By April 13, 2013

Kako prepoznati srčani udar?

Srčani infarkt većinom se doživi kao događaj koji se brzinom munje pojavi u svakodnevnom životu. Čovek koji je postao njegova žrtva, a takođe ni njegovi rođaci, često ne znaju kako treba da se ponašaju u takvim prilikama. Lekari . često čuju pitanje: “Kako prepoznati srčani infarkt?” i “Šta činiti kad se čovek nađe u takvom stanju?”

Činjenica je da u takvoj situaciji uvek greše i žrtva i njegovi najbliži, a ove greške mogu imati kobne posledice.

TRI TIPIČNA PRIMERA

Slučaj 1. Čovek je imao 50 godina, trgovac je i pušač koji zna da pati od poremećaja u razmeni masnih materija. Probudio se u noći i žali na vrlo neprijatan osećaj sužavanja u grudnom košu. Nije mogao više da leži, otišao je do prozora i otvorio ga da udahne svež vazduh.

Kako prepoznati srcani udar

Supruga je zapazila nemir svog muža. i pokušala da ga umiri. Nakon jednog i po sata otprilike uspela je da nagovori supruga da ponovo legne. Najzad i ona je zaspala i sledećeg jutra probudila se pored svog mrtvog muža. Ukupno vreme čekanja iznosilo je oko dva i po sata.

Slučaj 2. Četrdesetogodišnjak koji je pre pet godina imao mali infarkt prednjeg zida, pao je na teniskom igralištu. Osećao se vrlo slabim, žmarci su ga podilazili i imao je osećaj sužavanja u grudnom košu. Jedan poznanik ga je dovezao kući i on je brzo legao. Svojoj supruzi nije dozvolio da pozove lekara, jer je mislio da će mu biti bolje. Zatražio je termofor i vruć čaj.

Sledeća dva sata nije nastupilo nikakvo poboljšanje, koža na licu dobila je zemljanu boju, postala je pepeljasto siva, tako da je supruga smrtno uplašena pozvala lekara hitne pomoći. Kad je lekar stigao, pacijent je bio već mrtav. Ukupno vreme čekanja oko pet časova.

Slučaj 3. Čovek je bio u 73. godini, u noći je osetio jak bol u grudnom košu koji ni posle pola sata nije prošao. Pošto nije želeo nikoga da uznemirava, sačekao je do jutra. Bilo mu je malo bolje, i zato nije pozvao lekara. Uveče su ponovo nastupile tegobe koje su u noći bile tako jake da je pred zoru ipak pozvan lekar. Lekar je odmah izdao hitan nalog za bolnicu. Ukupno vreme čekanja 32 sata.

UČITI SE IZ OVIH PRIMERA

U slucaju 1. je supruga je pravilno postupila kad je pokušala da ga umiri. Pogrešila je što odmah nije pozvala nijednog lekara. U takvim slučajevima uvek treba misliti na mogućnost pojave srčanog infarkta. č

Pretpostavlja se da je ovaj pacijent umro od akutnog poremećaja srčanog ritma, tzv. treperenja komore. To bi se već u kolima hitne pomoći ili na klinici brzo ustanovilo i otklonilo. Za pozivanje i obaveštavanje lekara u ovom slučaju bilo je dosta vremena.

U slučaju 2. naročito fatalno bilo je ponašanje pacijenta koji se sigurno dobro sećao tegoba izazvanih prvim srčanim infarktom. Njegova supruga nije smela ni u kom slučaju da prihvati njegove predloge. Ona je morala i protiv njegove volje da obavesti lekara hitne pomoći. Po svoj prilici postojale su dobre šanse da se spase njegov život, jer je bilo dovoljno vremena za dolazak na kliniku.

U slučaju 3. previše vremena izgubljeno je usled tih svakodnevnih obzira. Pacijent je prve opasne časove nakon nastupanja srčanog infarkta proveo bez nadzora lekara. U ovom slučaju još je sve dobro prošlo. Iz prethodna dva slučaja može se videti koliko kobno može da bude svako oklevanje.

ZAŠTO SU PRVI ČASOVI POSLE SRČANOG INFARKTA TAKO OPASNI?

Kad nastupi srčani infarkt mogu da se pojave dve opasne komplikacije:
1. Akutni poremećaj srčanog ritma.
2. Srce ne pumpa krv.

Srce je u toku prvih časova posle srčanog infarkta veoma podložno poremećaju ritma. Opasno je tzv. treperenje komore kada srce otkucava više od 300 puta u minuti. Ako se ovaj poremećaj ritma odmah ne otkloni, dolazi do potpunog raspada sistema krvotoka. Uzrok ovoj opasnoj pojavi je nedovoljno punjenje srčanih komora usled ubrzanog srčanog ritma.

Ovaj poremećaj ritma ne zavisi od težine srčanog infarkta i može nastupiti i kod malih infarktnih zona. Brza lekarska pomoć može da spase život. Čak i u slučajevima kad lekar nema aparat za otklanjanje poremećaja ritma (defibrilator), može merama za oživljavanje da pomogne do prispeća kola hitne pomoći.

Pošto se unapred ne može reći kada može da nastupi poremećaj ritma, bolesnika treba brzo dopremiti u bolnicu. U odeljenju intenzivne nege ovaj problem moguće je brzo otkloniti.

Nasuprot ovome, dosta kasnije može se primetiti prestanak pumpanja krvi tako da ovo kao po pravilu nije problem koji opterećuje pacijenta u prvim satima posle infarkta.

BRZ PRIJEM U BOLNICU IMA ŽIVOTNI ZNAČAJ

Pored brzog prepoznavanja i obrade poremećaja srčanog ritma koji ugrožava život, danas je odgovarajućim merama moguće smanjiti opasnost koju donosi infarkt bez obzira na njegovu težinu. Zbog toga lečenje mora da otpočne u toku prva tri sata od nastupanja infarkta. Na žalost, pacijenti skoro uvek kasno stižu na kliniku, tako da savremene mere za smanjivanje opasnosti od infarkta ne mogu biti u potpunosti primenjene.

KOJI SU SIMPTOMI I PREDZNACI SRČANOG INFARKTA (udara)

Predznaci koji mogu da ukažu na infarkt koji preti, zapažaju se kao sledeće pojave:
- Kod pacijenata koji već pate od angine pektoris srčani napadi su učestaliji i jači, a pojedini napadi traju duže ili nastupju čak i kad pacijent miruje.
- Kod dotada zdravih: novi napadi doživljavaju se kao sužavanje u grudima (stenokardija).
U ovim slučajevima obavezno zvati lekara, što se dosada veoma retko činilo.

KAKO PREPOZNATI INFARKT (Srčani udar)

Većina ljudi zamišlja infarkt kao dramatičnu i opasnu sliku bolesti. Ali ponekad bolest nastupa mnogo manje dramatično. Zato se često i kaže da je infarkt teško prepoznati. Najvažniji znaci infarkta su:
1.Teški, dugotrajni bolovi u grudnom košu koji se šire u obe ruke, u stomak, između plećaka i u donjoj vilici. Često se oseća pečenje u grudnom košu, a taj osećaj takođe može da se pojavi u vratu ili u gornjem delu trbuha.
2.Jak osećaj suženosti ili jak pritisak u grudnom košu
3..Bleda, zemljana boja lica, hladan znoj na čelu i gornjoj usni ili čak i na celom licu.
4.Potreba za vazduhom (plitko disanje) koja primorava pacijenta da odmah legne ili sedne.
5. Iznenadni zastoj krvotoka (kolaps bez gubitka svesti). U slučaju da nastupi samo ovaj simptom, često se ne pravi EKG.

SAVETI UGROŽENIM BOLESNICIMA

U slučaju da se teškoće koje su navedene, pod tipičnim uputstvima ne poboljšavaju u roku od 15-30 minuta, treba odmah pozvati lekara. Ako lekar ne može da stigne odmah, ne treba gubiti vreme, već pozvati lekara hitne pomoći. Vremena za čekanje nema kada stanje izgleda opasno, tj. kada su bolovi veoma jaki ili kada se opšta slabost ne popravlja mirovanjem.

Pacijenti koji su skloni riziku od srčanog infarkta, bezuslovno moraju sa svojim bračnim drugom da razrade plan ponašanja u slučaju napada. Bolje je stvarati plan spasavanja u miru kada se čovek dobro oseća, nego kada nastupi srčani infarkt i kada se u haotičnom stanju gubi mnogo dragocenog vremena.

Ovo ima veliki značaj i zato što se taj plan može utvrditi zajedno sa lekarom koji vodi brigu o zdravlju dotičnog pacijenta. Ugroženim osobama preporučuje se da ova uputstva ispišu na čvrstom kartonu formata A4 i da to stave pored telefona.

ŠTA URADITI  KADA SE DOGODI SRČANI UDAR?

Sledeće se mora utvrditi:
- Pacijenta sa podignutim gornjim delom tela staviti na ležaj.
- Uzanu odeću olabaviti (skinuti kravatu, kragnu ili grudnjak).
- Isključiti radio ili televizor.
- Maksimalno vreme čekanja sme da iznosi najviše 30 minuta, kod simptoma koji ukazuju na veliku opasnost, ne postoji vreme čekanja.
- Brojeve telefona ličnog lekara i hitne pomoći držati na vidnom mestu.
- Prilikom poziva, lekaru treba dati sledeće podatke: ime, starost, opisati tegobe i poznate faktore rizika, ali i izraziti sumnju da je u pitanju srčani infarkt.
- Odmah posle završetka telefonskog razgovora zamoliti nekoga da se pobrine da lekar brzo pronađe kuću ili stan. Lekara treba dočekati na ulici, a stan ili kuću noću posebno osvetliti.
- Ne ostaviti pacijenta.
Izbegavati paniku.

U slučaju da pre nego što lekar stigne nastupi iznenadna nesvest (glava padne na stranu, disanje se pretvori u krkljanje), pacijenta spustiti na pod i postaviti ga da ravno leži. Udaranje po obrazima ne koristi ništa. Ako poznajete mere za reanimaciju primenite njih umesto udaranja po obrazima.

Čak iako se nekad desi da je dat pogrešan alarm, to je ipak manja greška nego propustiti neki postupak koji može da spase život. Ovo dobija veći značaj kad se zna da 60% bolesnika od infarkta umire pre prijema u bolnicu. Zato je za smanjenje stope smrtnosti veoma važno što pre omogućiti lekarsku pomoć bolesniku od infarkta.

Tags:, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,
Posted in: Srce

Comments are closed.

Site speeded up by PHP Speedy Site speeded up by PHP Speedy

shared on wplocker.com