By April 29, 2013

Šta je strah, kako nastaje i kako se leči?

U jednoj staroj legendi priča se kako je kolera putovala jašući na svojoj kamili. Na tom putu srela je nekog ljubopitljivog beduina koji ju je upitao kuda ide.

»Idem u Bagdad da ubijem 20 000 ljudi«, odgovorila je kolera.

Posle izvesnog vremena beduin i kolera opet su se sreli. Sada je beduin grdio koleru: »Nisi mi kazala istinu. U Bagdadu nije umrlo 20 000 već 100 000 ljudi.«

»Kazala sam istinu«, odgovorila je kolera, »ja sam ubila 20 000. Strah je ubio ostatak.«

Dobro je poznata činjenica da je strah opasan neprijatelj ― ubica ljudskog zdravlja. Poznati su slučajevi ljudi koji su umrli od straha iako ih je ujela zmija koja nije bila otrovnica.

U svojoj knjizi »Psihologija straha«, dr Viljem Sedler ističe kako strah od neke bolesti u određenim slučajevima stvarno izaziva fizičke simptome oboljenja Ovo tvrđenje potkrepio je iznoseći slučaj jedne žene koja je umrla od raka koji nikada nije imala. Ona je zamislila da je ta bolest napala njen organizam pa je tako i umrla, iako nisu postojale nikakve indikacije koje su potvrđivale postojanje bolesti.

sta je strah, kako nastaje i kako se leci

Vrlo često strah ne ubija neposredno, već polako i podmuklo. To je otrov koji uslovljava pojavu zabrinutosti, nelagodnosti, bojazni, panike, užasa i ostalih sličnih stanja koja vrlo štetno deluju na funkcije ljudskog organizma.
Postoje oblici straha koji nisu štetni. Oblik straha koji ima zaštitnu ulogu, i primorava nas da zastanemo kad dospemo do ivice neke provalije, da zaključamo vrata kad odlazimo od kuće, da osmotrimo ulicu pre nego što je pređemo, svakidašnja je pojava koja ne ostavlja nikakve posledice.

To nije strah koji razara zdravlje i sreću, čovekove radne i stvaralačke sposobnosti. Međutim strah od grešaka na poslu, siromaštva, rata, odbacivanja od društva u kome se živi, bolesti, starosti, usamljenosti, smrti, opterećuje snage svakog pojedinca i ostavlja duboke tragove u njegovoj celokupnoj zdravstvenoj situaciji.

Ovaj strah sputava sve čovekove umne i fizičke snage. Takav čovek ostaje bez ideja, oseća tremu koja može toliko da ga obuzme da je u stanju da zaboravi i svoje ime. Strah može da bude tako snažno izražen da može da se pretvori u doslovni telesni simptom, kao što je na primer jaka glavobolja, jak bol u trbušnoj duplji, povremeno slepilo ili paralizovanost ruku.

Strah i zabrinutost često izazivaju glavobolju
najrasprostranjeniju bolest modernog čoveka Jedan poznati lekar ovako piše: »Većina glavobolja rezultat su rđavog korišćenja intelektualnih sposobnosti, zabrinutosti, straha, napetosti i pojave preterane osetljivosti. To izaziva vaskularne promene, napetost mišića i poremećaj telesnih funkcija.«

Strah je jedan od deset činilaca koje kardiolozi svrstavaju među uzročnike koronarnih srčanih bolesti, najveće neprijatelje zdravlja savremenog čoveka

Kako reaguje organizam na strah

Strah i njegova zaštitna ili štetna delovanja mogu se prikazati ovakvom slikom: jedan čovek izašao je u obližnju šumu da se prošeta. Uživajući u tišini, svežem vazduhu i opuštenosti, odjednom kao da je primetio da ga neki čovek, sakriven iza drveta, neprijateljski posmatra.

Još jednom je brzo pogledao na tu stranu i zapazio da je stranac bio neobrijana i čudno odevena osoba Istovremno spazio je i strančevu pušku i setio se jednog članka iz novina koji je izveštavao o bežanju jednog ozbiljno obolelog pacijenta iz obližnje duševne bolnice.

Nenaoružan i nezaštićen, naš poznanik doživeo je užasan strah. Taj intenzivni strah pokrenuo je dve male adrenalne žlezde, smeštene iznad svakog njegovog bubrega, na proizvodnju povećane količine adrenalina Ceo njegov organizam nalazio se u stanju potpune opreznosti i pripravnosti.

Adrenalin, u privremenoj cirkulaciji krvotokom, zaustavio je njegov proces varenja, raspoređujući veće količine krvi tamo gde je bilo najpotrebnije. Zatvorio je krvne sudove u koži, naš prijatelj je prebledeo, jer su dodatne količine krvi priticale u mišiće i unutrašnje organe.

Ovaj proces podstakao je jetru da oslobodi * više šećera ― izvor trenutne snage ― i pošalje ga u krvotok. Podstaknut je i puls, disanje i krvni pritisak, a ubrzalo i vreme zgrušavanja krvi u slučaju povrede.

Sve ovo odigralo se za nekoliko trenutaka.
Čovek koga smo dosada pratili, od ovog trenutka mogao je da trči brže, udara jače, podigne teži predmet i skače dalje nego što je to bio u stanju da čini dok je u njegovom organizmu vladalo uobičajeno stanje. On je sada bio spreman na borbu i trčanje. Između tih mogućnosti izabrao je bekstvo. Trčeći u cik-cak liniji ― sakrivao se iza grmova i drveća brzinom koju nikada ranije nije postigao.

Kad je stigao na bezbedno mesto, njegove nervne i hemijske reakcije su se smirile, popustile, a procesi u telu normalizovali.

Uglađeni strah

Da razmotrimo jedan drugi primer iz života čoveka koga već dobro poznajemo. Sedeo je za svojim radnim stolom u kancelariji i telefonirao. Posao koji je vodio nije uspeo.

Kad je spustio slušalicu, zahvatio ga je strah. Računao je da će ovaj posao doneti lep uspeh i njemu i preduzeću, ali umesto svega toga suočio se sa surovom stvarnošću ― neuspehom.

Njegov organizam odmah je vrlo precizno reagovao isto onako kako je reagovao u nepoznatoj opasnosti u onoj šumi. Organizam mu se spremio za borbu i bežanje. Međutim nije mogao da izabere ni jedno ni drugo. Boriti se? Protiv koga?

Da počne da trči? Kuda? Po kancelariji?
Borba koja postoji u njegovim mislima ne može brzo da se stiša. U skladu sa tim stanjem hemijske reakcije nisu se smirile, pa prema tome i njegovi telesni procesi ne mogu da se vrate u normalno stanje sve dok traju njegov strah i zabrinutost.

Ako potraje, izlučivanje adrenalina, tog neprocenjivo vrednog sredstva u sistemu čovekove lične zaštite od iznenadnih opasnosti, on postaje hroničan otrov. Nagomilani uticaj neprekidnog stresa može da dovede do putpune iscrpljenosti. Zavisno od intenziteta individualnih stresova pojavljuju se i oblici hroničnih oboljenja, počevši od astme pa sve do koronarnih oboljenja.

Pored toga rezultati određenih naučnih istraživanja pokazuju da: je strah isto tako zarazan kao i svako zarazno oboljenje. Majka može da prenese strah na dete, iako dete nije svesno onoga što se u određenom trenutku dešava

Veliku nelagodnost izaziva i boravak u blizini uplašene osobe. Čak i samo slušanje glasa takve osobe, koji je snimljen i reprodukovan, izaziva napetost.

Šta treba učiniti sa strahom?

Odlučna akcija je prvo što treba učiniti sa strahom. Porazgovarajte o svom strahu sa nekim u koga imate poverenja Ako vaš strah pripada naročitoj vrsti, za sagovornika odaberite onoga ko dobro poznaje vaš problem.

Dok tako delite strah sa osobom koja vas poznaje i razume, bićete iznenađeni koliko ćete se u tim trenucima bolje osećati. Iako čovek kome se poveravate nije u mogućnosti da umanji vaš problem, bićete u stanju da se stvarno, a ne emocionalno, borite protiv njega U svemu tome vodite računa da odaberete osobu koja neće izneveriti vaše poverenje i u čijem ćete se društvu uvek osećati sigunim.

Dok je problem koji vas opterećuje strahom u toku, budite fizički aktivni. To će vam uspešno pomoći da se udaljite od svojih mračnih, teških i uznemirujućih misli. Ako imate mogućnosti, plevite, kosite u svojoj bašti, obojite ogradu oko dvorišta, ili pođite u dugu, brzu šetnju … Zamor mišića omogućiće vam dobar noćni odmor.

Ljudi koji se muče sa svojim strahom obično su više povučeni u sebe i dosta udaljeni od okoline u kojoj žive. Oni mogu da budu veoma osetljivi prema mogućem osuđivanju, ali zato mogu da budu veoma samokritični i skloni samoposmatranju. Međutim, ako bi bili u stanju da svoju povučenost u sebe usmere prema društvu u kome žive, nalazeći svoje pravo mesto u njemu, učiniće veoma značajan korak u poboljšanju mentalnog i emocionalnog zdravlja

Bez obzira na oblik straha koji nas muči, moramo biti svesni da promena toka našeg shvatanja i prihvatanja stvarnosti nije laka Potrebno je da ovo imamo na umu i da se ne obeshrabrimo kad rezultati ne uslede tako brzo kao što smo očekivali.

Da bismo savladali »prvo ovaj, pa onda onaj strah«, najbolje je da tom problemu priđemo postepeno korak po korak. Svaki korak u suzbijanju straha zahteva određeni postupak usko povezan sa našom voljom.

Na primer, jedna veoma stidljiva i plašljiva osoba u naporima da savlada ovaj lični problem treba najpre da otpočne sa jednostavnim otvaranjem prema ljudima koji žive oko nje. U početku možda neće moći da prihvati sve što takav način života zahteva, ali upornost neće ostati bez rezultata

Poznat je slučaj jednog mladog čoveka koji je bio toliko pritisnut zabrinutošću da je jedva uspevao glasno da govori. Radio je u jednoj velikoj banci, zajedno sa još dvanaestak službenika koje je svakodnevno susretao u svom odeljenju. Međutim, dok se približavao svom radnom stolu, on ni sa kim nije govorio.

Lekar mu je savetovao da borbu protiv straha i stidljivosti otpočne navikavanjem na svakodnevne razgovore sa ljudima sa kojima radi. Bez obzira koliko bi to bilo mučno za njega, on je trebalo radosno da pozdravi svakog kolegu pored koga je prolazio na putu do svog radnog stola

On je to uporno činio pa je ubrzo i utvrdio da su rezultati bili veoma dobri. Sada je bio mnogo spremniji da prihvati i mnogo teže zahteve međuljudskih odnosa Tokom vremena uspeo je da razvije poverenje u samog sebe i iskoreni ličnu stidljivost i plašljivost. Čineći i postepeno ostvarujući ono čega se bojao, sigurno je pobedio strah i oslobodio se svih njegovih posledica



Tags:, , , , , , , , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com