By April 13, 2013

Kakav ima uticaj radiaktivna životna sredina na zdravlje čoveka

Prošlo je više od 3 godine od černobiljske nesreće izazvane velikim kvarom na reaktoru. Posledice će dugo delovati. Na sto se još uvek iznose ozračene namirnice. Da li je ljudsko zdravlje ugroženo? Da li nekom posebnom ishranom možemo da se zaštitimo od dejstva zračenja?

DA LI TEMPIRANA BOMBA KUCA U OSTAVI?

Prilikom jedne ankete izvršene u 5.000 domaćinstava pomoću liste na kojoj je bilo navedeno deset mogućih opasnosti koje ugrožavaju ljudsko zdravlje, utvrđeno je da većina učesnika na prvo mesto stavlja radioaktivnost i zagađen vazduh.

Da ova strahovanja nisu preterana potvrđuje i jedna studija napravljena u SAD. Dugoročni statistički podaci pokupljeni u ovoj zemlji pokazali su da postoji čvrsta veza između visoke stope smrtnosti i radioaktivnog zagađenja životnih namirnica. Čak i od neznatnog radioaktivnog zagađenja prehrambenih proizvoda na jedan milion stanovnika umire godišnje više od 400 ljudi.

Ovakav rezultat prouzrokovan je činjenicom da veoma radioaktivni stroncijum 90 delovanjem na koštanu srž sprečava stvaranje celija odgovornih za stvaranje i jačanje čovekovog imunološkog sistema.

U ogledima izvršenim na životinjama pouzdano je utvrđeno da vrlo male doze radioaktivnosti izazivaju velika oštećenja ljudskog organizma. To su bila poražavajuća otkriđa, jer su se ranije, kao po pravilu, izvodili eksperimenti -samo sa visokim dozama zračenja, dok je dejstvo manjih doza radioaktivnosti veoma potcenjivano.

Ove činjenice potvrđuje i povećana smrtnost od raka među zaposlenima u atomskim centralama. Broj smrtnih slučajeva usled dodatnog delovanja zračenja u najmanje ozračenoj zoni, mnogostruko je veći (sedam puta) nego što pokazuju ispitivanja izvršena ranijih godina, a koja se još uvek navode u pojedinim naučnim radovima.

Od černobiljske katastrofe vrlo živo, često sa oprečnim mišljenjima, razgovara se o temi koliko zračenja može čovek da podnese a da ne doživi oštećenje svoga zdravlja. Ipak, mnogi stručnjaci smatraju da su sadašnje važeće granične vrednosti zaštite od zračenja previše visoko postavljene. Ove granične vrednosti utvrđene su pažljivim ispitivanjem zdravstvenog stanja preživelih posle eksplozije atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju. U tome obračunu uzete su u obzir tada oslobođene količine energije.

U međuvremenu naučnici sve više ukazuju da ova obračunavanja nisu tačna. Jedna japansko američka grupa eksperata ponovo je razmotrila ove podatke. Na osnovu njihovih rezultata izveden je zaključak da je zračenje nakon eksplozije atomske bombe nad predelom Hirošime bilo u stvari mnogo manje nego što se dotada smatralo. Prema tome posledice od zračenja koje su se kasnije pokazale u zdravlju preživelih prouzrokovane su mnogo manjom dozom.
Saznanje koje iz toga treba izvuđi može se ovako uobličiti granična vrednost mora se smanjiti.

JOŠ UVEK ZAGAĐENE NAMIRNICE

Iako je u međuvremenu većina namirnica umnogome oslobođena radioaktivne zagađenosti, lekari još uvek opominju i pozivaju da se određeni proizvodi i namirnice ne upotrebljavaju. Naučnici nisu prestali da obaveštavaju potrošače o stanju radioaktivnosti namirnica koje sadrže previše cezijuma i stroncijuma. U slučaju da je radioaktivnost nastala posle Černobilja ispod jednog bekerela po .kilogramu (Bq/kg), onda su davno izmerene vrednosti još uvek veoma visoke.

Veličina radioaktivnog zagađenja zavisi od zemlje iz koje potiču namirnice. Regioni preko kojih je radioaktivni oblak prešao naročito su pogođeni. Za sada su veoma jako zagađene sve biljke koje divlje rastu u šumi i livadama, meso divljači, čaj iz Turske i Sovjetskog Saveza, proizvodi od tvrde pšenice iz južne Evrope u slatkovodne ribe iz Skandinavije, Šlezvig-Holštajna i južne Nemačke.

NE POSTOJI BEZAZLENO ZRAČENJE

Do 2016. godine količina cezijuma 137 koja se sada nalazi u čovekovoj sredini prepoloviće se radioaktivnim raspadanjem. Dugotrajni radionuklidi cezijum 137 i stroncijum 90 zadavaće nam brige još jedno izvesno vreme. Obe materije postepeno će se toliko raširiti da će biti svuda prisutne. Biljke ih uzimaju preko korena, pri čemu vrsta zemljišta i njegova kiselost, stanje đubriva i način đubrenja, vrsta biljke imaju važnu ulogu.

Godine 1984. govorilo se o srednjem godišnjem unošenju od 184 Bq ukupnog cezijuma po osobi, dok je u maju 1987. ova količina dostignuta unošenjem tri čaše ruskog čaja ili jedenjem 30 g šumskih pečuraka ili 230 g italijanskih lešnika.

Radioaktivne materije unesene ishranom stižu u sve organe našeg tela. Zračenje koje sada nastaje menja ćelije i njihovu funkciju. Jezgro ćelije može da se ošteti, a dezoksiribonukleinska kiselina (DNK) koja se nalazi u njemu cepa se i ponovo pogrešno spaja. Ova slaba mesta na kraju postaju kapija kroz koju prodire bolest. Prema radioaktivnom zračenju osetljive su ćelije u sistemu za stvaranje krvi (crvena krvna telašca) u koštanoj srži, u limfnim čvorovima i ćelije fetusa. Ove poslednje su najosetljivije.

Danas, posle mnogih tragičnih iskustava naučnici ističu da ne postoji nijedna doza radioaktivnog zračenja koja može da se označi kao bezopasna. Svaka i najmanja doza predstavlja opterećenje za organizam. Ne postoji nivo bezopasne radioaktivnosti.

ŠTA JOŠ MOŽEMO DA JEDEMO?

U skladu sa ovim saznanjima stalno se postavlja pitanje da li postoji hrana koja štiti od zračenja. Pošto radioaktivnim zračenjem ćelije mogu biti oštećene, niko se od toga ne može zaštititi, ne može se govoriti o nekoj hrani koja je otporna prema zračenju. Međutim, postoji preporuka da se upotrebljavaju namirnice koje mogu da ojačaju imunološki sistem. Punovredna ishrana sa što manje prerađevina i rafinisanja može najbolje da snabde organizam svim onim materijama koje su potrebne njegovom sistemu obnove i otpornosti prema štetnim agensima.

Međutim, ni ove punovredne namirnice nisu slobodne od radioaktivnih materija i zato ih treba ispitati. Ako su radioaktivne ne mogu se naći u jelovniku.

Vitamini B, C i E veoma su važni sastojci ishrane u uslovima radioaktivnog zračenja. U ovakvim životnim uslovima svakodnevno treba uzimati isklicale žitarice kao svežu hranu, pšenične klice i preparate od kvasca. Takođe treba obezbediti i dovoljne količine kalcijuma. To može da se ostvari uzimanjem zdravog mleka. Ko svakodnevno ne uzima pola litre mleka, lišava se snažnog izvora kalcijuma. Odgovarajuće unošenje kalcijuma je vrlo značajno i zbog toga što stroncijum 90 stupa u reakciju sa kalcijumom.. U takvom slučaju naš organizam skladišti radioaktivni stroncijum sa kalcijumom u kostima. Što više kalcijuma u našem organizmu, utoliko đe manje opasnosti biti od radioaktivnog stroncijuma.

Da bi se pospešila funkcija organizma za izbacivanje otrova, dobro je podstaći rad bubrega i to obilnim unošenjem napitaka bogatih kalijumom, kao što su čajevi od raznog lekovitog bilja i voćni sokovi.

Paradoks koji je izazvao Černobilj postavio je obrnuto sva pravila o ishrani. Umesto na sveže povrće, sada se ukazuje na konzerve, umesto svežeg mleka traži se mleko u prahu.

Hrana koja je malo ozračena treba da dobije prednost u ishrani. To naročito važi za ishranu dece, zato što su ona sto puta osetljivija prema cezijumu 137 nego odrasli. Pravilan izbor namirnica smanjuje opasnosti koje donosi zračenje. Uzimanje mesa treba smanjiti.

Visoka radioaktivnost bobičastog voća može se smanjiti ceđenjem soka u pari. Takvim postupkom radioaktivnost malina smanjuje se za 25%, a ribizla za 32%. Kuvanje, pirjanje. ljuštenje ili prženje nemaju nikakav uticaj na sadržaj radioaktivnog cezijuma 137.

PRAKTIČNM SAVETI

— U ovakvim životnim uslovima svakodnevno treba uzimati integralne proizvode u obliku hleba od celog zrna, jela od prosa, svežu hranu u vidu isklicalih-žitarica, jer je njihova radioaktivnost vrlo mala.
— Svakodnevno koristiti mleko i mlečne proizvode. Oni su nezamenjivi. Njihova radioaktivnost u velikoj meri zavisi od stočne hrane.
— Svakoga dana piti dosta mineralne vode. Ove vode godinama ce ostati praktično nezagađene radioaktivnošću.
Černobilj je izmenio naš život. Čak iako je radioaktivnost u međuvremenu smanjena, strahovanja su ostala. Ona ce nestati. onda kada bude nestala i opasnost od radioaktivnosti. U stvari to znači: pronaći novi koncept energije koji će atomske centrale učiniti suvišnim.



Posted in: Deca i porodica

Comments are closed.

shared on wplocker.com