Šta uzrokuje nesanicu i kako je lečiti (kako poboljšati san)

Bebe spavaju 22 časa na dan. Trogodišnje dete spava 11 časova noću i 2 časa preko dana, obično posle podne. Pošto u kasnijem razvoju vreme za spavanje skraćuje vreme za igru, dete se odupire potrebi da spava svedok se spavanje ne možedalje odlagati. Odrastao čovek, vođen čvrstom odlukom, možeda ostane budan duže od uobičajenih 16-18 časova, ali na kraju ipak mora da se povuče u stanje sna. Neprekidna, forsirana budnost izvedena u laboratorijskim uslovima na zdravim dobrovoljcima bila je produžena na 264 časa. Tako izrazit nedostatak sna uzrok je mnogim umnim i fizičkim promenama. Šta predstavlja ta zagonetna tajna nazvana snom? Zašto nismo u toku celog svog života
budni?

Fenomen sna zaokupljao je coveka tokom mnogih vekova. U početku to je objašnjavano i prikazivano kao rezultat povlačenja krvi iz mozga. Kasnije se smatralo da do toga dolazi uvek kada mozak postane prenatrpan, prepunjen. Nedavni pokušaji da se objasni fenomen sna pojavili su se zasnovani na promenama u telesnim hemijskim procesima. Na primer parazit koga u tropskim predelima prenose komarci i koji izaziva elefantijazu (e1erćaptabJb) pojavljuje se u krvi svoga domaćina samo u periodu sna. Dok je mnogo toga još neispitano, sigurno se zna da se koncentracija ugljen-dioksida u krvi povećava za vreme sna. Međutim ovo povećanje ugljen-dioksida lako može da se objasni na osnovu normalnog usporavanja disanja. Sa druge strane, studije ponašanja sijamskih blizanaca koji imaju isti krvotok, pa prema tome i iste telesne hemijske procese, pokazale su da dok jedan od blizanaca duboko spava, drugi je budan i sposoban da obavlja normalne aktivnosti.

Ispitivanje sna

Najviše saznanja o fenomenu sna ostvareno je u toku protekle tri decenije i rezultat je proučavanja i laboratorijskog ispitivanja sna.

Otkriće elektroencefalograma, grafičkog registratora »moždanih talasa« koji je pronađen 1929. godine, pripremilo je put za naučno proučavanje sna. Godine 1937. došlo se do saznanja da se slika moždanih talasa menja u raznim periodima sna i to od brzih kratkih talasa za vreme lakog sna do sporijih, dužih talasa za vreme dubokog sna

Godine 1953. utvrđeno je da se brzi pokreti očiju vrše periodično za vreme normalnog sna. Spajanjem merenja brzih pokreta očiju sa merenjem električne aktivnosti mozga (EEG) mogu se grafički prikazati različite faze u toku normalnog sna.

U periodu ovog otkrića stvorena je teorija da brzi pokreti očiju mogu biti u vezi sa snivanjem. Ovo je bilo potvrđeno time što su budili osobe u tom periodu sna. Osamdeset odsto potvrdilo je da su bili usred živih snova kada su ih probudili. To se stalno potvrđivalo u mnogim laboratorijama za ispitivanje sna. Tako su fiziolozi doznali da snivanje može da se desi i drugom prilikom, u drugo vreme, ali to nisu živi, uzbudljivi, vizuelni snovi o kojima je bilo reči za vreme brzih pokreta očiju. Pronađeno je da su aktivnosti mozga za vreme snova povezane i sa boljim zapamćivanjem. Ovo bi moralo pokrenuti one koji uče da povedu računa o spavanju u periodu spremanja ispita.

Posle otkrića »normalne slike sna« u laboratorijama za istraživanje ovog fenomena proučavane su razne varijacije. Na primer pošto je neka osoba u periodu brzih pokreta očiju bila lišena sna, utvrđeno je da je kasnije pokazivala tendenciju da nadoknadi to vreme. Ako je pak bila lišena dubokog spavanja, kasnije je produžila periode dubokog sna

Posle produžene prinudne budnosti mnogi ljudi nisu u stanju da čitaju ili da za trenutak jasno vide. Pored toga može doći do poremećaja u razmišljanju, što podseća na raporte vojnika koji su morali ostati budni u toku dugih vremenskih razdoblja u toku ratnih akcija. Ovi ljudi često su odbacivali zapovesti samo zato što nisu bili u stanju da razumeju ono što im se kaže. Oni su bili izrazito ravnodušni prema svim osnovnim pravilima zdravog razuma

Svaki ispitivani čovek pokazao je sliku lakog sna koji se smenjivao sa dubokim snom u toku cele noći. Oni koji hodaju ili govore u snu čine to za vreme svog dubokog sna To isto važi i za onu decu koja mokre u krevetu. Bebe i teški fizički radnici imaju duže periode dubokog sna.

Svako ima periode lakog sna udružene sa brzim pokretima očiju, a za vreme ovog perioda, 3 ili 4 puta u toku noći, svako sanja. Neko će se probuditi u pola noći usred živog snivanja. Međutim najčešće se ne sećamo poslednjeg perioda snivanja, otprilike u rano jutro, pošto se čovek možda budi u toku poslednjeg perioda brzih pokreta očiju. Neki sanjaju, ali ne mogu nikada da se sete svojih snova.

Istraživači sna ispitivali su sadržaj snova time što su budili ljude koje su testirali u toku brzih pokreta očiju. Kao što se i očekivalo, sadržaj sna veoma je sličan životnim iskustvima pojedinaca Mala deca sanjaju o životinjama i drugovima iz igre. Starija deca sanjaju više o ljudima, naročito o odraslima koji imaju važnu ulogu u njihovom životu. Osećanje straha i zatvaranja javlja se onda ako su ove važne ličnosti neljubazne i obesne.

Šta ljudi najčešće sanjaju – Snovi odraslih ljudi često su u vezi sa automobilima, novcem ili nepoznatitm svetom. Žene sanjaju o domaćim aktivnostima, odeći i poznatim ljudima. Ljudi imaju tendenciju da pokažu više fizičke agresivnosti u svojim snovima, dok žene obično izveštavaju o razgovorima i emocionalnim reakcijama. S vremena na vreme dolazi i do seksualnih snova, mnogo češće kod muškaraca nego u žena. Gravidne žene često imaju i rđave snove u vezi s porođajem ili mogućnošću da se dete rodi sa deformacijama

Prvi san u toku noći redovno je vezan za tekuće probleme. Snovi za vreme kasnijeg perioda spavanja mnogo su podložniji vezama sa događajima iz prošlosti. Snovi u ranu zoru često obuhvataju tekuće situacije.

Nesanica ― Savremeno društvo karakteriše se velikim brojem ljudi koji pate od nesanice. Oni ili imaju teškoća zbog toga što ne mogu zaspati ili što ne mogu da spavaju. U dobu ispod 50 godina života problem se sastoji u tome što se obično teško zaspi; preko 50 godina starosti problem je u učestalosti buđenja i u ranom buđenju.

Klasifikacija oblika nesanice:

1. Nesanica izazvana napetošću ― pojavljuje se kod onih koji svoje brige nose sa sobom u krevet.

2. Nesanica od umora
— pojavljuje se kod onih koje uhvati san odmah posle večere zato što su premoreni, a posle toga, tj. u vreme spavanja, ne mogu zaspati.

3. Nesanica izazvana raznim nelagodnostima
– karakteristična je za one koji se bude u toku noću zbog bolova od
artritisa, pokvarenog stomaka ili čireva u trbušnoj duplji.

4. Učestala nesanica
– pojavljuje se kod onih koji se često bude u toku noći i ostaju u stanju lakog sna, tako da im se čini da nisu »oka sklopili u toku noći«. Stariji ljudi češće pate od ove vrste nesanice.

Lečenje nesanice veoma je različito i zavisi od ličnih karakteristika određene osobe. Ljudi koji imaju ozbiljne teškoće zato što ne mogu zaspati često pribegavaju uzimanju alkohola ili pilula za spavanje. I jedno i drugo ne predstavlja mudar izbor i rešenje, jer upotreba alkohola ili lekova može lako da postane navika Ovi lekovi izvitoperuju sliku sna, smanjujući period brzih pokreta očiju. Pošto se prestane sa uzimanjem lekova, san iz perioda brzih pokreta očiju često je udružen sa zastrašujućim noćnim morama Ekstremni primer ovoga su halucinacije koje se javljaju u teškom obliku pijanstva

Ako doživi problem nesanice, čovek treba dobro da ga analizira Posle toga treba da se pozabavi uzrokom. Redovne vežbe i intenzivno kretanje važna su mera koja se mora primeniti u svakom obliku lečenja

Spavanje je zanimljiv fenomen u našem životu. U odnosu na.tu pojavu postoje mnoga pitanja na kojajoš nije dat odgovor, uključujući utoi najosnovnije pitanje ― zašto spavamo? Bez obzira na sve dileme san je vrlo važan faktor u očuvanju i održavanju zdravlja ?