By April 28, 2013

Beli slez kao lek

Beli slez – prirodni lek za grlo i iskašljavanje

Teško bismo mogli poverovati da je jedan vladar u srednjem veku naredio da se na svim imanjima u njegovoj velikoj državi mora gajiti beli slez. Istorija je zabeležila da je Karlo Veliki 812. g.n.e. izdao takvu naredbu. Možemo li zamisliti čitava prostranstva zauzeta ovom korisnom biljkom koja je iz godine u godinu sve više osvajala tadašnju Evropu. Zahvaljujući toj akciji beli slez postoji danas u svim državama Međutim, svi nisu upoznati sa njegovom lekovitošću.

Da napomenemo i to da slez spominju i mnogi drugi pisci starog i srednjeg veka Među njima su Teofrast i Dioskorid.

Smatra se da beli slez vodi poreklo iz zemalja oko Kaspijskog i Crnog mora, kao i iz zemalja sa istočnih obapa Sredozemnog mora Odatle se raširio po celom svetu.

Kod nas ga najviše ima po adama i ritovima pored Tise, Dunava, Save i drugih reka To nam ukazuje na to da beli slez voli vlažnu zemlju, a naročito rečni nanos koji ga povremeno plavi.

Beli slez kao lek

Beli slez je lepa biljka visoka 1-2 m. Sva je obrasla gustim, finim dlačicama, tako da listovi imaju srebrnasto-beličastu boju. Listovi su spiralno poređani, a iz pazuha im izbijaju belo-ružičasti cvetovi. To je zeljasta biljka koja sadrži velike količine sluzi. Zbog toga se koristi kao efikasan lek protiv bolova u prsima, promuklosti, kašlja, zatim za ispiranje grla i nosa u obliku macerata

Macerat se spravlja tako što se u 200 g hladne vode stavi jedna supena kašika belog sleza Ovo se ostavi da stoji oko 2 sata, ali se za to vreme češće promeša Zatim se procedi i umlaćen macerat koristi kao čaj ili kapi za nos. Na taj način izdvajamo samo sluz. Spravljanje dekokta (odvar) ili kuvanje korena nije dobro, jer se ovim postupkom izvlači i skrob, pa tečnost postaje gusta, mutna i brzo se kvari. Skrob je u ovom slučaju balastna materija Koren belog sleza iskopan prve godine ima najviše sluzi. Prilikom vađenja korena mora se voditi računa da se biljka ne uništi. Zato je dobro da, kad se koren izvadi i odseče deblje korenje, glava razreže na onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i da se ponovo vrati u zemlju.

Posle vađenja iz zemlje, korenje se dobro očisti, opere, oguli i što pre osuši na temperaturi od 60-70 stepeni C da se koren ne bi uplesnivio. Posle sušenja koren se isecka Osušen koren ima bledo žućkastu boju, na prelomu je beo, brašnjav i praši se. Ukus mu je sladunjav.

U korenu belogo sleza ima oko 30-35% sluzi, 10% pektina, oko 35% skroba, 10% saharoze, malo invertnog šećera, masnog ulja Najviše sluzi, koja je ovde glavni sastojak, ima u oktobru, na kraju vegetacije.

Koren belog sleza ulazi u sastav mnogih čajeva kao što su ,Species Althaeae , Species pectoralles, a takođe se primenjuje i u dečjoj praksi kao Syrups Altaeae.



Tags:, , , , , , , , , , , , , , , , , ,
Posted in: Lekovito bilje

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com