešan u bezmalo 90 posto slučajeva, poboljšavajući kvalitet sna i smanjujući pospanost u toku dana, uz ublažavanje ostalih ozbiljnih simptoma.

Hirurški postupci, koji se obavljaju ambulantno ili bolnički, takođe se koriste u lečenju opstrukcione apnee u snu. Uobičajeni hirurški zahvati su:

Nazalna hirurgija hirurški zahvati za korekciju kolapsa nazalnih veluma /vrsta zalistaka/, devijacija nosne pregrade, uvećane kohne, nosni polipi, sinuzitis, i nosni tumor.
Tonzilektomija i adenoidektomija postupci kojima se može otkloniti uzrok opstrukcije disajnih puteva u slučaju apnee u snu.

Tonzilektomija i agenougektomija postupak koji primenjuje totalnu anesteziju i iziskuje boravak u bolnici od dva do tri dana. Hirurg će zasecanjem zadnjeg dela korena jezika proširiti oralni disajni put i smanjiti zakrčenje. Ovim hirurškim zahvatom ukpanja se dobar deo mekog nepca, resice i krajnika uz korišćenje elektrokautera, lasera ili noža.

Svaka osoba je drugačija

Ako patite od opstrukcione apnee u snu ili pretpostavljate da to može biti problem, imajte na umu da je svaka osoba slučaj za sebe. Porazgovarajte sa svojim lekarom o svojoj zabrinutosti zbog hrkanja, da bi se utvrdilo da li je potrebno dalje ispitivanje kako bi se dijagnostikovala opstrukciona apnea u snu. Kad se dijagnoza postavi, preduzmite neophodne korake da biste pronašli odgovarajuću metodu lečenja.

Tags:, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
Posted in: Disanje

Comments are closed.

Site speeded up by PHP Speedy Site speeded up by PHP Speedy

shared on wplocker.com