By Novembar 18, 2012

Pravilno sedenje za računarom

Kičma je osnovna struktura našeg skeleta. Ona je istovremeno nežna, osetljiva, ali i čvrsta kao čelik a elastična kao guma. Sastavljena je iz 33 dela pršljenova. To su kratke kosti koje zajedno oblikuju osnovu dugu oko 75 centimetara. Pršljenovi su koštani prstenovi koji poređani jedan iznad drugog obrazuju stub sa kojim su spojene druge strukture skeleta ruke, noge, rebra…

Između dva susedna pršljena nalazi se neka vrsta amortizera od elastične materije hrskavičavi jastučić (intervertebralni disk). Da bi pršljenovi ostali zajedno i u uspravnom položaju, neophodni su fibrozni ligamenti i mišići koji svojim sadejstvom omogućavaju stajanje, hodanje i ostale pokrete. Mišići čijom akcijbm nastaje pokret koso su pripojeni za kičmeni stub tako da se naj – češće izvode kombinovani pokreti.

U uspravnom stavu kičmeni stub svojim pravcem podseća na izduženo slovo 5. U vratnom i slabinskom delu ON’ je ispupčen napred (lordoze) , a u grudnom i krsnom unazad (kifoze).

Oko njegove tri glavne osovine vrše se pokreti savijanja (fleksija) , opružanja (ekstenzija) , bočnog savijanja (latero fleksija) i uvrtanja (rotacija).
Od elastičnosti i uvežbanosti zavise amplitude pokreta. Razni pokreti i položaji menjaju kičmene krivine, a njihova veća ili manja naglašenost zavisi od mnogih i različitih činilaca, kao što je zanimanje, navika držanja, visina potpetica pa čak i trenutno stanje kao i karakterne osobine.

Moguće su i razne deformacije kičme koje mogu imati razne stadijume a što zavisi od toga da li su oštećeni aktivni (mišići) ili pasivni elementi (ligamenti, zglobne veze i koštani delovi).

Ako je oštećena muskulatura, onda je to početna deformacija (funkcionalna) , koja se redovnim i upornim vežbanjem može korigovati, ali ako nastupe promene u ligamentoznom ili koštanom sistemu onda je to stadijum strukturalne ili fiksirane deformacije. Vežbom jačamo mišiće, stičemo gipkost, pravilnije dišemo i produžavamo radnu sposobnost.

Uzrok oko 80% pojava bolova u kičmenom stubu nalazi se u vanzglobnom reumatizmu. Bolovi nastaju kao reakcija na razne uticaje veliki napor, zategnutost mišića, pritisak i slično. Najčešće je zahvaćeno međumišićno vezivno tkivo. Ova promena manifestuje se tupim bolovima i ukočenošću. Odmor, umerene aktivnos – ti kao i fizikalna terapija mogu ukloniti ove smetnje.

Degenerativni procesi koji zahvataju kičmeni stub najčešće nastaju u srednjim godinama (spondiloza), a javljaju se usled propadanja zglobne hrskavice koja postaje sve tanja, tako da u nekim slučajevima čak i nestane i onda kost ostane gola.

Takva stanja zahtevaju vežbe koje će u razdoblju smirivanja bolova pomoći da se očuva ili poveća pokretljivost kičme.

Posebni oblik degenerativnog procesa koji dovodi do manjeg ili većeg stupnja ukočenosti kičme je ankilozantni spondilitis. Središnje mesto u lečenju ove bolesti zauzima medicinska gimnastika. Važno je da se sa primenom terapijskih vežbi otpočne što pre i da se te vežbe obavezno sprovode tokom celog života.
Pre vežbanja preporučuje se zagrevanje parafinom, mineralnim blatom, infracrvenim zracima. Vežbe pre mogu izvoditi i u toploj vodi što može da doprinese otklanjanju posledica reumatizma.

Evo nekoliko saveta koji će nam pomoći da naš kičmeni stub ostane što duže zdrav i očuvan:
1. Veoma je važno pravilno sedeti, jer dugo pogrešno sedenje predstavlja izuzetan napor za mišiće i kičmu u celini. To je naročito opasno u periodu detinjstva i duboke starosti. Zato se u tim godinama ne treba dugo zadržavati u jednom položaju. Za vreme sedenja grudni koš treba isturiti, a noge pod pravim uglom osloniti na pod.
2. Prevelika telesna težina opterećuje kičmeni stub. U takvom slučaju važna je fizička aktivnost i redovno kontrolisanje telesne težine.
3. Kad je potrebno da dohvatite predmete sa nižeg mesta ili poda ne savijajte kičmu, nego savijajte noge u kukovima i kolenima tako da se postigne čučeći položaj, a kičmeni stub ostane opružen, ravan.
Predmet koji se podiže zahvati se odozdo dlanovima okrenutim prema gore i postupno podiže prema kolenima.
Predmet od kolena podizati do željene visine tako da bude što bliži telu da kičma ostane što više ravna.
4. Veoma je važno da težinu ravnomerno rasporedimo. (Jednaki teret u obe ruke).
5. Radna površina treba da bude dovoljno visoka tj. U visini grudnog koša, jer se tada kičma ne savija.
6. Posebnu pažnju naročito treba posvetiti deci. Treba ih pažljivo učiti da stvaraju dobre navike i pravilno drže telo. Ako se i pored toga zapaze bilo. Kakvi znaci nepravilnog držanja, treba se obratiti stručnom licu za pomoć.
Da bismo odložili starenje i sprečili deformacije kičme, potrebno je da se što više krećemo i ta korisna navika mora da postane sastavni deo naše svakodnevice.



Tags:, , , , , , , , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com