By Oktobar 27, 2012

Hodanje bosim nogama kao lek

Odanje bosim nogama kao sredstvo za jačanje opšteg zdravlja pa čak i lečenja nekih bolesti odavno se koristi. U staroj Grčkoj u kojoj je fizička kultura bila veoma bogata, hodanje bosim nogama predstavljalo je svojevrstan kult. Ono je bilo obavezno za sve vojnike i ulazilo u njihov sistem obuke. Starogrčki mislilac Plutarh, zapisao je da je filozof Sokrat »s ciljem da izoštri misli« stalno hodao bos i to isto zahtevao od svojih učenika. Pisac Vetruvije piše, da je lekar Antonije Muza izlečio od teške bolesti pesnika Horacija tako što ga je naterao da bos hoda po oštrom kamenju. Poklonici ovakve vrste treninga organizma bili su i Džon Lok, kralj Henrih IV, ruski vojskovođa Suvorov. Osnivač moderne zaštite zdravlja i lečenja organizma hodanjem bosim nogama je nemački fratar Sebastijan Knajp, koji je svoje poglede izneo u knjizp »Moje lečenje vodoč«.

Ljudski organizam je izuzetan samoregulatorski sistem, koji je u stanju da sam sebe popravlja, odrzava i obnavlja. Ta mogućnost samoregulacije osposobljava ljudski organizam da se brzo prilagodi dejstvu različitih i promenljivih činilaca iz spoljne sredine. Jedan od vidova samoregulacije je i mogućost očuvanja iste unutrašnje temperature, nezavisno od promene temperature spoljne sredine. Toplotne signale primaju posebni mnogobrojni nervni završeci koji se nalaze po celoj koži i zovu se termoreceptori.

Na primer, signal izazvan niskom temperaturom refleksno uključuje sistem zaštitnih reakcija: cepa se fosforom bogata supstanca ATP, to uslovljava povećano stvaranje toplote, u stvari oslobađa se rezervna toplota. Istovremeno dolazi do smanjenja predaje toplote zahvaljujući sakupljanju perifernih krvnih sudova (koža bledi) , to dalje uključuje mehanizam koji smanjuje pore na koži. Istraživanja su pokazala da se po celoj površini kože nalaze termoreceptori (»hladne« i »tople« tačke) , a naročito na stopalima gde ih ima znatno više nego na drugim delovima tela.

Zbog toga mnogi ljudi usled hlađenja nogu često dobijaju prehlade. Obuća koju savremeni čovek skoro neprekidno nosi, stvara za noge stalnu komfornu mikroklimu, što uslovljava funkcionalnu neaktivnost termoreceptora stopala. Ako uzmemo u obzir i to da su stopala u neposrednoj refleksnoj vezi sa gornjim disajnim putevima, onda pri svakom lokalnom hlađenju nogu temperatura unutrašnjih zidova gornjih disajnih puteva znatno se snižava, usled čega se pojavljuje kijavica, kašalj, promuklost.

Hlađenje sluzavog omotača disajnih puteva kod slabo otpornih ljudi pospešuje aktiviranje virusa gripa koji su dospeli u organizam i koji na normalnoj temperaturi ljudskog organizma ostaju u pasivnom stanju i posle kraćeg vremena, za 1 – 2 dana, umiru ne izazivajući bolest. Osim ovoga ovakav vid treniranja organizma pokazao je još jednu vrlo korisnu osobinu. Kod ljudi koji su sistematski trenirali hodanje bosim nogama, više od jedne godine, pojavila se izrazita otpornost prema gripu. Čak i u vreme jakih epidemija oni nisu obolevali. Međutim, kod početnika koji su tek počeli da se bave ovom aktivnošću pojavili su se simptomi bolesti, koja je protekla u znatno blažoj formi.

Metod hodanja bosim nogama, kao i svi drugi oblici treninga organizma, oslanja se na dva osnovna principapostepenost i regularnost. Na taj način organizam i pojedine njegove funkcije postaju savršenje i bolje se odupiru negativnim uticajima spoljne sredine. Narušavanje principa postepenosti u treningu može ne sa – mo da omete željeni efekat, već i da uslovi pojavu određenih poremećaja. Prilikom hodanja to može da izazove prehladu ili razne oblike nervnih poremećaja.

Veoma je korisno i preporučljivo, uporedo sa hodanjem bosim nogama koristiti neizmenične hladne i tople kupke nogu. Jedan sportski lekar predlaže sledeće: Prilikom pranja stopala (do nožnog članka) uroniti u sud sa vodom sobne. Temperature i tako ih držati jedan minut, a zatim ih trljati* debljim ubrusom dok se ne ugreju. Trajanje ovih kupki postepeno se povećava za jedan minut sve dok se ne dostigne vreme od 10 minuta. Pri tome svaki treći dan treba smanjivati temperaturu vode za GC. Kroz dva meseca temperatura vode treba da bude 5 – 7°C.

Polivanje nogu najbolje je izvoditi kontrastnim kupkama. Za to su potrebna dva suda. U jednome treba da bude topla voda od oko 40°C, a u drugom hladna sa temperaturom od 10 — 15°C. Na početku stopala polivati 1 – 2 minuta toplom vodom, a za – tim u toku 2 minuta hladnom. Procedura se završava poluminutnim polivanjem nogu vrućom – toplom vodom, posle čega ih treba temeljno obrisati i izmasirati. Temperaturu hladne vode svaka 2 – 3 dana treba snižavati dok ne dostigne do 3 — 5°C.

Slabim, ostarelim i osetljivim ljudima u početku bolje je predveče trljati noge ubrusom, namočenim u vodu sobne temperature, smanjujući svaki dan njenu temperaturu za GC, a tek kroz nedelju dana preći na umivanje i polivanje nogu. Ako ovi treninzi ne pogoršavaju zdravstveno stanje, već povećavaju otpornost prema hladnoći, posle konsultacije sa lekarom moguće je preći na sistematsko hodanje bosim nogama.

Sovjetski specijalisti Aparin i Krilov na sledećem godišnjem sistematskom planu dobili su odlične rezultate koje su više puta proverili u praksi:

April
Hodanje po sobi u čarapama. U drugoj polovini meseca hodanje bosim nogama po tepihu jedan do 1, 5 sat. Kupke stopala vršiti dva puta dnevno uz postepeno menjanje temperature vode od + 30°C do + 20”C.

Maj
Hodanje bosim nogama po sobnom podu ili parketu od 1, 5 do 2 sata dnevno. Posle toga kratko istrčati na zagrejanu zemlju ili travu. Na kraju napraviti nožne kupke sa postepenim snižavanjem temperature vode od + 20°C do + 8°C.

Jun – Juli
Stalno hodanje bosim nogama po kući. Hladne kupke stopala vodom čija je temperatura od + 8°C do + 10°C. Hodanje po morskom pesku, po travi, neravnoj zemlji i šljunku od 30 do 50 minuta. Trčanje bosim nogama od 1 do 5 minuta.
Avgust – Septembar
Primena režima iz prethod – nih meseci. Kratkotrajno hoda – nje po grančicama i četinar – skom igličastom pokrovu. Hoda – nje i trčanje po mokrom kamenu (do 1 sata).

Oktobar – Novembar
Sprovođenje režima iz prethodnih meseci. Kontrasne hladnotople kupke. Naizmenično hodanje po kući i napolju po zemlji ili travi. Povećavati dužinu trasa za trčanje bosim nogama.

Decembar – Januar – Februar
Korišćenje režima iz prethodnih meseci. Kontrastne kupke stopala s primenom vode u kojoj ima snega. Trčanje po snegu sa postepenim povećanjem vremena od 1 do 10 minuta (po 1 minut). Trljanje nogu sne – gom u toploj prostoriji.

Mart
Pojačanje režima iz prethodnih meseci sa povećanjem dodirnih i termičkih dejstava u zavisnosti od vremena.

Hodanje i trčanje bosim nogama po zamrznutom tlu, zahteva veću predostrožnost, jer treba izbeći preterano hlađenje, pa čak i smrzavanje prstiju i stopala. Ovaj trening treba sprovoditi tek posle pažljive primene prvobitnog kursa prilagođavanja organizma nesvakidašnjim uslovima.

Na mraz treba izaći tek posle temeljnog i dobrog zagrejavanja naročito nogu. To se može postići intenzivnim gimnastičkim vežbama, trčanjem i poskocima, koje treba izvoditi u toploj prostoriji.

Prvi izlaz na sneg (led, zamrznuto tle) treba da traje ne više od jednog minuta, pri čemu treba intenzivno trčati ili poskakivati. To je potrebno činiti, jer se samo tako može pojačati toplotna produkcija u organizmu. Posle ovakve vežbe treba se odmah vratiti u toplu prostoriju, sprovesti intenzivnu gimnastiku i masažu nogu (hodanje u mestu, intenzivno pljeskanje šakama po stopalima, potkolenicama i bedrima do pojave rumenila kože) posle čega treba izvesti obične gimnastičke vežbe.

Posle nekoliko ovakvih procedura organizam će se priviknuti na hladnoću. Prilikom ovakvih treninga treba obavezno uzeti u obzir temperaturu, vlažnost vazduha i vetar, jer u skladu sa njihovim intenzitetom treba ograničiti i vreme trajanja treninga.

Ako se posle procedure, naročito u početnom periodu treninga, oseti drhtavica ili se noge ne mogu zagrejati do rumenila, treba skratiti vreme treninga na mrazu i vratiti se lakšim oblicima vežbi. Pri tome obavezno se treba posavetovati sa specijalistima za sportsku medicinu i lekarima.

Uvek posle ovakvog treninga noge treba oprati u vodi sa sapunom i odgovarajućom četkom ako je to potrebno. Stopala, a naročito prste i tabane, treba namazati odgovarajućim zaštitnim i hranljivim kremama. Posle svega korisno je izvršiti masažu celih stopala i potkolenice u trajanju od 2 – 3 mi – nuta, trljanjem u pravcu od stopala prema kolenima. Lekovita svojstva ovakvih procedura su višestruka, nesumnjiva i proverena.

Prema istraživanjima iz savremene ortopedije, hodanje bosim nogama može biti ne sa – mo sredstvo zdravstvene zašti – te, već i lečenja nekih vidova deformacije stopala. Najras – prostranjenije i najpoznatije od njih su ravni tabani.
Pre nego što se pristupi ovakvim treninzima treba se obavezno konsultovati sa lekarima koji se bave sportskom medicinom. Hodanje bosim nogama je korisno za ljude svih uzrasta uključujući i one sa slabim zdravljem. Međutim, u skladu sa zdravstvenim stanjem čoveka treba odrediti trajanje i oblik treninga u čemu presudnu ulogu ima savet lekara. Ovo je naročito važno kod jačih (zimskih) oblika treninga.

Za vreme bolesti naročito unutrašnjih organa, hormonalnih poremećaja, upalnih procesa i slično, a takođe i pri povećanoj temperaturi svi oblici ovakvog treninga su zabranjeni i nepreporučljivi. Posle ozdravljenja vežbanje treba početi u malim dozama.

Zdravstvenu kontrolu treba obavezno izvršiti pred početak treninga, a posle toga najmanje dva puta godišnje. Isto treba učiniti ako se pojave komplikacije.

Prvi simptomi preopterećenja organizma obično se javljaju kao: gubitak apetita, tromost, sanjivost, glavobolja, mrzovoljnost a ponekad i kao neprijatni osećaji u predelu srca. Ponavljanje tih simptoma u vremenu od 2 – 3 dana je pokazatelj koji potvrđuje da obavezno treba smanjiti opterećenje. Ako se bez obzira na to simptomi i dalje pojavljuju, treba obavezno otići lekaru specijalisti.

Brzina srčanog pulsa je najbolji i najsigurniji pokazatelj reakcije organizma na opterećenja u ovakvom treningu. Pod uticajem treninga poboljšava se rad samog srca. Normalan otkucaj pulsa u stanju mirovanja govori o pozitivnom uticaju treninga i pravilnom doziranju, a povećanje puls asuprotno. Puls se obično meri dok pacijent leži na leđima u isto vreme ujutro posle sna i uveče pred spavanje. Za određivanje reakcije organizma prema opterećenju preporučuje se merenje pulsa pre vežbe i posle vežbe, smatrajući normalnim frekvenciju pulsa od 1 – 2, 5 minuta.

Gde hodati i trčatije veoma važno pitanje. Odgovor je sledeći tamo gde je to moguće i korisno. Možda bi neko postavio pitanje koje bi se odnosilo na higijenske razloge? Sama obuća nikako ne može zaštititi kožu od prljavštine i prapšne, dok sintetička obuća i čarape zadržavaju na koži (ne upijaju) znoj ne manje štetan od prašine. Ovome ‘treba dodati da svakodnevna higijena nogu potpuno isključuje sva nepoželjna dejstva prljavštine na kožu.

Naravno, cilj ovog izlaganja nije propagiranje nenošenja obuće. U savremenim životnim uslovima to bi bilo necelishodno i smešno. Hodanje bosim nogama treba posmatrati kao zdravstveno – zaštitnu fizičku meru primenjenu u opštem režimu života s ciljem da ljudi budu zdraviji, sposobniji za nove životne napore i srećniji.



Tags:

Comments are closed.

error: Sadržaj je zaštićen !!
shared on wplocker.com