By Oktobar 28, 2012

Smeh je dobar za zdravlje

Radost izaziva smeh povlači jedan mišić prema ušima. Zašto je to tako verovatno bi nam mogli odgovoriti naučnici koji se oave proučavanjem građe čovekovog tela. Ipak, smeh mnogo više znači od ovoga, a to oi se možda moglo i ovako izraziti:  NAJIZGUBLjENIJI OD SVIH DANA JE ONAJ U KOME SE NISMO SMEJALI.

Ipak, kada je u pitanju smeh, možemo kazati da i tu postoje razni oolici za koje teško možemo poverovati da svi pripadaju istoj vrsti. Postoji smeh koji kao da je zatrovan zlobom, ili surevnjivošću, postoji lažni smeh, postoji smeh koji otvara ponore… Postoji smeh kao izraz usamljenosti i bola. Svi oni otkrivaju nešto što je duboko u čoveku i svoj njegovoj složenosti i zato ih ne treba potcenjivati.

Ovom prilikom zadržimo se na smehu koji je suprotan onom uskogrudnom duhu usiljene ozbiljnosti. Možda bismo zato mogli da istaknemo da je smeh u životu mudrog čoveka neophodno i iznenadno prelaženje iz prethodnog stanja podređenosti hladnoj ozbiljnosti u bolju atmosferu, uspešan otpor velikom pritisku, koji dolazi iz svakodnevnog života.

U našem napetom svetu, koji se često približava samoj tački prskanja, nema više ničega čime bi se moglo preovladati takvo stanje kao zdravim smehom koji može da opusti nerve celoga sveta, a da ga ne uspava; koji mu daje slobodu duha, a da ga ne učini nervoznim, koji olakšava ljudima težinu njihove lične sudbine…

Prema tome smeh potiče najpre iz čovekove unutrašnjosti. Izvor smešnoga je u onome ko se smeje. Smejati se znači biti spreman na smeh, prihvatiti ono što zasmejava, istančati svoj stav, svoje opažanje, izaći izvan ustaljenih i suvoparnih običaja i okrenuti se onome što je duboko životno.

Mnogi psiholozi podvlače važnost povremenog zaustavljanja, privremenog oslobađanja od obaveza, koje imaju određeni životni značaj: »Opustite se… Uključite se u život kao mirni posmatrač; mnoge drame pretvoriće se u komedije… «

Vrednost smeha zavisi od spremnosti da se zaustavi tok sumorne ozbiljnosti koja ne donosi nikakva rešenja. Smeh je izraz snage života, odbijanje verovanja u neizbežno, blaga »drskost« koja nikoga ne povređuje.

Smeh nije neprekidna igra koja otkriva nesigurnost duha i ličnu slabost pred snagom teškoća. Smeh nije ni neka vrsta slepog pijanstva, on ]e izraz životnosti koja ume da bude strpljiva, uporna, ali i odlučna.

Smeh ruši sve zabrane i stege. On je više nego samo opuštanje, on je oslobađanje.

U smehu je više čovečnosti nego u ozbiljnosti, ne samo zato što je smeh obično »čovekovo svojstvo«, već što nasmejati se, znači osloboditi se svakodnevne uniforme sačinjene od istih puteva i reči.

Da se vratimo malo unazad. Setimo se nekog bezazlenog smejača, gledajte ga samo kako se smeje, pratite izraz njegove iskrenosti. Ta izuzetna providnost nije obični spektakl već stvarnost koja prija, koja leči kao lekovita voda. Sigurno ste već i sami doživeli to blagostanje posle smeha koji je imao ukus povratka u detinjstvo. Tuđi smeh tada može postati vrlo prihvatljiv ako u njemu možete učestvovati. U stvari tada naš smeh postaje veza u našem srećnom zajedništvu.

Smeh je snaga koja može da sjedini. Šala s nekom nepoznatom osobom, često može da zvuči čak i kao uvreda, ali za prilike u porodičnom krugu ili krugu prijatelja, on blagotvorno deluje. Smeh i šala predstavljaju srdačnu saradnju. Smeh tada ujedinjuje, jer predstavlja zajednički doživljaj koji je rečitiji od samih reči. U našem svetu punom ozbiljnosti i želje za iskustvom i dokazom u svakodnevnom životu ne postoje najbolji odnosi i duhovne veze nisu najjače. Deliti smeh u takvim prilikama znači deliti hleb, jednostavan, ali važan i neophodan. Smeh je zato srdačan poziv.

Od čega zavisi dobro raspoloženje? Često imamo dobrih razloga za plač, ali isto toliko razloga i za smeh. Veseli Figaro ovako je razmišljao: »Žurim se da se svemu nasmejem iz straha da ne bih morao plakati. « Pored iskričavih šala i traženja smešnog u povređenom klovnu, ipak moramo priznati da ima mnogo više prilika za smeh nego što ih mi zaista iskorišćavamo. Okolnosti se zato često poigravaju s nama. I najmanja neugodnost rađa u nama rđavo raspoloženje. U zavisnosti od vremenskih uslova i naše se raspoloženje menja. To je iskustvo svih nas. Slično promeni vremena koja počne od često teško uočljivih znakova, tako i mi brzo menjamo svoje ponašanje delovanjem bezvrednih sitnica koje rastu u dodiru s nama.

Tada je potrebno opuštanje, smeh, pribegavanje humoru. Tada je vreme da se nasmejemo svojoj ozbiljnosti i tako pravilno postavimo kamen koji obezbeđuje stabilnost naše životne građevine.

Područje neobaveznosti i smeha obuhvata igre i proslave. Nikada ne možemo kazati da su u životu dece njihove, dečje igre, zaista igre. One su u stvari njihovi najozbiljniji postupci. Poznato nam je da mnogo puta reč »igra« treba objasniti i očistiti od svih pogrešnih značenja koja su joj pridodata, i tako je spasiti omalovažavanja koje se ovako može izraziti: »Ništa ne radi, igra se. « Međutim, igru treba rehabilitovati i opet je shvatiti kao naročitu i važnu ljudsku aktivnost.

Igra je vrlo poučna aktivnost. Ona doprinosi razvoju inteligencije i ličnosti jednoga deteta. Ona je sredstvo neposrednog izražavanja i komunikacije.



Tags:, , ,

Comments are closed.

shared on wplocker.com