By Oktobar 24, 2012

Zavisnost od lekova za smirenje

Kako postupak koji možda u početku obezbeđuje najbrži način opuštanja može da preraste u višegodišnje robovanje?

Počela sam da uzimam sedative pre šest godina, kao privremenu meru u savlađivanju problema koji su iskrsavali u novom braku i sa pastorcima tinejdžerima. Lekar mi je najpre prepisao librium, zatim mogadon, pa valium napokon sva tri sredstva zajedno. Pilule su me smirivale i pomagale mi da sačuvam samokontrolu.

Kad god bi ono najgore prošlo, zaricala sam se da ću prekinuti sa lekovima. Međutim, teškoća je uvek bilo napretek; na svakom uglu sačekivala bi me nova kriza i izbacivala iz ravnoteže. Tako sam postala silno zavisna od sedativa.

Godine su se nizale jedna za drugom i ja sam sve više osećala posledice koje su pilule ostavljale na moj organizam. Umanjivale su mi sposobnost pravilnog razmišljanja. Dejstvo onih koje sam uzimala noću  trajalo je i narednog dana, sve do 4 sata popodne. Naročito je valium štetno uticao na moje ponašanje, jer bih postajala luckasta i neodgovorna. Moj lekar je ta sredstva za umirenje nazivao »hipnoticima« i zbilja je to bila prava reč. Hvatala sam sebe kako činim mnogo toga što je bilo u savršenom raskoraku sa mojim karakternim osobinama. Sposobnost prosuđivanja bila mi je oštećena, a i sposobnost jasnog sagledavanja stvari. Um mi se neprestano nalazio u stanju nekakve zamagljenosti.

Do krize je došlo iz dva razloga. Prvo, s obzirom da sam tako dugo menjala i mešala sedative, dospela sam u fazu kad nijedan od njih više nije mogao da deluje. Morala sam da se borim sa svim negativnim sporednim efektima, dok je početno, dosta no olakšanje, sada već izostajalo. Uspevala sam da zaspim tek uz povećanu dozu lekova. Plašila sam samu sebe uzimajući odjednom po 8 – 9 tableta mogadona.

No, čak bih se i u tom slučaju budila u 2 ili 3 sata ujutru ne uspevajući da ponovo zaspim.

Sa druge strane, krizu su izazvale i posledice mog nerazumnog ponašanja. Nisam više bila u stanju da normalno obavljam svoj posao; radila sam nekada kao nastavnik, ali sada mi to više nije polazilo za rukom. Bez ikakvog razloga počela sam da kradem robu iz prodavnice. Uzela sam ponešto jednom ili dvaput, a onda me je službenik iz obezbeđenja uhvatio i tužio sudu. Posle trećeg hapšenja, poslali su me nakratko u zatvor, što me je konačno osvestilo. Tamo nije bilo sedativa pa sam bila primorana da ih se lišim.

Ostavila sam ih, dakle, naprečac. Spavala sam dobro prve noći, ali je sledeći dan bio, valjda, najduži u mom životu; izgledalo mi je da se nikada neće završiti. Usledila je potpuno besana noć. Obuzimala me je mučnina pa sam pila tople vode ne bih li sebi nekako olakšala. Sutradan ujutru pokrivači i čaršavi nalazili su se svuda po podu.

Idućeg dana počela sam da haluciniram. Kad god bih sklopila oči, činilo mi se da vidim vodu i njeno vrtložno kretanje. Ponekad sam imala utisak da voda teče, žubori, ključa. Punih sedam – osam dana, kad god bih zatvorila oči, imala sam viziju vode, vrtloga, žubora ili ključanja. Vreme je prolazilo i ja sam počela da spavam po dvatri sata u toku noći, budila sam se osvežena i tokom dana ne bih osećala umor. Ponekad sam imala vrtoglavicu, u glavi me je bučalo i kao da je sva bila u nekim stegama. Popila bih u tom slučaju nekoliko čaša vode i odlazila u šetnju.

Tek sam u toku treće sedmice uspevala bolje da spavam, povećavajući postepeno dužinu sna na 4 – 5 sati dnevno. Posle tri sedmice spavala sam punih devet časova u toku noći i još tri ujutru. Nakon toga san mi se normalizovao.
Pune dve sedmice po prestanku uzimanja sedativa imala sam neodoljivu potrebu da neprestano govorim. Otada je prošlo godinu dana i sada sam druga osoba, kao preporođena. Krvni pritisak mi je opao i izgubila sam u težini oko pet kilograma.

Mogli bi se izneti još mnogi detalji o uzgrednim i ostalim dejstvima sredstava za umirenje. Medicinski radnici često su previše revnosni u prepisivanju takvih lekova. Međutim, valjalo bi da nas lekari pouče i drugim metodama rešavanja stresnih situacija. Svoje petogodišnje robovanje sedativima posmatram kao protraćeno vreme, kao godine koje su pojeli skakavci.



Tags:,

Comments are closed.

shared on wplocker.com