By Novembar 19, 2012

Med u ishrani

Med je mnogo više nego samo tečni šećer. Ovo moramo istaći, jer se sve više čuje mišljenje da je med u stvari samo skuplji, tečni šećer sa posebnim ukusom. Međutim, s druge strane, stalno se naglašava da med i drugi pčelinji proizvodi imaju izuzetno značajno zdravstveno delovanje. Šta je dakle istina, a šta hvalospev?

Pčele sakupljaju cvetni nektar i druge veoma korisne biljne proizvode, obogaćuju sakupljene materije svojim sekretima i još u toku leta, u košnici, prerađuju ih u med. U toku tog procesa fermenti rastvaraju saharozu, glikozu i fruktozu, a sadržaj vode same pčele mahanjem svojih krila smanjuju za oko 20%. Zreli med kasnije pčele skladište u zatvorenom saću.

Analiza svežeg meda pokazuje da je, on mnogo korisnija i potrebnija namirnica od tečnog šećera. On između ostalog sadrži fermente i hormone, organske kiseline, m^neralne materije i elemente u tragovima, vitamine i određene aminokiseline. U svemu tome naročito treba istaći acetilholin koji ima i obavlja vrlo važne funkcije u nervnom sistemu. Uz ovu korisnu supstancu treba spomenuti i inhibine, antibakterijske materije, koje takođe predstavljaju značajan sastojak meda. Mnoštvo delotvornih materija omogućavaju da čist, prirodni med izvrši vrlo pozitivan uticaj na ljudski organizam.

Na putu od košnice do potro – šača neobazrivo rukovanje medom može da doprinese da razlika između njega i šećera zaista postane vrlo mala. Oštećenja korisnih sastojaka u medu nastaju pre svega dužim zagrejavanjem preko 40‘C.

Takvo Oštećenje, izazvano toplotnim prilikom transporta; delovanjem, može da nastupi u ovakvim prilikama:
1. Vrcanjem pod dejstvom toplote;
2. Skladištenjem na jakom suncu, naročito u južnim krajevima i
3. Zagrevanjem koje se vrši s ciljem da se 3. Unište kvasne gljivice i smanji kristalizacija;
4. Zagrevanjem koje prilikom punjenja omogućava brže pretakanje iz sudova.

Da zaista dolazi do oštećenja sadržaja meda 7 toplotnim dejstvom, može se uspešno dokazati, jer j prilikom zagrevanja nastaje supstanca hidroksimetilfur – furol (HMF) kao produkt razgradnje.

U mnogim evropskim zemljama službeni propisi za med prihvataju sadržaj HMF – a do 40 mg na kilogram težine. Osim ovoga ispituje se i ponašanje temperaturno veoma osetljivog enzima invertaze. Međutim, čak i kod najkvalitetnijeg meda to se vrlo retko čini. Najbolje je ipak da se prilikom pretakanja med pusti da slobodno teče, oslobođen bilo kakvog toplotnog delovanja. Cene meda uglavnom zavise od vrste meda. Tamni med, zatim med koji sadrži tanine i smolaste materije (šumski, borov, jelin med) veoma su prijatni pa su zato i skuplji. Med tačno određene vrste često je cenjeniji nego mešani med. Vrsta meda lako se utvrđuje pomoću koncentracije cvetnog polena koji se nalazi u njemu.

Svaki prirodni med kristalipnz posle izvesnog vremena utoliko pre ukoliko sgšrži više grožđanog šećera (glikoze), med od repice, i utoliko kasnije ukoliko sadrži više voćnog šećera (fruktoze), med od Č bagrema. Hladnoća ubrzava ovaj proces! Med postaje kremast ako se različite vrste pomešaju ili ako se pomešaju »kristalna zrnca« nekog čvrstog meda.



Comments are closed.

shared on wplocker.com