By Oktobar 26, 2012

Kakav treba da bude odnos izmedju roditelja i dece

Sve što bi šrebalo da se od šebe očekuje u životu jeste da pokušaš da daš sve od sebe.
»Eno Tifani, nove devojčice u školi«, reče Nensi sa prizvukom sarkazma u glasu.
»Da, zar je ne mrziš? Tako je lepa i živahna«, dodade Mona. »Već se svuda angažovala: u foto sekciji, u muzičkoj sekciji, a sada pokušava i da postane navijačica. Šta ona to hoće? Da bude zvezda u školi? «
»Hej, društvo«, reče Karen. »Ne donosite prebrzo zaključke o njoj. Danas sam ručala sa Tifani u kafeteriji i ona mi je rekla da ne želi da bude ni u fotosekciji, a kamoli da postane navijačica. «
»Pa zašto to onda radi? « upita Nensi. »Terajuje roditelji. «
U tom času Tifani dotrča do Karen. »Jesi li nešto saznala o konkursu?
»Ne, Tif. Smiri se, « reče Karen. »Biće objavljen tek sutra. «
»Moram postati navijačica. Baš moram! «
»Ne brini. Ima i drugih ekipa«, umeša se Nensi pokušavajući da je smiri.

Ne, vi to ne razumete. Ako ne postanem navijačica, roditelji će me ubiti«, reče Tifani drhtavim glasom. »Oni će me, bukvalno, potpuno surovo kazniti! « Tifanine oči bile su pune suza dok je odlazila niz školsko dvorište.

»Pa to je pravo zlostavljanje«, reče Nensi ostalima.

Nensi je u pravu. Nadam se da tvoja situacija nije tako ozbiljna kao Tifanina. Poznato je da većina roditelja želi najbolje za svoju decu, ali neki predaleko odlaze u svojim željama za »apsolutno najboljim«. Roditelji koji očekuju savršenstvo mogu ponekad tako strasno želeti najbolje svojoj deci da ne vide kad su prešli liniju između pomoći i štete. Neki roditelji misle da svojoj deci čine uslugu time što ih guraju napred. Oni svojoj deci žele najbolje po svaku cenu. To ponekad decu skupo košta.

Evo nekoliko primera roditelja koji su previše tražili od svoje dece i do kakvih je to štetnih posledica dovelo:
Džanin je bila prosečan đak. Prosečne ocene, prosečni talenti, prosečan izgled. Njeni roditelji su je stalno terali da bude bolja, pametnija, lepša. Ako ne bi održavala prosek ocena od 4+, ako ne bi držala sobu u savršenom redu i ako ne bi došla kući do 9 uveče, loše joj se pisalo. Džanin je odrastala sa malo samopoštovanja, znajući da nikada neće biti u stanju da zadovolji svoje roditelje. Čim je napunila 18 godina, pobunila se tako što je otišla od kuće. Bilo je previše bolno da se sa roditeljima stvari rasprave. Tužno je što su njeni roditelji tek posle mnogo godina shvatili gde su pogrešili. Na kraju su se izvinili, ali ih je to koštalo mnogo dragocenih godina koje su mogli da provedu u poro – dičnoj ljubavi.

Sju je bila prosečna u sportovima, ali su je njeni roditelji terali da radi više, da radi bolje, da pobeđuje. To ju je fizički iscrplo, pa je obolela od mononukleoze. Došlo je do sindroma hroničnog zamora, tako da je na kraju provela mesec dana u bolnici.

Lusi je bila u starijim razredima gimnazije. Roditelji su joj kazali da neke od njenih prijateljica nisu dovoljno dobre za nju. Takođe su joj rekli da mora da se lepše oblači, da dobija bolje ocene i da lepše svira na časovima muzike.
Posle nekoliko godina Lusi je dobila čir i bila je jako ljuta na roditelje.
Shvativši da joj je svega dosta odlučila je ili da uradi nešto glupo da, na primer, dođe kući sa purpurnom bojom ko se kako bi zapanjila roditelje ili da razgovaoa sa tetkom.

Možda će tetka moći da urazumi njene roditelje. Na kraju se, posle razgovora sa tetkom, srela sa roditeljima i postignut je kompromis.

Zajedno sa roditeljima išla je na razgovore u savetovalište, gde je porodica naučila da zajednički rešava svoje probleme. Oslobođena pritisaka, Lusi je sama popravila ocene, a njeno sviranje se takođe poboljšalo.

Možda su ovi tinejdžeri predugo čekali da se konačno suoče sa svojim roditeljima. Ali, za tebe ne mora da bude kasno. Ima načina na koje možeš da razgovaraš sa svojima. Neki roditelji će slušati; neki neće. Pre nego što im se obratiš, budi spremna i na jedno i na drugo. Ako tvoji roditelji odbiju da te saslušaju, možda ćeš morati da uključiš i treću stranu, kao što je to Lusi učinila.

Tvoji roditelji će možda biti spremniji da razgovaraju sa nekim rođakom ili prijateljem. Ili, pak, razmisli o tome da roditeljima napišeš pismo. Kada ga pročitaju, imajući dovoljno vremena da ga shvate i da se smire, možda će biti spremni da razumno razgovaraju. Uhvati ih kad su dobro raspoloženi i lagano im izloži svoje stavove kako bi ih pridobila za sebe.

Ako smatraš da tvoji roditelji previše upravljaju tvojim vremenom, postavi sebi sledećih osam pitanja:
1. Da li te tvoji roditelji primoravaju da dobijaš dobre ocene, da budeš predsednica razredne zajednice ili »nešto drugo«?
2. Da li te roditelji teraju da svaki trenutak tvog života bude ispunjen domaćim zadacima, takmičenjima, časovima, kao i brojnim sportskim aktivnostima i društvenim funkcijama?
3. Da li tvoji roditelji kontrolišu tvoje telefonske pozive? Ne samo da pitaju ko zove već tvojim prijateljima kažu da nemaš vremena za razgovor?
4. Da li tvoji roditelji stalno zovu školu da bi proverili da nisi možda pokvarila ocene? Doduše, to je možda neophodno za one koji su ispod proseka, ali da li to roditelji ipak rade iako su ti ocene same petice i četvorke?
5. Da li ti roditelji često pričaju o svojim školskim danima, kada su bili predsednici starijih razreda, članovi fudbalskog tima, fotosekcije, pitajući te zašto i ti ne bi sve to mogla?
6. Da li ti roditelji govore da prosečna četvorka »nije dovoljno dobar rezultat«?
7. Da li se tvoji roditelji stalno hvale svojim Kimberli Čeni
prijateljima i rođacima kako si blistav đak, kako si predsednica razredne zajednice i tome slično, a zatim uživaju u pohvalama koje dobijaju?
8. I najzad, da li ti roditelji prete kaznom ako ne budeš najbolja u sportskom timu, u školi?

Ako je sve to deo tvog života, porazgovaraj sa školskim pedagogom. Nikom ne bi trebalo pretiti ili ga zastrašivati da bi radio nešto što zaista ne želi.
Dobro je imati ispunjen život, ali kad ustanoviš da više nemaš vremena ni da predahneš, trenutak je da promeniš tu situaciju. Evo nekoliko načina na koje možeš da utvrdiš da li si preopterećena:
1. Ako se uveče iscrpljena sručiš u krevet, a nisi bolesna.
2. Ako se usred noći ili tokom dana zabriniš što će se tvoji roditelji jako naljutiti ako ne uđeš u fudbalski tim, ekipu navijačica ili ne dobiješ peticu na svakom testu. U suštini, da li se naprežeš da udovoljiš svojim roditeljima?
3. Da li ti je svaki trenutak ispunjen školskim aktivnostima ili domaćim zadacima po cenu odricanja od druženja sa prijateljima i ostalima članovima porodice, ili upražnjavanja omiljenih hobija?

Ako ti je teško da se usprotiviš mami ili tati, ne samo zato što ne želiš da ih razočaraš već i zato što se plašiš da im I kažeš ne, onda treba da porazgovaraš sa nekim. Uz takvu pomoć tvoji roditelji će možda hteti da te saslušaju i da ispoštuju tvoje želje. Upoznaj svoje roditelje sa činjenicom da se od tebe previše očekuje i da ti je potrebno smanjenje obaveza. Kad tvoji roditelji shvate pod kakvim si pritiskom, možda će im to pomoći da pronađu neki kompromis kako bi svi bili zadovoljni.

Sve što bi od tebe trebalo očekivati u životu jeste da nastojiš da pružiš najviše što možeš. Nisu svi savršeni. Tek kada ti budeš znala da daješ sve od sebe, možeš početi da uživaš u izazovima tinejdžerskog doba.



Tags:, , ,
Posted in: Deca i porodica

Comments are closed.

shared on wplocker.com