By April 25, 2013

Koronarna bolest srca

Šta je koronova bolest? Koji su uzroci? Posledice? Kako se leči?

KORONARNA BOLEST najčešći je uzročnik smrti u razvijenim zemljama. Godišnje u SAD od te bolesti umire 500.000 ljudi. Posledica je nedovoljne opskrbe srčanog mišića krvlju, odnosno kiseonikom. Javlja se kad potrebe za kiseonikom prelaze mogućnost opskrbe i najčešće je posledica ateroskleroze, koju karakteriše stvaranje masnih naslaga na površini krvnih sudova što sužava lumen arterija i na taj način smanjuje protok krvi. Drugi razlog pojave ovakvih tegoba je prolazno stezanje arterija koje se češće javlja noću. Ova dva uzročnika koronarne bolesti najčešće se kombinovano javljaju.

Srčani mišić koji radi danonoćno je najaktivniji mišić u našem organizmu. Zbog toga su njegovi zahtevi za kiseonikom veliki. Nije čudo da on prvi oseti posledice ateroskleroze. Bolest se ispoljava bolovima ili osećanjem nelagodnosti iza prsne kosti koji se najčešće javljaju prilikom napora kada mišić pojačano radi i u skladu sa tim zahteva više kiseonika.

Prilikom javljanja prvih simptoma obično je već začepljeno oko 50% lumena krvnog suda. U mirovanju napadi angine javljaju se kad bude zatvoreno 90% krvnog suda. Ukoliko se bolest ne uspori ili ne leči, može nastupiti potpuno začepljenje krvne žile i infarkt srčanog mišića. Drugi mogući ishod bolesti je iznenadna srčana smrt, najčešće noću u razdoblju kada se aktivira autonomni živčani sistem i nastupa spazam krvnih sudova.

 Koliko sam čovek može sačuvati srce od ove bolesti?

Veoma mnogo! Faktori rizika koji ubrzavaju razvoj koronarne bolesti odnosno arteroskleroze su:prekomerna telesna težina, hiperholesterolemija, fizička neaktivnost, pušenje, visoki krvni pritisak, šećerna bolest, stres, oralna kontraceptivna sredstva.

Svaki od ovih činilaca doprinosi razvoju ateroskleroze odnosno koronarne bolesti, i zato bi bilo idealno ukloniti sve ove rizične faktore ili bar smanjiti njihov uticaj. Prevencija koronarne bolesti odnosno njenih komplikacija, kao što je infarkt miokarda, može

se ostvariti menjanjem životnih navika i lekovima. Razmotrićemo uticaj svakog od ovih činilaca koji su međusobno usko povezani.

Prekomerna telesna težina jedna je od bolesti kojima je sklona većina stanovništva. Posledica je prekomernog unosa hrane (kalorija) u organizam. Dodatni kilogrami traže i dodatnu opskrbu krvlju što se odvija nauštrb srčanog mišića koji zbog toga dobija manje krvi. Dodatni kilogrami takođe menjaju funkciju autonomnog živčanog sistema što se odražava u radu srčanog mišića. Prema tome simptomi bolesti se u gojaznih bolesnika javljaju ranije, jer takvi bolesnici mogu manje podnositi dodatne potrebe za kiseonikom koje se javljaju u toku napora. Zbog toga je kontrola telesne težine od velike koristi za svakog čoveka, jer njenim smanjenjem raste opskrba srčanog mišića krvlju.

Gojaznost je usko povezana s količinom masti u krvi, što neposredno pogoduje nastanku ateroskleroze. Ona je često znak smanjene fizičke aktivnosti. Neodgovarajuća ishrana sa mnogo masti, ugljenih hidrata, doprinosi povišenju holesterola, triglicerida i ukupnih masti u krvi što ubrzava razvoj koronarne bolesti. Istovremeno u krvi opada nivo nekih zaštitnih lipoproteina koji usporavaju razvoj koronarne bolesti. Zbog toga u svetu buja pokret koji se zalaže za pravilnu prehranu. Izlazi na stotine časopisa koji na svojim stranicama propagiraju zdrav način ishrane ne samo zbog prevencije koronarne bolesti i njenih komplikacija nego i niza drugih bolesti.

Koronarna bolest srca

U poslednje vreme dokazano je da ishrana ribljim mesom koje u sebi sadrži neke nezasićene masne kiseline usporava razvoj koronarne bolesti. U narodima koji jedu mnogo takve ribe (npr. Eskimi, Japanci i Holanđani) učestalost smrti od srčanih oboljenja je niža. Na primer, ispitivanje stanovnika pojedinih delova naše planete, koji su jeli oko 35 grama ribe dnevno, pokazala su da je smrtnost od koronarne bolesti bila čak i za 50% niža. Smrtnost od raka ostala je nepromenjena. Ustanovljeno je antiaterosklerotsko delovanje tih kiselina, povoljan uticaj na krvni pritisak u blažim slučajevima povišenog krvnog pritiska i smanjen odgovor krvnih sudova na kateholamine koji se oslobađaju u stresnim situacijama. Skuše, pastrmke, sardine i haringe najbogatije su ovim kiselinama, a radi se i na stvaranju tableta koje će ih sadržati. Neki stručnjaci preporučuju da ih treba uzimati zajedno sa

C vitaminom. Te kiseline utiču povoljno i na neke upalne bolesti (npr. reumatoidni artritis, astmu, psorijazu, dijabetes). Uz dijetu postoje i lekovi koji smanjuju nivo holesterola u krvnom serumu. Tako je naprimer dokazano da neki lekovi (kolestiramin, gemfibrozil) smanjuju učestalost koronarne bolesti oko 35%, učestalost nefatalnog infarkta miokarda

19%, a smrtnost od koronarne bolesti za. oko 24%. Ipak, lekovi su tek drugi korak u prevenciji bolesti a osnovno je menjati životne navike.

Za prevenciju koronarne bolesti veoma je važna fizička aktivnost. Svakodnevne vežbe povećavaju potrošnju kalorija, doprinose smanjenju telesne težine, povećavaju toleranciju ugljenih hidrata, snižavaju masnoće u krvi, utiču na sve faktore rizika koronarne bolesti. Zbog toga bi trebalo uključiti fizičku aktivnost u svakodnevni život. U SAD je prošla moda ioginga, jer je primećeno da nekritično trčanje povećava rizik od ozleda, pa čak i pojave koronarne bolesti. Zapaženo je da je podjednako zdravo i hodanje što je i mnogo lakše sprovoditi. Svakodnevno hodanje, odlazak na posao pešice, ili korišćenje stepenica umesto lifta dodatno troši kalorije i neprimetno povećava kondiciju kao i zdravstvenu sposobnost pojedinca.

Pušenje je jedan od velikih rizika koronarne bolesti. Poznato je da je opasnost koronarne bolesti dvostruko

veća u pušača, a učetvorostručuje se ako bolesnik ima povišen krvni pritisak. Smatra se da nikotin povećava smrtnost u bolesnika s koroarnom bolešđu za oko 30%. Napadi angine pektoris češći su u pušača za oko 3 puta, i traju oko 12 puta duže. To je posledica porasta frekvencije pulsa i otpora protoku krvi što opterećuje srčani mišić. U zemlji u kojoj 40% stanovništva puši i te kako treba upozoravati na ovu opasnost. Mmajmo na umu da je pušenje znak neprosvećenosti i kašnjenja u prihvatanju naučnih spoznaja, Kolika je važnost pušenja svedoči podatak da je u SAD zabranjeno pušenje osoblju u bolnicama (kod nas i kardiolozi puše), a da danas manje od 10% američkih lekara puši.

Šećerna bolest udvostručuje rizik koronarne bolesti u muškaraca, a u žena utrostručuje. Kod ovih bolesnika pojačan je srčani odgovor na adrenalin što uslovljava povećanu potrošnju kiseonika, Međutim, simptomi bolesti kasnije se uočavaju, jer je osećaj smanjen zbog degenerativnih promena živaca. Veoma je značajno dovoljno naglasiti potrebu dijetalnog režima koga se moraju pridržavati ovakvi bolesnici kao i nužnost pravilne upotrebe lekova, Imajmo na umu da prekomernim uzimanjem ugljenih hidrata, naročito slatkiša u čijem se spravljanju naše domaćice često takmiče i ponose, opterećujemo funkciju ćelija gušterače koje luče insulin koji reguliše šećer u krvi. Jednog dana vek trajanja tih ćelija prestaje i nastupa šećerna bolest koja osim koronarne bolesti dovodi do čitavog niza drugih komplikacija,

Visoki krvni pritisak takođe doprinosi razvoju koronarne bolesti ali i cerebrovaskularnog oboljenja, Međutim, u našoj zemlji još uvek ima mnogo bolesnika s povišenim krvnim pritiskom koji se neredovno kontrolišu, nepravilno uzimaju lekove (npr. samo kada osete pritisak), ili zanemaruju postojanje te bolesti. Svega oko 25% bolesnika s povišenim krvnim pritiskom se ispravno leči. Ovaj faktor rizika naročito je izražen u mršavih muškaraca.

Stres izaziva promene u funkciji autonomnog nervnog sistema čijim aktiviranjem dolazi do spazma krvnih žila i nedostatka kiseonika u srčanom mišiću. Dugo vremena činjeni su pokušaji da se ljudi podele u dve grupe osobe s ponašanjem tipa A i one s tipom B. Osobe tipa A označene su kao ambiciozne, agresivne, netrpeljive, željne takmičenja sa stalnim osećanjem užurbanosti, dok osobe tipa B nisu imale te odlike. Pre petnaestak godina jedna studija pokazala je da je koronarna bolest dvostruko češća među osobama tipa A, s dvostruko češćim infarktom miokarda.

Prošle godine, na temelju praćenja tih bolesnika kroz više od 20-25 godina, ustanovljeno je na iznenađenje mnogih da je smrtnost od koronarne bolesti bila dvostruko niža među osobama tipa A za razliku od osoba ponašanja tipa B. Ovakva gruba podela ima mnogo nedostataka pa je danas gotovo odbačena. To naravno ne umanjuje značaj stresa i njegovog uticaja na koronarnu bolest. Smatra se da ljutnja, bes, potištenost, mentalni stres (teskoba, strepnja ili javni nastupi) dovode do povišenja krvnog pritiska i ubrzavaju rad srca što nepovoljno deluje na tok bolesti i u više od 80% osoba dovode do spazma krvnih žila u srcu, najčešće bez simptoma, ali sa gotovo podjednakim rizikom smrtnog ishoda ili infarkta miokarda.

Oralna kontraceptivna sredstva povećavaju opasnost koronarne bolesti u žena iznad 35. godine života, U žena iznad 40. godine koje uzimaju ove lekove opasnost infarkta raste oko 4 puta. Uzimanje ovih sredstava u ranijem dobu ne utiče na kasniji razvoj koronarne bolesti, ali nosi u sebi druge zdravstvene rizike.

koronarna srcana bolest

Sledeće pitanje koje moramo postaviti, kad govorimo o prevenciji koronarne bolesti, jeste pitanje prevencije infarkta miokarda u bolesnika koji boluju od koronarne bolesti ili su već jednom preboleli infarkt. Nikada se ne može dovoljno naglasiti, niti se od strane bolesnika manje poštuje, važnost promena životnih navika (prehrane, fizičke aktivnosti, pušenja), o čemu smo već govorili, a što postaje još značajnije u bolesnika s već otkrivenim oboljenjem.

U daljem izlaganju govorićemo o medikamentoznoj prevenciji koronarne bolesti.

U tu svrhu koristi se nekoliko grupa lekova poznatih kao lekovi za lečenje angine pektoris. To su: nitroglicerol, isosorbid dinitrat, pentanitrol, antagonisti kalcijuma (verapamil, nifedipin, nikardipin, diltiazem), beta-adrenergički blokatori, amiodaron, trombolitici i antiagregacijski lekovi.

U našoj zemlji registrovano je oko 60 raznih lekova za lečenje koronarne bolesti što je sigurno previše i zbunjujuće za bolesnike kao i lekare. Prevenciji infarkta miokarda najviše su doprineli beta-blokatori i antiagregacijski lekovi.

Nešto više trebalo bi reći o antiagregacijskim lekovima. Ovde treba spomenuti dva leka koji se široko primenjuju. To su acetilsalicilna kiselina (aspirin, andol) i dipiridamol (persantin). Acetilsalicilna kiselina je stari, čudotvoran lek koji se primenjuje u svim medicinskim granama. U poslednje vreme mnogo se govori i piše o njegovoj sposobnosti da spreči zgrušavanje krvi u krvnim sudovima, pa na taj način sprečava nastanak infarkta miokarda u bolesnika s koronarnom bolešću. U nedavno objavljenom ispitivanju upoređena je učestalost infarkta miokarda u američkih lekara koji su primili acetilsalicilnu kiselinu i onih koji nisu uzimali ovaj lek. U osoba koje su uzimale male doze ovog leka (1/2 do 1 tableta dnevno) nađena je znatno manja učestalost infarkta miokarda i smrti od zastoja srca (17-50%).

Danas se smatra da aspirin snižava učestalost infarkta miokarda mada to nije potvrđeno u do sada svim sprovedenim ispitivanjima. Za razliku od aspirina koji se pokazao korisnim u bodesnika s koronarnom bolesti, dipiridamol nije bio tako koristan, mada se on još uvek u nas široko i nepotrebno primenjuje. Upravo iz ovog primera upotrebe dipiridamola dolazi do izraza važnost kritičke procene opravdanosti primene pojedinog leka pre nego što se počne primenjivati, i kako bolesnika treba upoznati s mogućnostima kojima se odlikuje određeni lek.

Na kraju hteo bih da ukažem na jedno neobično ispitivanje s kakvim se još nisam susreo u medicinskoj literaturi, a koje je nedavno objavljeno u jednom američkom naučnom časopisu. Izvršeno je ispitivanje korisnosti molitve hrišćansko-jevrejskom Bogu u dve grupe bolesnika. To su bili bolesnici s težim kliničkim oblicima koronarne bolesti i infarktom miokarda. Svim bolesnicima rečeno je da će se za njih, za svakog posebno, moliti u hrišćanskim crkvama. Za jednu grupu bolesnika to je stvarno učinjeno, dok se za drugu grupu nije molilo. Bolesnici nisu znali kojoj grupi pripadaju a nisu znali ni njihovi lekari (dvostruko slepi ogled). Kad je ogled završen, ustanovljeno je da je u grupi bolesnika koji su bili uključeni u molitve vernika tok bolesti bio blaži, s manje komplikacija. Zbog toga je u lečenju tih bolesnika bilo primenjeno manje lekova, a ređi su bili i drugi terapeutski zahvati.

Dok u početku lečenja između dve grupe bolesnika nije bilo razlike, posle završetka lečenja ta razlika je bila značajna. Ne upućuju li ovi podaci na činjenicu da u lečenju bolesti sve raspoložive mogućnosti treba primeniti, što naravno ne znači da nije potrebno sprovoditi i druge poznate mere prevencije koronarne bolesti.

Na kraju treba reći da je u prevenciji koronarne bolesti važno pridržavanje pravila multifaktorijalne prevencije. To je u razvijenim zemljama dovelo do pada smrtnosti od ove bolesti za oko 30%. Tome su doprinele velike kampanje protiv pušenja, za zdravu ishranu i ukazivanje na potrebu fizičke aktivnosti, kao i primena beta-adrenergičkih blokatora i uvođenje operativnih zahvata na srčanim krvnim sudovima. Ipak svi se slažu da je promena životnih navika osnova bez koje svi lekovi i postupci ostaju nemoćni.

Najdragocenije i najvažnije

Materije koje služe za održavanje zdravlja ne potiču iz retorte one su dar prirode. Sve veći tehnički razvoj i brzi. napredak sve više nas primorava da živimo protiv prirode i dalje od njenih bogatstava, koja vrlo široko možemo ugraditi u svoj napredak, zdravlje i izgled…



Tags:, , ,
Posted in: Srce

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com