By Oktobar 25, 2012

Simptomi moždanog udara

Moler je upravo završavao poslednji deo tavanice u dnevnoj sobi kad mu se odjednom zamaglilo pred očima. Vrteo je glavom, trljao oči, ali još uvek nije jasno video. Lagano je sišao niz merdevine i seo na pod. Osetioje mučninu i blagi bol u potiljku.

Kadje u prostoriju ušao njegov mladi pomoćnik, moler je shvatio da ne može da vidi lice svog saradnika iako je gledao baš u tom pravcu. Ti simptomi trajali su nekoliko minuta pa su nestali. Kasnije, u urgentnom centru dežurni neurolog mu je objasnio da je doživeo tranzitorni ishemični atak (TIA) , tj. Prolazni ishemični udar usled nedovoljnog dotoka krvi u potiljačni deo mozga onaj deo koji prima vizuelne impulse iz očiju. Verovatno su mu arterije u zadnjem delu vrata bile pritisnute dok je glavu držao zabačenu krečeći tavanicu. Kad je sišao sa merdevina i vratio glavu u normalan položaj, nestalo je pritiska na arterije i krvotokje ponovo uspostavljen.

Moler je imao sreće. Simptomi koje je osetio bili su opomena u vezi sa mogućim moždanim udarom i nisu smeli biti prenebregnuti. Takva upozorenja mogu biti posledica svakog prekida u dotoku krvi u mozak, usled sužavanja arterije, embolusa (ili ugruška koji se otkinuo s nekog drugog mesta kao što je srce ili arterije u prednjem delu vrata) , smanjenja mogućnosti transportovanja kiseonika putem krvi, ili smanjenog dotoka krvi iz srca.

Simptomi uključuju: prolazni poremećaj vida na jedno ili oba oka, obamrlost ili slabost jedne strane tela; teškoće pri gutanju, govoru ili razumevanju; dvostruko viđenje, mučninu, povraćanje, glavobolju, vrtoglavicu, ili nagli pad tonusa mišića u ekstremitetima (neočekivano padanje). To što simptomi iščezavaju posle nekoliko minuta ne znači da je sve u redu. Naprotiv. Te upozoravajuće signale treba obavezno saopštiti lekaru koji može da utvrdi tačan uzrok i obezbedi odgovarajuće medicinsko ili hirurško lečenje. Inače, kad se sledeći put pojave, simptomi mogu biti ozbiljniji i možda neće spontano iščeznuti.

Kad pacijent stigne u urgentni centar ili ode kod neurologa, uzima se detaljna istorija bolesti, što pomaže da se lokalizuje deo mozga ili vizuelni sistem koji su pogođeni. Mozak snabdevaju dve arterije spreda (karotide) i dve pozadi (vertebralne). Kad je moler pri krečenju gledao gore u tavanicu, bile su mu pogođene arterije u zadnjem delu vrata. Te arterije putuju do baze mozga kroz male otvore (foramina) u vratom delu kičmenog stuba i mogu biti pritisnute usled naleganja tela jednog na telo drugog pršljena. Ostali simptomi koje je mogao imati pored poremećaja vida na oba oka, mučnine i glavobolje obuhvataju dvostruko viđenje, teškoće pri gutanju ili govoru, neravnotežu, slabost u jednoj ili u obe strane tela, senzorne poremećaje na licu ili ekstremitetima, iznenadnu nemoć u obe noge (neočekivano padanje) , ili probleme u pogledu koordinacije pokreta.

Simptomi izazvani problemima sa karotidnom cirkulacijom podrazumevaju privremeno slepilo ili zamagljenje vida na jednom oku, nemoć ili obamrlost jedne strane tela, poteškoće u razumevanju i govoru, ili pak gubitak sposobnosti da se jednom polovinom obuhvate vizuelna polja oba oka. Pacijent koji gleda pravo u ispitivača neće moći da vidi desnu ili levu stranu njegovog lica zavisno od toga koja je moždana hemisfera ostala bez kiseonika. Najčešći uzrok za prolazni ishe – mični udar (TIA) u cirkulaciji prednjeg dela jeste embolus (krvni ugrušak) kod račvanja (ili razdvajanja) za jedničke karotidne arterije u vratu na unutrašnju i spoljnu karotidupri čemu prva nosi krv sa kiseonikom mozgu i oku, a druga mišićima i koži lica i kosmatog dela glave. Ta prirodno osetljiva oblast otkazuje kod tome podložnih osoba i proizvodi aterosklerotični plak koji može obrazovati ugrušak.

Ugrušci mogu doći i iz srca (što se dešava kad pacijent ima fibrilaciju pretkomore – nepravilno i slabo kucanje pretkomora ili gornjih delova komora srca) ili iz aorte (velikog krvnog suda koji izlazi iz srca). Neka stanja kao što je trovanje ugljen – monoksidom iz nedovoljno sagorelog goriva može smanjiti sposobnost krvi da transportuje kiseonik i stvoriti simptome slične simptomima moždanog udara. Pošto se ugljen – monoksid 200 puta čvršće od kiseonika vezuje za hemoglobin – koji je nosilac kiseonika svaki ugljen monoksid prisutan u vazduhu koji se udiše postaje problem. Ako ste izvesno vreme proveli u blizini loše peći na fosilno gorivo (ugalj, nafta, drvo, prirodni gas) , ili izduvne cevi automobila koja curi, vaš lekar bi trebalo da uradi test na ugljen – monoksid test koji se normalno ne radi, sem ukoliko nema velikog pokazatelja koji navodi na sumnju.

Migrenske glavobolje mogu oponašati vaskularno oboljenje, jer postoji povremeni spazam malih arterija oka i mozga. Trajanje simptoma je slično od nekoliko minuta do jednog sata i posle toga obično usledi glavobolja. Ipak, u stanju koje podseća na migrenu može biti simptoma ishemije mozga bez glavobolje. Tako se ova dijagnoza može postaviti isključivanjem svih ostalih ozbiljnijih slučajeva TIA.

Lečenje TIA zavisi od tačnog dijagnostikovanja uzroka. Lekar će možda pokušati da konvertuje ritam srca izazvan fibrilacijom pretkomora u normalan pravilan sinusni ritam putem lekova ili elektrokardioverzijom (elektrošokom). Ako to nije moguće, vaš lekar će možda odlučiti da vam prepi še lek SoitasIp da razredi krv, u nadi da će to sprečiti obrazovanje ugruška u pretkomori srca.

To iziskuje brižljivo praćenje stanja da bi se utvrdilo i primenjivalo ispravno doziranje. Mnogi lekovi se ne podudaraju sa Coumadinom i mogu produžiti ili skratiti vreme zgrušavanja krvi. Prema tome, količina unetog  Coumadinom-a mora se brižljivo i stalno pratiti, zavisno od rezultata ispitivanja krvi. Aterosklerotični plak karotidne račve možda će morati da se ukloni hirurškim putem, ili ako se ustanovi da to nije zgodno, može se primeniti antikoagulaciona terapija kao što su lekovi protiv stvaranja naslaga od slepljenih trombocita.

Osnovni uzrok utvrđen dijagnozom u većini slučajeva je genetske prirode. Međutim, imajte na umu da dodatni faktori kao što su gojaznost, visoki krvni pritisak, pušenje cigareta, dijabetes i pilule za kontracepciju mogu doprineti povećanju rizika. Činioci na koje možemo uticati, kao što su pušenje, visok krvni pritisak i dijabetes, korišćenje alternativnih metoda kontrole rađanja, smanjenje holesterola i, posredno, povećanje fizičke aktivnosti da bi se smanjila mogućnost pojave srčanih oboljenja, mogu smanjiti rizik od TIA i moždanog udara. Naravno, onaj čija je porodična istorija obeležena srčanim obolje – njima, ili je očigledno imao neko vaskularno oboljenje ne bi smeo da puši, budući da je to najvažniji faktor rizika koji se može eliminisati.

Najbitnije je zapamtiti da čim osetite neki od opisanih upozoravajućih simptoma smesta zatražite pomoć. To što simptomi TIA iščezavaju posle nekoliko minuta nipošto ne znači da je kod vas sve u redu. Tačna dijagnoza i odgovarajuće lečenje od suštinskog su značaja u sprečavanju trajne invalidnosti. Konačno, svako bi trebalo da preduzima korake kako bi faktore rizika od dobijanja srčanih oboljenja ili moždanog udara sveo na minimum.



Tags:, , , ,
Posted in: Mozak

Comments are closed.

shared on wplocker.com