Kako sprečiti karijes zuba?
Zubni karijes je najmasovnija bolest savremenog čoveka, a njegovi uzroci su čvrsto povezani sa kvalitetom hrane, vode i načinom ishrane. Zubni karijes uništava zube, ali može da izazove i oboljenje organa za varenje, srca i krvnih sudova i reumatične promene u zglobovima, zato što proces zapaljenja u korenu zuba (fokalna infekcija) predstavlja žarište koje svojim toksinima može da ošteti udaljene organe.
Svi istraživači zubnog karijesa slažu se da je karijes posledica bakterijskog delovanja na zube, najčešće bakterije »Strepococus mutans«. Međutim, glavni uzroci pojave zubnog karijesa su nedostatak vitamina A, C i D, kalcijuma u hrani i fluora u vodi. Pojavi zubnog karijesa znatno doprinosi prekomerna upotreba šećera i slatkiša. Pod dejstvom mikroorganizama nastupa oksidacija šećera pri kojoj nastaju kiseline koje se nagomilavaju u ustima. Ove kiseline vezuju kalcijum iz zubne gleđi i tako u zubnoj gleđi nastaju pukotine, koje mikroorganizmi svojim dejstvom dalje proširuju. Produbljivanju pukotina doprinose i nagle temperaturne promene naizmeničnom upotrebom toplih i hladnih jela.
Prvi korak u nastajanju karijesa je taloženje plaka tj. Skrame od nataloženih produkata pljuvačke i hrane na zube. U plaku se nalazi veliki broj bakterija spreman da izazove karijes. Delovanje ovih bakterija u mnogome zavisi od prisutnosti ugljenih hidrata, pa kada ih ima, metabolički sistemi bakterija se snažno aktiviraju i one se brzo razmnožavaju. Osim toga, bakterije stvaraju mlečnu kiselinu i proteoličke enzime.
Zubna gleđ je mnogo otpornija na delovanje kiselina od dentina, zato što su kristali gleđi veoma gusti i do dvesta puta veći od dentinskih kristala. Zbog toga je zubna gleđ prva prepreka nastajanju karijesa. Ali kada karijesni proces probije gleđ i stigne do dentina, proces dalje veoma brzo napreduje. Zbog toga što delovanje bakterija, koje izazivaju karijes, zavisi od prisutnosti ugljenih hidrata smatra se da ishrana bogata ugljenim hidratima dovodi do pojačanog stvaranja karijesa. Nije, međutim, posredi samo količina već učestalost unošenja ugljenih hidrata. Ako se u toku dana oni putem slatkiša unose više puta čak i u malim količinama, bakterije će se snabdevati svojim »gorivom« često u toku dana i to će pogodovati njihovom razmnožavanju.
Savremeni čovek je navikao da upotrebljava termički predugo obrađivane namirnice kao i kašastu hranu što otežava pravilan razvoj zuba i vilica, a time potpomaže pojavi zubnog karijesa.
Pojavi zubnog karijesa znatno doprinosi i činjenica da higijenska nega zuba nije tako popularna, naročito kod dece u ranom detinjstvu, kao i zabluda koja postoji kod roditelja da dečje mlečne zube ne treba ni negovati ni lečiti.
Svi ovi činioci doveli su do toga da je zubni karijes postao najrasprostranjenija bolest civilizovanog društva. Istraživanja pokazujuda osobe koje su pile vodu sa fluorom i koristile zubne paste sa fluorom imaju zubnu gleđ otporniju prema karijesu od osoba koje nisu koristile fluor. Fluor je toksičan za bakterije. Kada u zubnoj gleđi nastanu mala oštećenja, fluor deluje podstičući taloženje kalcijuma fosfata što može da dovede do izlečenja zubne gleđi. Bez obzira kako fluor štiti zube, poznato je da male količine fluora deponovane u zubnoj gleđi čine zube približno tri puta otpornijim prema karijesu, nego zubi lišeni fluora.
Zbog svega ovoga, preporučuje se hrana bogata vlaknastim materijama hrana na bazi celog zrna žitarica (naročito ovas i ječam, jer su njihova vlakna rastvorljiva u vodi i zato imaju efekat sličan voću i povrću) , sveže voće i povrće. Zbog dužeg žvakanja ovih namirnica stvara se ptijalin, koji omogućava brže i lakše razlaganje ugljenih hidrata koji se stoga kraće zadržavaju u ustima.
Subscribe
If you enjoyed this article, subscribe to receive more just like it.
