By April 29, 2013

Šta je štitasta žlezda i kakvu ima ulogu u ljudskom organizmu?

Štitasta žlezda pripada grupi žlezda sa unutrašnjim lunenjem. To znani da ona svoj sekret (lučevinu) šalje neposredno u krv, bez posredstva nekog izvodnog kanala.

Nalazi se na sredini dušnika na prednjoj strani vrata. Teška je oko 30 grama i sastoji se iz dva kupasta dela međusobno povezana jednim suženim delom.

Ako pomoću mikroskopa pogledamo tkivo štitaste žlezde (tireodeje), uočićemo da se sastoji od velikog broja ovalnih delova. Svaki takav deo sastoji se od niza kockastih ćelija raspoređenih po njegovom obodu, dok je unutrašnjost ispunjena tečnošću zvanom koloid. U koloidu u vezanom obliku nalaze se hormoni koje izlučuje ova žlezda .Ćelije iz ovalnog dela izlučuju svoje hormone, sa jedne strane u njegov lumen, a s druge strane neposredno u krv. Hormoni koji se nalaze nagomilani u lumenu predstavljaju rezervu.

sta je stitasta zlezda

Štitasta žlezda izlučuje dva hormona: tiroksin i trijordtironin. Za sintezu (spajanje) hormona ove žlezde potreban je jod. Iz hrane i vode jod u crevima prelazi u krv, odakle ga štitnjača preuzima za »svoje potrebe«. Pošto se jod u štitnjaču doprema u obliku jodida, on tu najpre prelazi u elementarni jod. Zatim se vezuje za molekul tirozina koji je vezan za tireoglobulin. Tako nastaje monojodtirozin, a dodavanjem joda dijodtirozin. Daljim spajanjem u ovom složenom hemijskom procesi nastaje trijodtironin i tetrajodtironin-tiroksin. Ceo ovaj proces vrši se uz obilno učešće mnogobrojnih, još nedovoljno ispitanih enzima.

Delovanje hormona štitaste žlezde (trijodtironina i tiroksina) u organizmu je veoma važno. Oni deluju na osnovne hemijske procese u ćelijama ― na metabolizam belančevina, ugljenih hidrata i masti, zatim elektrolita i vode.

Delovanje ovih hormona naročito je važno u procesu pravilnog razvoja mozga kao i razvoja ploda u materici.

Kosti takođe ne mogu da se pravilno razvijaju u rastu ako u organizmu nema dovoljno hormona ove žlezde. Pod njihovim uticajem srce brže i efikasnije radi, a pored toga ubrzano je stvaranje crvenih krvnih zrnaca

Dejstvo tiroksina i trijodtironina je veoma precizno i svako odstupanje od normalne količine hormona u krvi izaziva određene poremećaje bolesna stanja Da do toga ne bi došlo brine se veoma precizan sistem regulacije koji sačinjavaju adenohipofiza (deo hipofize ― žlezde sa unutrašnjim lučenjem smeštene u lobanji) i hipotalamus ― deo mozga

Adenohipofiza izlučuje tireostimulirajući hormon (TSH), koji izaziva povećano lučenje štitaste žlezde. Kad je metabolizam u organizmu smanjen, izlučuje se više TSH, a kada je veći od normalnog, smanjuje se lučenje ovoga hormona (TSH).

Smatra se da hipotalamus izlučuje tireorilizing-faktor (TRF) koji deluje na advenohipofizu, a preko nje posredno na štitastu žlezdu. On je takođe pod uticajem impulsa sa periferije iz ćelija, koji zavise od matabolizma u njima

Uzroci smanjenog izlučivanja ove žlezde mogu biti: poremećaj u njenom razvitku] neka zapaljenja, tumori, atrofija u starosti, nedovoljna količina joda u hrani i vodi itd. Sama štitnjača u tom slučaju može biti povećana (gušavost) ili smanjena Ukoliko je do smanjenog izlučivanja došlo u toku razvoja ploda u materici dete će biti kreten ― mentalno zaostalo i patuljastog rasta Međutim, ako je do smanjenja funkcije došlo u toku života razviće se pphoes1eta ― otok po dželom telu, funkcije mozga biće usporene ― mišljenje i rad, reflesna aktivnost itd. Zbog poremećaja metabolizma masti doći će do ubrzane arterioskleroze. Rad srca bez stimulacije hormona tiroksina, biće poremećen, a kosti postati porozne.

Povećano lučenje hormona može biti izazvano raznim zapaljenjima, tumorima, stalnom psihičkom napetošću itd. Takve osobe su nervozne, gube telesnu težinu, osećaju lupanje srca, brzo se umaraju. Vrlo često imaju izbočene očne jabučice (egzoftalmus), što je posledica poremećaja ravnoteže u autonomnom nervnom sistemu i slično.

Ovo je samo uprošćen prikaz izgleda i funkcije ove relativno male žlezde. Njeno funkcionisanje je vrlo precizno i veoma važno. Možda to nismo očekivali od jedne relativno male mase tkiva teške 30 najviše 60 grama Mnogi između nas, verovatno, nisu ni znali da ona postoji. Međutim ona ipak tiho radi, i kao prijatna muzika doprinosi našoj životnoj radosti, omogućavajući tako skladan razvoj i rad našeg organizma



Tags:, , , , , , , , , , , , , , , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com